Intervju

Grazia intervju - Marija Bergam

Glumica o kojoj se ponovo najviše govori.

Lik Maje Davidović u seriji Senke nad Balkanom na televizijsku publiku deluje magnetično kao i na druge junake u fiktivnom svetu Beograda tridesetih godina. Međutim, šta stoji iza svega toga?

Marija Bergam govori o drugoj sezoni popularne serije, profesiji kojom se bavi, izneverenim i ostvarenim očekivanjima. Marija Bergam doživela je ono što je bila privilegija glumačkih bardova u nekim srećnijim vremenima
za filmsku i pozorišnu umetnost. U dvadsetim godinama odigrala je ulogu koja će, van svake sumnje, obeležiti čitavu njenu karijeru. Upečatljivi likovi poput slobodoumne Maje Davidović koju i prijatelji i neprijatelji u seriji Senke nad Balkanom nazivaju opasnom ženom, često znaju da zasene sve što glumac uradi kasnije jer ih publika gotovo nikada ne zaboravlja. Ali, to zavisi pre svega od umeća svakog glumca kao i uloga sa kojima se tokom karijere bude sretao. U jeku emitovanja druge sezone serije Senke nad Blkanom, Marija Bergam govori o junakinji koju igra, razvoju same serije, pozorištu koje iznad svega voli, kao i o izazovima profesije kojoj se bez mnogo dvoumljenja posvetila.

Da li ste očekivali ovako veliki uspeh druge sezone serije Senke nad Balkanom? U kom trenutku ste znali da su scenaristi i reditelji na pravom putu?

Publika je pokazivala veliko nestrpljenje, a potom interesovanje i uzbuđenje povodom nastavka serije, tako da sam očekivala da ćemo biti gledani. Da će utisci o drugoj sezoni premašiti one o prvoj nisam mogla da ocekujem, pre svega zbog toga što nisam gledala materijal. U toku rada na seriji imala sam utisak da će druga sezona biti drugačija od prve, da će možda izgledati bolje, ali ovakav odjek nisam se usudila da očekujem. Što se tiče drugog dela pitanja, pošto su reditelji i scenaristi, pre svih Dragan Bjelogrlić, imali čvrsto postavljenu prvu sezonu iza sebe i jasnu sliku o tome u kom pravcu bi trebalo da ide druga sezona, nisam sumnjala da smo na
dobrom putu, čak i kada su okolnosti ukazivale na suprotno.

Kako ste doživeli razvoj lika Maje Davidović koji je jedan od centralnih u seriji?

Najveća razlika između Maje, pre i sada, zapravo je u prvoj epizodi, gde je vidimo potpuno uklopljenu u društvene konvencije. Ona u prvoj epizodi deluje kao ostvarena, smirena žena koja živi jedan ispunjen život. Vidimo da se udala, odnos sa mužem deluje harmonično, on sam ostavlja utisak jednog naočitog, inteligentnog prefinjenog muškarca. Već od druge epizode shvatamo da je sve to samo privid, da živi u braku iz interesa, da je užasno usamljena i nesrećna. Kada se ispostavi da je muž sa ostalim članovima Tula zapravo laže i da su je svi izdali zbog njenih stavova koji osuđuju i ne podržavaju nacizam doživljava potpuni slom, razočaranje. Odlučuje da ide do kraja u borbi protiv zla. Meni se činilo dok smo snimali da što je radnja dalje odmicala, da se ona sve više vraćala sebi.

Kako biste definisali žensku fatalnost na osnovu ove uloge? Šta je u njenom dejstvu na muškarce ključno?

Iz iskustva tvrdim da je ženska predstava o onome šta je za muškarce privlačno ili fatalno gotovo uvek pogrešna, tako da se ne usuđujem da odgovorim na ovo pitanje. Posebno budući da se radi o meni u ulozi jedne takve žene. A na kraju krajeva, kako postoje oni za koje je Maja Davidovic apsolutno fatalna, postoje i oni za koje nije. I to je kao i sve drugo, na kraju krajeva, stvar ukusa.

Lik je baziran na društvu slobodoumnih žena koje su se tih godina okupljale u Paviljonu Cvijeta Zuzorić. U čemu su se razlikovale od prosečnih Beograđanki tog vremena?

