Intervju

Grazia intervju - Marija Bergam

Glumica o kojoj se ponovo najviše govori.

Lik Maje Davidović u seriji Senke nad Balkanom na televizijsku publiku deluje magnetično kao i na druge junake u fiktivnom svetu Beograda tridesetih godina. Međutim, šta stoji iza svega toga?

Marija Bergam govori o drugoj sezoni popularne serije, profesiji kojom se bavi, izneverenim i ostvarenim očekivanjima. Marija Bergam doživela je ono što je bila privilegija glumačkih bardova u nekim srećnijim vremenima
za filmsku i pozorišnu umetnost. U dvadsetim godinama odigrala je ulogu koja će, van svake sumnje, obeležiti čitavu njenu karijeru. Upečatljivi likovi poput slobodoumne Maje Davidović koju i prijatelji i neprijatelji u seriji Senke nad Balkanom nazivaju opasnom ženom, često znaju da zasene sve što glumac uradi kasnije jer ih publika gotovo nikada ne zaboravlja. Ali, to zavisi pre svega od umeća svakog glumca kao i uloga sa kojima se tokom karijere bude sretao. U jeku emitovanja druge sezone serije Senke nad Blkanom, Marija Bergam govori o junakinji koju igra, razvoju same serije, pozorištu koje iznad svega voli, kao i o izazovima profesije kojoj se bez mnogo dvoumljenja posvetila.

Da li ste očekivali ovako veliki uspeh druge sezone serije Senke nad Balkanom? U kom trenutku ste znali da su scenaristi i reditelji na pravom putu?

Publika je pokazivala veliko nestrpljenje, a potom interesovanje i uzbuđenje povodom nastavka serije, tako da sam očekivala da ćemo biti gledani. Da će utisci o drugoj sezoni premašiti one o prvoj nisam mogla da ocekujem, pre svega zbog toga što nisam gledala materijal. U toku rada na seriji imala sam utisak da će druga sezona biti drugačija od prve, da će možda izgledati bolje, ali ovakav odjek nisam se usudila da očekujem. Što se tiče drugog dela pitanja, pošto su reditelji i scenaristi, pre svih Dragan Bjelogrlić, imali čvrsto postavljenu prvu sezonu iza sebe i jasnu sliku o tome u kom pravcu bi trebalo da ide druga sezona, nisam sumnjala da smo na
dobrom putu, čak i kada su okolnosti ukazivale na suprotno.

Kako ste doživeli razvoj lika Maje Davidović koji je jedan od centralnih u seriji?

Najveća razlika između Maje, pre i sada, zapravo je u prvoj epizodi, gde je vidimo potpuno uklopljenu u društvene konvencije. Ona u prvoj epizodi deluje kao ostvarena, smirena žena koja živi jedan ispunjen život. Vidimo da se udala, odnos sa mužem deluje harmonično, on sam ostavlja utisak jednog naočitog, inteligentnog prefinjenog muškarca. Već od druge epizode shvatamo da je sve to samo privid, da živi u braku iz interesa, da je užasno usamljena i nesrećna. Kada se ispostavi da je muž sa ostalim članovima Tula zapravo laže i da su je svi izdali zbog njenih stavova koji osuđuju i ne podržavaju nacizam doživljava potpuni slom, razočaranje. Odlučuje da ide do kraja u borbi protiv zla. Meni se činilo dok smo snimali da što je radnja dalje odmicala, da se ona sve više vraćala sebi.

Kako biste definisali žensku fatalnost na osnovu ove uloge? Šta je u njenom dejstvu na muškarce ključno?

Iz iskustva tvrdim da je ženska predstava o onome šta je za muškarce privlačno ili fatalno gotovo uvek pogrešna, tako da se ne usuđujem da odgovorim na ovo pitanje. Posebno budući da se radi o meni u ulozi jedne takve žene. A na kraju krajeva, kako postoje oni za koje je Maja Davidovic apsolutno fatalna, postoje i oni za koje nije. I to je kao i sve drugo, na kraju krajeva, stvar ukusa.

Lik je baziran na društvu slobodoumnih žena koje su se tih godina okupljale u Paviljonu Cvijeta Zuzorić. U čemu su se razlikovale od prosečnih Beograđanki tog vremena?

