Tragičnu grčku junakinju, Sofoklovu Antigonu, koja ima 2.600 godina, Beograđani su u Narodnom pozorištu mogli da vide pre više od pola veka. Od početka ove godine na daskama istog teatra oživljava je Vanja Ejdus u režiji Jagoša Markovića. 

Hasanaginica i Antigona

To su zaista uloge zbog kojih se i bavimo ovim poslom i koje bi svako poželeo da igra. Takođe, obe je na scenu postavio Jagoš Marković. Ali, tu se sve paralele završavaju, jer sve ostalo je drugačije. Kao prvo, Hasanaginicu sam igrala pre jedanaest godina, i bila je jedna od mojih prvih uloga. Danas, radeći Antigonu, imam mnogo više iskustva, budući da sam od tada odigrala sigurno dvadesetak uloga. Takođe, sami karakteri Hasanaginice i Antigone su potpuno suprotni. Hasanaginica ne sme ništa, živi u muškom svetu, gde “neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku”, dok Antigona, uprkos svemu, sme sve. Ona živi u vladavini svojih unutrašnjih, nepisanih, božjih zakona i njima se rukovodi. Obe na kraju umiru. Jedna od tuge, druga zbog hrabrosti. Ali obe zbog ljubavi.

Klasična tragedija i katarza

Tema katarze je nedovoljno ispitana i dokazana. Svakako da nam nedostaju katarzične predstave, šta god to značilo, ali toga svakako ni ne može da bude često. Da je to lako postići – bilo bi ih više. Katarzična ne mora da bude samo klasična tragedija. To može da bude i savremena drama, zašto da ne? Važan je upliv i utisak koji ona ostavlja na gledaoca. A antika svakako ima veliku šansu da to postigne, ako se dobro uradi, naravno. Takođe, doživljaj katarze je potpuno individualan. Ne dira svakog sve na podjednak način. Antigona je heroina, ja nisam. Sličnost je što ja ginem za Antigonu, a ona za svog brata.

Ekipa Antigone

Ekipa je zaista ekipa snova! Sa nekim glumcima radim prvi put, recimo sa Draganom Mićanovicem i Đurđijom Cvetić, a oboje ih beskrajno cenim kao glumce i umetnike. I ne samo njih, već i sve ostale u ekipi. Atmosfera je apsolutno kreativna, otvorena, pozitivna i verujem da samo u takvoj atmosferi i može da se radi kvalitetno.

Rad i rezultati

Rano je i neukusno da pričam koliko i da li sam zadovoljna. Zadovoljna sam procesom nastanka predstave i saradnjom sa Jagošem i svima ostalima, i to mi je najvažnije. Posao glumca je jako težak, ima mnogo uspona i padova, mnogo truda, a često i pauza u radu. To je sve jedan veliki stres, ali i ogromno zadovoljstvo. Ovaj poziv ne bih preporučila nikome ko nije spreman da gine za njega, da mu se potpuno do krajnjih dubina posveti ili onome ko želi da postigne lak i brz uspeh ili možda zaradu. Svaki lak i brz uspeh lako i brzo prođe. Istraju oni koji su spremni da preskoče sve prepreke koje taj poziv donosi.

Dramski studio Vanja Ejdus

Dramski studio koji vodim nalazi se u Dečjem kulturnom centru Majdan. Rad sa decom je nešto što mi znači podjednako kao i rad na ulogama, a nastao je kao posledica mog petogodišnjeg iskustva u radu sa mladima pri Fondu za talentovanu decu Vračara. Dajem im se potpuno, pristupam im ozbiljno, ali mi je glavni moto da im ne namećem ništa, već da ih kroz imaginaciju, igru i dramski proces pustim da razvijaju svoju kreativnost i svoju autentičnost.