Znate one ljude koji večito žale što nisu rođeni u ”neko drugo vreme”?
Dugo sam bila u toj grupi. I dan danas umem da zažalim što nisam šetala Beogradom između dva svetska rata, što nisam bila deo revolucionarnih 60-ih godina prošlog veka ili što nisam svedočila rađanju Novog talasa u Jugoslaviji. Međutim, kako godine prolaze, postajem sve zahvalnija univerzumu što je posložio kockice tako da ipak budem svedok baš ovog trenutka u istoriji našeg društva i ljudske civilizacije. ”Zašto, pobogu?”, čujem vas kako pitate. Zato što tek sada, i u to sam čvrsto ubeđena, ljudska rasa postaje svesna svoje sebičnosti. Zato što smo se tek sada otreznili, progledali i shvatili kakve i kolike greške pravimo kao pojedinci, kao društvo, kao rasa.
I ma koliko romantično prošlost umela da izgleda, činjenica je da je uglavnom podrazumevala manjak svesti o mnogim važnim temama: od odnosa prema životinjama, ishrani i mentalnom zdravlju preko seksizma, rasizma i uskraćivanja prava pripadnicima LGBT populacije, do odnosa prema planeti na kojoj živimo. Ne morate da gledate predaleko u prošlost da biste i sami postali svesni napretka koji se desio. Vratite se samo petnaest godina kasnije. Da, da, stvarnost je izgledala prilično drugačije, zar ne? I baš zato mi je drago što živim u ovom, a ne u nekom prošlom trenutku i što ne samo da svedočim promenama već sam i sama deo njih. Ne samo na privatnom planu već i na poslovnom.
Prilika da budem deo H&M Conscious kampanje čiji je cilj promocija održive budućnosti mode jedan je od tih načina. Oduvek sam čvrsto verovala u to da je moda mnogo više od ”lepih krpica” i prema njoj sam se uvek tako i ophodila. Serijal postova koji otvaram večerašnjim, a koji će biti posvećeni H&M Conscious Spring liniji u kojoj je svaki komad napravljen od materijala iz održivih izvora, kao što su 100% organski pamuk, TENCEL™ ili reciklirani poliester, moj je način da na konkretnom primeru svoj stav i dokažem, ali i javno podržim brend čiji je cilj da do 2030. godine u svojoj proizvodnji isključivo koristi 100% reciklirane ili druge materijale iz održivih izvora.
Neka Conscious serijal počne…
ISKORAK IZ ZONE KOMFORA
Kada sam pre nekoliko nedelja u prostorijama H&M Showroom-a listala fotografije kampanje za H&M Conscious Spring kolekciju sa Anjom Rubik, Naomi Haris i Rozario Doson u glavnim ulogama, u glavi mi je odjekivala misao:
“Ovo je previše nežno i romantično za tebe.”
Tih dana sam, inače, aktivno razmišljala o svom trenutnom stilu oblačenja. I sve je bilo baš onako kako sam oduvek volela: doziranje trendova, crta klasike, igranje aksesoarima i hrabrost kakvu nikad pre, rekla bih, nisam osećala. Jedino što me je čudilo i nateralo da se zamislim nad ovom temom bilo je moje uporno bežanje od romantičnih i ženstvenih komada. Da ne pričamo o komadima koji prate liniju tela ili pripadaju ”mini” dužinama.
“Zašto sebe sputavaš?”
pitala sam se. Shvatila sam tada da sam dobrano zagazila u stilsku zonu komfora. Osećala sam se hrabro u modnom smislu, i bila sam, ali samo donekle – do granica svoje komfor zone. Unutar nje mogla sam sve. Van nje, ništa nisam želela ni da probam. Nekoliko nedelja kasnije stigla sam na fiting za kampanju koju vam predstavljam kroz ovaj Conscious serijal. Odmah sam ugledala nekoliko komada koji su bili deo moje sigurne zone. Roze kompletić sa karnerima koji nosim u današnjem postu nije bio među njima. Štaviše, odmah sam ga eliminisala pod izgovorom da je previše ”slatkast” i da karneri ”zaista nisu ja”. I tako bi i ostalo da me draga Irena iz H&M tima nije zamolila da ipak probam komplet.
“Samo probaj i ništa više”
rekla mi je. Rešila sam da popustim. Kako sam se pogledala u ogledalo tako sam ugledala jednu skoro pa zaboravljenu osobu. Pojavila se Brana koju nisam videla godinama. Tu i tamo bi provirila kroz koju letnju kombinaciju ili neku od večernjih kombinacija, ali generalno vrlo se dobro skrivala. Odnosno, skrivala sam je ja. Od sebe same. Zašto? Nemam odgovor na to pitanje. Znam samo da sam se obradovala kada sam je videla i da sam tu radost probala da prenesem i kroz fotografije koje delim sa vama u ovom postu.
