Umetnost

Čovek koji je redifinisao modnu fotografiju

Peter Lindberg već više od 40 godina inspiriše i oblikuje standarde lepote širom sveta, danas njegove slike putuju po svetu uz oduševljenje svih ljubitelja modne fotografije.

Predstavljamo vam deo kolekcije koja je izložena u italijanskom gradu Torino.

Peter Lindberg, jedan od najznačajnijih fotografa današnjice, svojim kultnim crno-belim radovima odredio je tok razvoja modne fotografije, a prepoznatljivom estetikom redefinisao standarde lepote. Jedinstvenost svoje fotografske perspektive Lindberg duguje uticaju kinematografije i snažnih ženskih arhetipova, a njegovi čuveni portreti prikazuju glumice, plesačice i modele upravo u lepoti njihove nesavršenosti. Njegovi radovi karakterišu se odsustvom inhibicija i slave gracioznost ženskog tela.

Izložba Drugačija vizija modne fotografije, koja je predstavljena u galeriji La Venaria Reale počevši od 7. oktobra, posvećena je celokupnom opusu Lindbergovih dela od 1978. do danas. Multimedijalna predstava, koja slavi jednog od najuticajnijih modnih fotografa, prati kreativnu evoluciju Lindbergove karijere i podeljena je na tematske celine: Supermodels, Couturiers, Zeitgeist, Dance, The Darkroom, The Unknown, Silver Screen i Icons.

Uspon supermodela

Sekcija Supermodels predstavlja Lindbergove prikaze top modela koji su u vreme nastanka ovih fotografija bili uglavnom nepoznati, a u pitanju su Naomi Kambel, Sindi Kraford, Linda Evanđelista, Kristi Turlington i Tatjana Patic. Na samoj izložbi posetioci mogu videti i video prikazuje nedavno snimljen intervju tadašnje ekipe, a interesantna je i činjenica da se dvadeset pet godina kasnije lepota svih tih žena nije nimalo promenila. Ranih osamdesetih godina, Lindberg je dezintegrisao tradicionalne kanone mode i uzdigao vizuelni identitet modnih kuća kao što su Comme des Garcons, Giorgio Armani, Prada, Donna Karan i Azzedine Alaia. Sekcija Supermodels detaljno prikazuje Lindbergovu saradnju s dvadeset pet modnih dizajnera kroz različite epohe, kao i širinu njegovog doprinosa u oblikovanju identiteta različitih brendova.

Ne retuširanju

Lindbergov humanistički pristup inspirisan je rodnim dualitetom i potkopava rigidne standarde sveta mode igrajući se konceptima muškog i ženskog. Fotografije predstavljene u sekciji Zeitgeist bave se socijalnim pitanjima i tabuima, uključujući i Give peace a chance slikanu za Harper's Bazaar 2004. godine, kao i serijal New Age, rađen za italijansko izdanje magazina Vogue 2014. godine, u saradnji sa američkom konceptualnom umetnicom Dženi Holcer. Lindberg je uneo pravu revoluciju u modnu fotografiju svojim izričitim suprotstavljanjem retuširanju, postupku bez kojeg je dotadašnja fotografija bila gotovo nezamisliva. Svojim radovima promovisao je prirodnu lepotu, a stavom da je spoljašnji izgled pre svega manifestacija nečije ličnosti, slavio je eleganciju i senzualnost zrele žene. U intervjuu iz 2014. godine, slavni fotograf je rekao: „Ovo bi trebalo da bude misija fotografa danas: osloboditi žene i, na kraju, sva ljudska bića, od terora mladosti i savršenstva”, uveren u činjenicu da lepota i mladost nisu glavni aduti niti jedini uslovi da neka osoba bude interesantna i uspešna.

Serijal fotografija nazvana Nepoznato sadrži 40 spektakularnih fotografija velikog formata, nastalih 90-ih godina dvadesetog veka. Na nekima možemo videti portrete danskog modela Helene Kristensen i glumice Debi Li Karington, koje su bile veoma zastupljene u modnim časopisima tog perioda. Ova sekcija nam otkriva Lindbergovo interesovanje za naučnu fantastiku i njeno inkorporiranje u realni, svakodnevni svet. Obiluje portretisanjem ljudskih lica uhvaćenih u trenucima neverice, čuđenja. Lindberg je ovim fotografijama uspeo da ovekoveči preplitanje svesnog i nesvesnog, savremenog i arhaičnog, modernog i primitivnog u svakom čoveku. Začudnost ove serije fotografija inspiriše posmatrača da proširi sopstveno poimanje granice između stvarnosti i fikcije.

