Sreća, tuga, strah, briga, šok, zamišljenost – svaka emocija je povezana sa zdravljem određenog organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećanja počela da deluju na zdravlje.
Emocije je nemoguće kontrolisati, ali možemo da naučimo da ih prihvatimo, prepoznamo i učimo od njih. One pokazuju šta se događa u organizmu, ali emocije nisu jedini uzrok bolesti – neki stručnjaci tvrde da su za razvoj bolesti najvećim delom odgovorne potisnute emocije.
Svi smo hiljadu puta čuli izreku: Kakve su ti misli, takav ti je život, ali da li smo se zapitali šta to suštinski znači. Sve počinje u našoj glavi, odnosno od misli iz kojih se rađaju emocije koje utiču na organizam, naročito loše emocije koje pojačavaju rad simpatikusa i parasimpatikusa, a kada ova dva dela autonomnog nervnog sistema dođu u neravnotežu dolazi do bolesti. Šta to znači? Reakcija na stres uvek podrazumeva neprijatne emocije i lučenje hormona stresa. Odgovor organizma može biti aktivan ili pasivan, a u oba slučaja dolazi do narušavanja psihofizičke ravnoteže, a ukoliko se stres učestalo ponavlja dolazi do oštećenja pojedinih organa i bolesti.
U situaciji akutnog (urgentnog) stresa, aktivira se simpatički deo vegetativnog nervnog sistema i srž nadbubrežne žlezde, iz koje se izlučuje adrenalin u krv, hormon urgentnosti i budnosti koji priprema organizam za agresivnu reakciju. Kod hroničnog stresa, kada je situacija manje alarmantna ali se ponavlja, češće se aktivira parasimpatički deo vegetatitvnog nervnog sistema – hipofiza i kora nadbubrežne žlezde iz koje se u krv luči kortizol, hormon inhibitor koji organizam priprema na pasivnost, koči metaboličke procese i slabi imunološke reakcije. U nekim previše stresnim situacijama luči se previše kortizola i adrenalina. Višak kortizola negativno utiče na imunitet, na kožu, mozak, zglobove i organe za varenje. S druge strane, višak adrenalina negativno deluje na kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem. Prvo se javljaju funkcionalni poremećaji organa, a mogu nastati i oštećenja nekih tkiva.
Tradicionalna kineska medicina odavno je detektovala uticaj osećanja na telo, i jasno definisala koje i kakve emocije utiču na koji organ. Prema njihovom mišljenju osnovi uzrok bolesti su emocije i svaki organ ima svoju emociju, odnosno organi imaju svoj energetski pravac. Energiju nazivaju ČI koja zavisi od krvi, pa kineski lekari kažu da je krv majka energije, a energija gazda krvi. Bubrege smatraju jednim od najvažnijih organa jer predstavljaju osnovu jin i jang i jedan su od važnih energetskih centara našeg organizma. Vezani su za koštano-zglobni sistem, sluh i strahove. Lečenjem bubrega utičete na sve ove sisteme. Jetra je vezana za krv, u njoj se krv skladišti i uglavnom se uvek tretira kod poremećaja menstrualnog ciklusa kod žena. Za pluća se vezuje tuga, za jetru bes, za bubrege strah, za želudac briga. Svaki organ ima i svoj ukus. Pluća vole začinjeno i ljuto, jetra kiselo, slezina slatko, a bubrezi slano. Kineskim lekarima tanušan glas ukazuje da pacijent ima nisku energiju pluća, dok crvene oči upućuju na vatru iz jetre, dok žutilo u licu na nedostatak krvi i energije slezine.
Često se dešava da ljudi beže od događaja koji su im izazvali loše emocije, te se prave da se oni nisu ni dogodili jer ne žele da proživljavaju bol koju im donose. Emocije tako ostaju zarobljene u telu dok ne odluče da se suoče s njima, a oni osećaji koji se dugo zadržavaju u telu uzrokuju fizička oboljenja. Posledica svega jeste osećaj hroničnog umora, depresiju i želja za samoćom. Pojavljuje se i potreba za ispunjavanjem praznine pa ljudi često posežu za hranom, alkoholom, drogama ili seksom. Ipak to su sve kratkoročna reešenja. Suočavanje s traumatičnim događajem odložiće loše emocije i bol.