Inače, bila sam u pravu: komadi H&M Conscious Spring kolekcije su zaista romantični i nežni. Tu su lagani materijali, cvetni printovi, balon rukavi, karneri… Kao da oslikavaju lakoću postojanja kojoj treba da težimo. Ili pak slobodu kojoj treba da naginjemo. U svakom, pa i u modnom smislu. U mom slučaju je uspelo. Od sutra, kada kolekcija stiže u radnje, imaćete priliku da i sami osetite taj dašak svežine koji stiže sa ovom linijom. I ko zna: možda i vi u ogledalu ugledate nekog ko se dugo skrivao, a vi ste ga se, da to niste ni znali, opasno uželeli…
U SLAVU KLIŠEA
Do trećeg posta iz Conscious serijala stižemo na dva točka. I mada su komadi iz H&M Conscious Spring kolekcije priča za sebe, nisam mogla da odolim a da tu priču ne začinim buketom lala, svežim bagetom, rozeom (koji se ne vidi na fotografijama, ali verujte tu je) i divnim, narandžastim biciklom domaćeg brenda ”Moj bicikl”. Znam, znam, reći ćete: ”Oh, kakav blogerski kliše”, ali kako je to napisao Remark, a ja duplo podvukla: ”Naši životi nisu toliko prefinjeni da bismo se mogli od njih (misleći na klišee) zaštiti”. A i zašto bi kada, bar u ovom slučaju, izazivaju čistu radost. Makar sam se ja tako osećala dok sam u kompletu boje terakote vozila bicikl po šljunkovitom, salaškom putu nadomak Novog Sada. Ne baš tipičan radni dan zbog čega ovih dana u sebi, ali i javno iskazujem ljubav prema svemu što mi je ovaj blog omogućio, a posebno prema prilici da stvarajući sadržaj za vas, stvaram i divne uspomene za sebe. A u ovom slučaju, sve to promovišući komade koji su modna budućnost, makar kada pričamo o njihovim materijalima i izradi.
I više nego dovoljno za jedan kliše… Zato večeras nazdravljam onim skrivenim rozeom upravo klišeima koji su, da opet citiram dragog mi Remarka, ”ništa drugo do više puta ponovljene istine”. A ako nešto u životu cenim, onda je to – istina.
POSLEDNJE POGLAVLJE
Neću ni najmanje preterati ukoliko kažem da mi je ovo jedna od dražih saradnji u poslednjih par sezona. Kako zbog prirode kolekcije koju sam vam predstavila kroz ova četiri outfit posta, tako i zbog specifične atmosfere koja ih prati. Četiri slična, a opet potpuno različita outfit izdanja koja su u meni probudila uspavane odeljke moje stilske ličnosti.
Ako bih morala da odaberem omiljeni post onda bi to bio baš ovaj večerašnji. A sve zbog atmosfere u kojem je nastao, mira koji sam osećala dok sam pozirala pred Jovaninim objektivom, netipičnog okruženja koje je svemu dalo dozu egzotike i osećaja da sam tako daleko od svog doma, a istina je da me je delilo tek sat vremena vožnje od njega.
Lutanje ne znači uvek da ste izgubljeni. I taj dan me je tome naučio. Ujedno, pokazao mi je kako se odnos između dve osobe koje se iskreno razumeju i veruju u iste stvari, preslikava na svaki segment njihovog odnosa, pa i na onaj najosetljiviji – poslovni. Mnogo vas mi je skrenulo pažnju da su fotografije iz ovog serijala nekako posebne. I jesu, jer su produkt posebnog odnosa koji Jovana i ja imamo i koji je uspeo da pronađe svoj put do samih fotografija i pokaže kako, kada nešto radite iz čiste ljubavi, stvari dođu na svoje, umor ne osećate, kišu i vetar ne registrujete.
Zato, ovaj serijal posvećujem njoj, mom ortaku, poslovnoj saradnici i najboljoj prijateljici koja trenutno strpljivo sedi na suvozačevom mestu mojih kola čekajući da završim ovaj tekst pomažući mi tako da ovaj post bude objavljen na vreme. Tragajte za takvim ljudima u svom životu, ali i na poslu. Neprocenjivi su. Baš kao i svako iskustvo koje sa njima doživite. A ovo je bilo jedno od njih… Do novih priča i novih avantura koje ćemo deliti sa vama…
Tekst: Brana Antović/ branasdivineworld.com
Foto: Jovana Tomašević