Pre svega, prosečne Beograđanke koje pominjemo vidim kao istinske heroione epohe Velikog rata. Bile su to ženemajke, junakinje koje su održale supstrat nacije onda kada je rat pokazivao svoje najsurovije lice. S druge strane, dame iz uglednih beogradskih krugova koje su 2. februara 1922. predvođene Kristom Đorđević osnovale Udruženje prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić, rat su provele rasute po evropskim prestonicama gde su upijale duh novog vremena, duh moderne Evrope. Nakon što je mir stigao, te su žene izlile ideje tog duha Beogradom i novom državom. Organizovale su svetski reprezentativne izložbe savremene francuske, ruske, češke, engleske, nemačke likovne umetnosti, pomagale muzički život i književnost organizacijom koncerata i čuvenih Dana knjige. Samo je izložba francuske savremene umetnosti iz 1932. okupila dela čak 126 reprezentativnih umetnika. Današnjim jezikom rečeno, bili su to eventi čiji su dometi prelazili prostore Beograda i Jugoslavije. Iako neretko optuživane za snobizam, elitizam, mondenski pristup, te su žene, inače u velikoj meri levičarske orijentacije, imale važnu ulogu u obnovi našeg umetničkog i kulturnog života u dinamičnoj epohi kada su Evropom bujala nova stremljenja i nove estetike. Zato su mi biografije običnih žena beogradskih i ovih iz visokih krugova pružile bogatu inspiraciju u kreiranju lika Maje Davidović. Konačno, i one su bile udružene u nečemu što bismo mogli nazvati opštim dobrom.

Žene koje imaju i karijeru i porodicu obično pitaju kako uspevaju da postignu sve. Muškarcima se obično to pitanje ne postavlja. Koliko su procesi emancipacije, imajući u vidu ovdašnji mentalitet, spori?

Odgovor na ovo pitanje i još mnogo toga zanimljivog pročitajte u decembarskom izdanju magazina Grazia.


Tekst: Milian Nikolić
Fotografije: Vladimir Ilić
Stil: Mila Đenić
Frizura: Dalibor Vrtina Hair Club
Šminka: Milan Bauranov

 

Povezane teme

U fokusu

Parižani će gledati filmove na brodovima koji plutaju Senom

U Parizu se narednih dana otvara letnji bioskop na vodi koji će posetiocima pružiti priliku da istovremeno uživaju u filmovima i hlađenju.

U fokusu

Šta znamo o Nikoli Pelc – nevesti Bruklina Bekama

11. jula zvanično su potvrđene glasine o budućem venčanju Bruklina Bekama i njegove devojke Nikole Pelc.

U fokusu

Koja će superzvezda postati kuma Kejti Peri i Orlanda Bluma?

Beba se još nije rodila, ali su se njeni roditelji već odlučili ko će biti kuma na krštenju.

U fokusu

Proglašena je najbogatija žena u istoriji SAD-a

Tokom nedelje, njeno bogatstvo poraslo je za 6 milijardi dolara.

U fokusu

Bruklin Bekam i Nikola Pelc najavili venčanje

Svadbena zvona uskoro će se oglasiti za 21-godišnjeg sina Viktorije i Dejvida Bekama i njegovu devojku - ćerku industrijskog tajkuna, lepu plavušu, 25-godišnju Nikolu Pelc.

U fokusu

Kanje Vest će se kandidovati za američkog predsednika

Reper, dizajner, biznismen, duhovni vođa, od danas je i kandidat za predsednika Sjedinjenih Država.

U fokusu

Marama Merilin Monro spasila je parisko pozorište od propasti

Vlasnik pozorišta prodao je maramu Merilin Monro za 300 hiljada evra!

U fokusu

Dejvid i Viktorija Bekam podelili su retke fotografije povodom godišnjice braka

Dejvid i Viktorija Bekam podelili su desetak retkih porodičnih fotografija i video zapise snimljene u poslednjih 20 godina.

U fokusu

Luksuzna vila na Azurnoj obali: posetili smo Brižit Bardo

Posetili smo Brižit Bardo na njenom raskošnom imanju na Azurnoj obali.

U fokusu

Sara Džesika Parker pokreće rijaliti šou

Čini se da su godine provedene u ulozi Keri Bredšo naučile Saru Džesiku Parker puno o sastancima- i sada ona to znanje dobro koristi.

U fokusu

Megan Markl i princ Hari podržavaju globalni bojkot Facebooka

Poznati par se pridružuje kompanijama koje protestuju protiv Facebooka!

U fokusu

Nova geotermalna laguna s pogledom na okean

Sky Lagoon će biti najnovija geotermalna laguna na Islandu koja će pored opuštanja ponuditi i druge prednosti.

U fokusu

Oaza u pustinji: prvo romantično putovanje Džastina i Hejli Biber nakon karantina

Ovog leta mnogi ljudi širom sveta su primorani da provode dane odmora kod kuće.

U fokusu

Zašto niko ne sme da dira torbu Elizabete II

I kako je britanska kraljica koristi kao tajni znak?