Zvanična istraživanja Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je gojaznost jedan od gorućih zdravstvenih problema savremenog društva. Tendencija rasta stope gojaznosti prisutna je kako u svetu, tako i u Srbiji. U cilju prevencije ovog hroničnog oboljenja, zakoni zemalja širom sveta, uključujući i Srbiju, obavezuju proizvođače hrane na nutritivno označavanje namirnica.
Nutritivna deklaracija govori o poreklu, nameni i sastavu svake industrijski proizvedene hrane. Istovremeno, deklaracija na proizvodu daje dokaz o njegovoj zdravstvenoj ispravnosti, odnosno, potvrđuje da je namirnica sigurna za konzumiranje.
Sve nutritivne deklaracije imaju sadržaj koji je obavezan i najčešće je predstavljen tablično. Tabela se obično sastoji od tri dela – u prva dva odeljka se obično nalaze informacije koje su specifične za dati prehrambeni proizvod, kao što su informacije o nutritivnoj vrednosti, veličini porcije i kalorijama. Energetska vrednost namirnice izražena je u kilokalorijama ili kilodžulima, pa je jednostavno odrediti količinu porcije, koja je u skladu s preporučenim dnevnim energetskim unosom. Koliko određen proizvod ima kalorija zavisi od količine ugljenih hidrata, masti i belančevina (proteina) koji sadrži. Hranljive materije su nabrojane po redu, počev od onog sastojka koji je prisutan u najvećoj količini u proizvodu. Proteini se izražavaju u gramima, a masti u procentima ili gramima, u odnosu na preporučeni dnevni energetski unos. Ugljeni hidrati se, takođe, mogu izražavati dvojako, ali je kod označavanja tog nutrijenta obavezno navesti količinu dodatog šećera. U tabeli nutritivne deklaracije, obavezno je navesti i sadržaj soli u gramima u odnosu na preporučeni dnevni unos te materije. Uz ove informacije, deklaracija može prikazati i podatke o količini jednostavnih šećera, zasićenih masnih kiselina, vlakana, natrijuma ili drugih elemenata iz kojih se proizvod sastoji. Treći odeljak sadrži napomenu o preporučenim dnevnim vrednostima za ishranu (Reference intake – RI), pružajući uvid u količine kalorija, šećera, masti, zasićenih masti i soli koje se nalaze u 100 grama ili u porciji određene namirnice, a sve u okviru prosečnih dnevnih potreba organizma odrasle osobe za navedenim nutritijentima. Preporučeni energetski unos može biti od pomoći potrošačima u planiranju zdravijih obroka, ujedno bez odricanja od omiljene hrane.
Jasnim i tačnim informacijama o unosu određenih hranljivih materija, nutritivne deklaracije znatno olakšavaju u planiranju zdrave i balansirane ishrane. Nacionalna kampanja „Teži ravnoteži“, nastala kao podrška Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, ima za cilj da pokrene pozitivne promene u stilu života građana i ukaže na važnost pronalaženja balansa u svim segmentima života.