DETOKSIKACIJA LOŠIH OSEĆANJA
Ćelije tela ne čuvaju samo hranu, već i sve informacije naših misli i emocija na nivou ćelijskog sećanja. Stanje uma utiče na protok energije. Ako su nam misli negativne, samim tim i emocije, one će se u skladu sa vibracijom koju nose akumulirati u određenim delovima tela, odnosno organima. Tako se, na primer, ljutnja i bes najvećim delom čuvaju unutar jetre, a tuga u područjima srca, pluća, pa čak i debelog creva.
U organizmu se pravi talog negativnih misli i emocija, te je potrebno povremeno ga očistiti, što se ne odnosi samo na fizičko telo, već i na psihu. Skladištenje emocija niskih vibracija dovodi do preseka protoka energije i stvara psihičku i emocionalnu neravnotežu koja dovodi do bolesti. Kad smo pod stresom imamo grč u želucu, kad zbog tuge plačemo, gušimo se od suza, a kad nas nešto preplaši tresemo se od straha. Emocije su usko vezane uz fizičko zdravlje, a mnoge bolesti su uzrokovane potiskivanjem osećanja.
Postoji sedam osnovnih emocija – sreća, tuga, strah, briga, šok, zamišljenost i svaka je povezana sa zdravljem određenog organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećanja počela da deluju na zdravlje.
Emocije se razlikuju po vibraciji. Emocije visoke vibracije poput radosti, zadovoljstva, ljubavi, deluju vrlo blago i isceljujuće, osnažuju naše energetsko polje. Ali, tu su i one manje prijatne, koje vibriraju na nižim frekvencijama kao što su sramota, krivica, tuga… One deluju agresivno na naše zdravlje.
U procesu energetske detoksikacije, disanje zauzima vrlo važno mesto, jer nas ono dovodi u potpuno stanje relaksacije. Nakupljeni emocionalni, mentalni i fizički stres stvara osećaj nelagode, nemira i napetosti, kao i grča u telu i mišićima, pa tako i osobe često imaju jake bolove u ramenima, vratu i rukama. Za telo i um jednako je važna i detoksikacija misli tj. srca, svih sačuvanih starih emocija, što jeste unutrašnje čišćenje.
SVAKA EMOCIJA IMA SVOJ ORGAN
RADOST, SREĆA – SRCE
Previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim poput različitih radosnih događaja kao što je venčanje, može izazvati nervozu, teskobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost.
ŠOK – SRCE I BUBREZI
Šok nije povezan samo s jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će osetiti stanje velike spremnosti na borbu ili beg zahvaljujući lučenju adrenalina. Nakon šoka pojavljuju se preskakanje srca, teskoba, a nakon toga nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posedice na ceo organizam.
STRAH – BUBREZI
Emocija straha povezana je s bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad stanje strahovanja postane hronično, počinje da utiče na zdravlje. Nenamerno mokrenje najčešći je znak poremećaja funkcionisanja bubrega, tako da i kod dece mokrenje u krevet može biti rezultat preteranog straha od nekog ili nečeg. Dugotrajno stanje straha vodi do hronične slabosti i umora.
LJUTNJA, BES – JETRA
Neki od prvih znakova disharmonije jetre u vezi su s ljutnjom, besom, ohološću, ozlojeđenošću, tvrdoglavošću, nasiljem. Ako te emocije nisu iskazane, uz mogućnost promene, onda one mogu dovesti do depresije ili čestih promena raspoloženja. Postoji i niz fizičkih simptoma koji ukazuju na disharmoniju jetre. Najčešći simptomi tog sindroma su menstrualni problemi, umor, tenzije, ukočenost tela, bol ispod rebarnog luka, alergija.
BRIGA – SLEZINA
Preterana zabrinutost postaje normalna za današnje društvo prepuno stresnih situacije. Velika briga utiče i na ispravno funkcionisanje slezine, čiji poremećaj funkcionisanja može dovesti i do loše probave, a u nekim slučajevima uzrok hroničnog umora upravo je poremećaj ispravnog funkcionisanja ovoga vitalnog organa.
Osim toga, osećaj melanholije utiče na slezinu. Osobe koje previše o svemu razmišljaju, analiziraju u sitne detalje, često ne mogu da se koncentrišu ili imaju poremećen apetit, što se odražava na slezinu.
TUGA – PLUĆA
Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u području grudi, skloni su prehladi i gripi, napadima astme, kao i problemima s kožom. Za osobe koje su u razdoblju tugovanja tipično je često plakanje, a sve to može uzrokovati i depresiju.
Foto: Unsplash
