Intervju

Ana Đorđević – Glumci u neočekivanim ulogama

Rediteljka i scenaristkinja Ana Đorđević u vreme premijere pozorišne adaptacije Romana o Londonu otkriva kako se u današnje vreme mogu razumeti poznata dela klasika književnosti.

Rediteljka Ana Đorđević poznata je po adaptacijama bisera jugoslovenske književnosti, i to tako da omogućava novo čitanje, iz vizure današnjeg vremena. Zato se s nestrpljenjem očekuje njena nova predstava Roman o Londonu, nastala na osnovu remek-dela Miloša Crnjanskog, koja otvara sezonu u Beogradskom dramskom pozorištu.  

Kako ste odlučili da je, od svih domaćih klasika, došao red na Roman o Londonu?

- Za mene je prirodan izbor da radim dela na svom jeziku, najveća napisana na njemu. Roman o Londonu se ističe zbog svog situacionog okvira. Današnji roditelji od najranijih dana, svesno ili nesvesno, planiraju budućnost za svoju decu izvan ove zemlje. Tema emigracije je veoma dugo prisutna u našim životima i to je razlog zbog kog se ovaj naslov radi.

Sa kojim ste se izazovima suočili kada ste delo, koje nije dramsko, adaptirali za scenu?

- Prvi izazov je taj da se raskrsti sa očekivanjem da se jedno takvo delo doslovno prevede na jezik pozorišta, jer je to ne samo nemoguće, već i nepotrebno. Zreo pristup i literaturi i pozorištu podrazumeva prozu, isključivo kao inspiraciju za stvaranje novog, nezavisnog dela.  Opredelila sam se da centralni događaj u mojoj dramatizaciji bude vezan za sukob glavnog lika, ruskog emigranta, sa političkom organizacijom svojih zemljaka u Londonu. Nakon svega, najveći izazov je pisanje dijaloga i građenje likova, jer se, u tom smislu, najmanje oslanjam na prozu od koje polazim.

Glavni lik, kneza Rjepnina, igra mladi glumac Milan Marić, a Nađu Milica Zarić. Kako ste birali postavu?

- Kada pravim podelu, uvek tražim najperspektivnije glumce tog trenutka, bez obzira na godine i iskustvo, one za koje ja osećam da mogu najviše da daju. Pritom, naročito vodim računa o tome im dajem one uloge koje nisu očekivane za njih, da pred njih i sebe stavim što veći izazov. Godinama je sve previše predvidivo. Podele su tipske, zbog čega se glumci ne razvijaju, a publika dosađuje. Najviše volim da u svojoj podeli vidim mlade glumce, posebno u nosećim ulogama.

Pre trideset godina prikazivana je TV serija Roman o Londonu. Da li ste mogli da koristite iskustvo rediteljke Mire Trailović?

- Pogledala sam seriju iz radoznalosti, ali mi je tokom rada na tekstu i pripremi za režiju mnogo više značilo da pogledam što više materijala koji se bavi životom stranaca u Londonu, pa i drugim sredinama, tako da sam akcenat stavila na dokumentarne filmove koji kroz intimne ispovesti obrađuju tu temu. Zanimao me je savremen pristup temi, kao i načini da se iz perspektive 21. veka približim problemu kojim se bavi roman.

Kako će domaća publika, naročito mlada, razumeti žudnju za zavičajem koja je celog života opsedala Crnjanskog?

- Mladi ljudi, koji će doći da gledaju ovu predstavu, ni po čemu se ne razlikuju od starijih - među njima, isto kao i među starijima, ima i onih sa razvijenom osetljivošću i za ono što sami nisu iskusili, kao i onih koji su, jednostavno, ravnodušni.

Vaša autorska predstava Crne kraljice obrađuje temu o kralju Milutinu, i to u doba vaskrsa nemanjićke tradicije. Šta ste vi želeli da postignete?

- Ja sam Crne kraljice radila pre nego što se pojavila serija o Nemanjićima, ali sam znala da je snimanje u toku. U nameri leži ključna razlika između mog pristupa umetnosti uopšte, i onih sadržaja koji bi da podučavaju, bilo istoriji, bilo literaturi. Istorija je u Crnim kraljicama isprepletena sa mitologijom i čistom fikcijom, a iznad svega je bila ideja da se preispita pojam zlatnih vremena uopšte, koja je njihova mračna strana i šta su njene posledice.

Sa predstavama gostujete u pozorištima Srbije i regiona. Šta biste rekli, prema reakcijama publike, da li kultura može da pomogne boljim vezama među ljudima?

- Najviše smo putovali sa predstavom U agoniji, Miroslava Krleže, po Hrvatskoj i bili vanredno lepo prihvaćeni. Međutim, naivno bi bilo da mislim da je kultura dovoljno moćna da pobedi politiku. Radi se o tome da su ljudi koji poštuju ljudski život iznad svega i štite ga i po cenu političkih poraza - svuda i uvek, u manjini. Na celom svetu, tokom čitave istorije, ne samo u okruženju.

Povezane teme

U fokusu

Pariz s juga planete

Srce Buenos Ajresa krase grandiozna stara zdanja koja su građena u Evropi, a onda, kamen po kamen preneta i sastavljena u prestonici Argentine.

Intervju

Intervju - Hamilton Linda

Pitajte reditelja Tima Milera šta je nedostajalo svim nastavcima Terminatora koji su snimljeni nakon revolucionarnog T2: Sudnji dan, 1991. godine i reći će vam - Sara Konor.

U fokusu

Blago Kariba

Hotel Barrière Le Carl Gustaf St–Barth ima 23 sobe i apartmana koji su smešteni u vikendicama, potkrovljima i vilama sa privatnim bazenom.

U fokusu

Monika Belulči – citati o muškarcima i lepoti

Bez sumnje, Monika Beluči je sinonim za žensku lepotu.

Intervju

Olga Ly for Grazia - exclusive interview

Interview with the CEO & Founder of MagModel agency.

U fokusu

Zašto je Willov House najmoderniji ekološki hotel u pustinji

Novo mesto za povlačenje i opuštanje sa najbližima.

U fokusu

Kajli Džener je pokazala kako izgledaju kancelarije njene kompanije

Kajli Džener nije uzalud najmlađa milijarderka u istoriji.

U fokusu

Prve fotografije sa venčanja tenisera Rafaela Nadala

Teniser Rafael Nadal, 19. oktobra oženio je svoju dugogodišnju partnerku Mariju Fransisku Pereljo.

U fokusu

Trospratna gradska kuća na Menhetnu za 2,75 miliona dolara: poseta Karli Klos

Zavirili smo u elegantnu gradsku kuću modela Karli Klos.

Intervju

Intervju: Bred Pit – Pogled u sebe

Otkriva nam koliko je važno duboko zaroniti u svoju dušu, suočiti se sa sobom, kako za ulogu, tako i privatno, i ističe da muškarci odrastaju sa idejom da moraju uvek da budu snažn...