Trenuci istine

Iako ga mnogi nazivaju „pesnikom glamura“, Lindberg sebe smatra prilično realističnim umetnikom, koji se za teme svojih radova opredeljuje ne uzimajući u obzir razlike u socialnom staležu. Uklanjajući svaku naznaku društvene hijerarhije iz svojih fotografija, Lindberg ovekovečuje trenutke čiste istine, proslavljajući prirodnu lepotu i eleganciju osobe s druge strane objektiva. Crno-belom tehnikom, koju primenjuje pri portretisanju, Lindberg uspeva da razgrne varljivi veo spoljnog i prolaznog i uhvati ono istinsko isijavanje samog karaktera osobe koju fotografiše. Sekcija Icons nudi nam ulazak u vizuelnu avanturu koja obuhvata period od preko četiri decenije svevremenskih slika, predstavljajući ikone pop kulture poput Kejt Vinslet, Šarlot Rempling, Edija Redmajna i Kita Ričardsa, dok se kroz čitavu seriju slika nazvanu Silver Screen očituje snažan uticaj rane nemačke kinematografije na Lindbergovo delo.

Pesnik glamura

Poznat po svojim nezaboravnim filmskim slikama, Peter Lindberg spada u red najuticajnijih savremenih fotografa. Rođen 1944. godine u Lisi, proveo je svoje detinjstvo u Duizburgu, gradu u nemačkoj saveznoj državi Severna Rajna-Vestfalija. Radio je kao lokalnoj robnoj kući, a početkom 60-ih godina upisao je Berlinsku akademiju likovnih umetnosti. „Želeo sam da tragam za inspiracijom kroz delo Vinsenta van Goga, svog idola, a ne da slikam obavezne portrete i pejzaže na predavanjima u umetničkim školama”, rekao je Lindberg, sećajući se ovog perioda svog života.

Inspirisan radom holandskog slikara, preselio se u Arl, gde je proveo godinu dana, a zatim je započeo putovanje kroz Španiju i severnu Afriku. Kasnije je proučavao slobodno slikarstvo na Koledžu umetnosti u Krefeldu. Pod uticajem Džozefa Košuta i konceptualnog pokreta, Lindbarg je 1969. bio pozvan, pre nego što je diplomirao, da prezentuje svoj rad u čuvenoj avangardnoj galeriji Denis Rene u Parizu. Nakon preseljenja u Dizeldorf 1971, okrenuo se fotografiji i dve godine pomagao nemačkom fotografu Hansu Luku, pre nego što je otvorio svoj studio 1973. Počeo je da objavljuje svoje radove u hamburškom nedeljniku Stern, za koji su već radili legendarni  fotografi poput Helmuta Njutona, Gaja Bordena i Hansa Fojrera, a 1978. godine preselio se u Pariz, gde je nastavio da se usavršava.

Nova vizija

Lindberg je promenio tok razvoja modne fotografije unevši potpuno novi, i dotad neviđeni, odnos prema lepoti ženskog lica i tela, ne pridavajući previše značaja odeći. Trudio da pronikne u samu suštinu karaktera osobe koju je slikao, da je prepozna i zabeleži. Britanska novinarka Suzi Menkes govorila je o njemu kao o nekome ko odbija da se prikloni vizuelnoj doradi svojih fotografija i ko prikazuje samu dušu osobe koju slika. Lindberg je fotograf koji unosi narativ u serije svojih slika i donosi novu novu viziju umetničke i modne fotografije. Tokom godina stvorio je dela koja su obeležila istoriju fotografije, a karakteriše ih minimalistički postmodernističke pristup. Još 1988. godine Lindbergh je počeo da dobija međunarodna priznanja, koja je zaslužio prikazujući novu generaciju modela obučenih u bele košulje. Dve godine kasnije, 1990. godine, Linda Evanđelista, Naomi Kembel, Sindi Kraford, Kristi Tarlington i Tatjana Patic, mladi modeli, prvi put su se zajedno pojavili na naslovnici britanskog izdanja legendarnog magazina Vogue.

Pop pevač Džordž Majkl, pokretač pokreta Supermodels, inspirisan Lindbergovim fotografijama za Vogue, stvara kutni spot za pesmu Freedom. Maja 2016. godine, Lindberg u intervjuu za prestižni časopis Art Forum izjavljuje da modni fotograf treba da doprinese definisanju slike savremene žene ili muškarca, i da tako prikaže društvenu stvarnost. Zastupao je snažno ubeđenje da je današnja tendencija retuširanja fotografija svojevrsni teror nad prirodnim izrazom i samom suštinom karaktera ljudskog lica.

Umetnost pre svega

Poznat je pre svega po svojim jedinstvenim i prepoznatljivim portretima, na čiji je nastanak i estetiku uticala rana rana nemačka kinematografija. Lindberg sarađuje s najprestižnijim modnim brendovima i časopisima već krajem 70-ih godina, uključujući međunarodna izdanja magazina Vogue, The New Yorker, Rolling Stone, Vaniti Fair, Harper's Bazaar, Vall Street Journal Magazine, The Face, Visionaire i Interviev. Lindberg 2017. postaje prvi fotograf u pedesetogodišnjoj istoriji kultnog Pirelli kalendara, koji je radio fotografiju više od dva puta. Prethodna izdanja ovog kalendara na kojima je on radio, bila su iz 1996. i 2002. godine.

Njegov rad je deo stalne zbirke mnogih muzeja lepih umetnosti širom sveta i prikazan je u prestižnim muzejima i galerijama. Među njima su Centre national d'art et de culture Georges-Pompidou (CNAC) (Pariz), Museo Thissen-Bornemisza (Madrid), Metropolitan Museum of Art i MoMa (Nnjujork) Samostalno je izlagao u muzejium kao što su Hamburger Banhofu (Berlin), Muzej umetnosti Bunkamura (Tokio) i Muzej lepih umetnosti Puškin (Moskva). Nedavno je učestvovao na izložbi Alberto Giacometti Beiond Bronze predstavljenoj u muzeju Kunsthausu u Cirihu, a potom izložbi pod nazivom Senka i supstanca u galeriji Gagosian u Londonu (maj-jul 2017). Izložba Drugačija vizija o modne fotografije, koju je inicirao Kunstal Roterdam, bila je predstavljena u muzeju Kunsthalle u Minhenu (april-avgust 2017), pre nego što se, u jesen 2017, premestila u muzej Venaria Reale u Torino.

Lindberg je režirao niz filmova i dokumentaraca priznatih od kritike: Modeli, film (1991), Inner VoIces (1999) koji je 2000. godine osvojio nagradu za najbolji dokumentarac na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), zatim Pina Bausch, der Fensterputzer (2001) i Everywhere At Once (2007). Lindberg trenutno živi i radi između Pariza, Arla i Njujorka.

Izložba "Peter Lindbergh, a different vision on fashion photography" otvorena je od 7. oktobra do 4. februara 2018.

Tekst: Petra Leskovac Vucković

Fotografije: ljubaznošću muzeja La Venaria Reale, Torino

Kristi Turlington, Tatjana Patitz, Peter Lindberg, Naomi Kambel, Sindi Kraford & Linda Evanđelista, Njujork, 1990

Iza kulisa fotografisanja naslovne strane Vogue magazina u Londonu. foto: Jim Rakete

Džon Galiano, Pariz, Francuska, 1996 Harper’s Bazaar

Anđela Lindval & Kris Daj, Warner Bros Studios, Burbank, Kalifornija, USA, 2004 Harper’s Bazaar

Amber Valeta, Njujork, 1993 Harper’s Bazaar

Monika Beluči, Pariz, 1999, GQ Italija

 

Tags:
Povezane teme

Film

Dženifer Lopez i Kardi Bi u ulozi striptizeta u trejleru filma Hustlers

Trejler filma „Hustlers“ pojavio se na internetu, a glavnu ulogu je odigrala Dženifer Lopez, igrajući plesačicu Ramonu.

Film

Džulijan Margulis – Žena koja je spasila svet

Zavoleli smo je kao Dobru ženu, a sada joj se divimo u seriji Vrela zona, gde igra naučnicu koja se bori sa pogubnim virusom. Njen lik je ovoga puta inspirisan stvarnom heroinom.

Muzika

Poslušajte novu pesmu Bijonse koja je posvećena "Kralju lavova"

Pevačica nije samo snimila pesmu za film, već je snimila i ceo album inspirisan Afrikom.

Muzika

Tupakovo pismo Madoni biće prodato na aukciji

Izvođači su se upoznali devedesetih, ali su se rastali 1995. godine zbog boje kože pevačice.

Film

Očaravajuće: prvi trejler za film "Mulan"

Adaptacija poznatog Diznijevog crtanog filma.

Knjige

Šta čitamo ovog leta: Divljina – Šeril Strejd

Šeril Strejd stekla je svetsku slavu knjigom „Divljina“ (Wild), nezaboravnim bestselerom memoarske proze.

Muzika

Pogledajte novi spot Majli Sajrus gde je kopirala odeću Britni Spirs

Pevačica je objavila video za pesmu „Mother's Daughter“.

Muzika

Poslušajte pesmu Vitni Hjuston koju nikada do sada niste čuli

Novu pesmu je objavio producent pevačice Klajv Dejvis.

Film

Rašel Lefevr – Ratnica za pravdu

Uloga hrabre advokatice koja se bori za oslobađanje pogrešno osuđenih u seriji „Dokazano nevin“ proslavila je i talenat i lepotu mlade kanadske glumice.

Film

Netflix je objavio trejler za film o Bobu Dilanu

Netflix je predstavio trejler za dokumentarac o legendarnom muzičaru Bobu Dilanu, koji je snimio jednako poznati reditelj Martin Skorseze.

Knjige

Backstage at Chanel - nova ilustrovana knjiga

Nova ilustrovana knjiga će ispričati sve o modnoj kući Chanel u bekstejdžu.

Film

Demi Mur je govorila o strahu od starosti

Glumica ne voli svoj izgled i bori se sa procesom starenja.

Muzika

Rijana je proglašena najbogatijom pevačicom

Njena zarada je 600 miliona dolara godišnje!

Muzika

Koji je prvi hip-hop umetnik postao milijarder?

Američki Forbes je objavio koji je reper prvi put u istoriji postao milijarder.