Pre svega, prosečne Beograđanke koje pominjemo vidim kao istinske heroione epohe Velikog rata. Bile su to ženemajke, junakinje koje su održale supstrat nacije onda kada je rat pokazivao svoje najsurovije lice. S druge strane, dame iz uglednih beogradskih krugova koje su 2. februara 1922. predvođene Kristom Đorđević osnovale Udruženje prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić, rat su provele rasute po evropskim prestonicama gde su upijale duh novog vremena, duh moderne Evrope. Nakon što je mir stigao, te su žene izlile ideje tog duha Beogradom i novom državom. Organizovale su svetski reprezentativne izložbe savremene francuske, ruske, češke, engleske, nemačke likovne umetnosti, pomagale muzički život i književnost organizacijom koncerata i čuvenih Dana knjige. Samo je izložba francuske savremene umetnosti iz 1932. okupila dela čak 126 reprezentativnih umetnika. Današnjim jezikom rečeno, bili su to eventi čiji su dometi prelazili prostore Beograda i Jugoslavije. Iako neretko optuživane za snobizam, elitizam, mondenski pristup, te su žene, inače u velikoj meri levičarske orijentacije, imale važnu ulogu u obnovi našeg umetničkog i kulturnog života u dinamičnoj epohi kada su Evropom bujala nova stremljenja i nove estetike. Zato su mi biografije običnih žena beogradskih i ovih iz visokih krugova pružile bogatu inspiraciju u kreiranju lika Maje Davidović. Konačno, i one su bile udružene u nečemu što bismo mogli nazvati opštim dobrom.

Žene koje imaju i karijeru i porodicu obično pitaju kako uspevaju da postignu sve. Muškarcima se obično to pitanje ne postavlja. Koliko su procesi emancipacije, imajući u vidu ovdašnji mentalitet, spori?

Odgovor na ovo pitanje i još mnogo toga zanimljivog pročitajte u decembarskom izdanju magazina Grazia.


Tekst: Milian Nikolić
Fotografije: Vladimir Ilić
Stil: Mila Đenić
Frizura: Dalibor Vrtina Hair Club
Šminka: Milan Bauranov

 

Povezane teme

U fokusu

POTRAGA ZA NOVIM AGENTOM 007: “Svi želimo škotskog Bonda, zar ne?”

Dok se tek čeka premijera poslednjeg filma o najpoznatijem tajnom agentu na svetu, koja je zbog pandemije koronavirusa pomerena sa proleća u kasnu jesen, kladionice su već zavrtele...

U fokusu

Džesika Čestejn je ponovo postala mama

Glumica se pojavila u šetnji sa novorođenom bebom!

U fokusu

Anđelina Džoli donira milion dolara kompaniji No Kid Hungry

Holivudska zvezda, ambasador dobre volje UN-a brine za školarce širom sveta.

U fokusu

Kako Mark Zakerberg pomaže u borbi protiv korona virusa?

Osnivač Facebooka odlučio je da donira novac za razvoj lekova.

U fokusu

Kao iz bajke: 5 ideja o putovanjima zasnovanim na Diznijevim crtaćima

Krećemo fenomenalnim putem, stopama princeza i gledamo celog meseca crtane filmove na Disney kanalu.

U fokusu

ZAKASNELO PRIZNANJE: Joko Ono zaslužna za rok evergrin Imagine

U američkom Udruženju muzičkih izdavača počeo je jedan neobičan, mada ne baš neočekivan proces: Joko Ono bi konačno trebala da bude potpisana kao koautorka rok evergrina "Imagine"...

U fokusu

SLOVENAČKI DIZAJNER PORUČUJE: I Starbucks nosi masku

Dizajner i umetnik sa slovenačkom adresom Jure Tovrljan pokušao je da podstakne ljude da se pridržavaju mera samoizolacije kako bi ih osvestio koliko je ona važna tokom pandemije k...

U fokusu

Letnje olimpijske igre u Tokiju odložene su za godinu dana

Olimpijada će biti odložena za godinu dana zbog pandemije korona virusa.

U fokusu

MODA NA VISINI: Slovačka predsednica stajling uskladila s maskom

Slovačka predsednica Zuzana Čaputova privukla je naročitu pažnju sveta, i to ne političkim odlukama, nego neobičnim načinom za podizanje morala svojih zemljaka koji se, kao i mnogi...

U fokusu

ZVEZDE PROTIV PANDEMIJE: Britni Spirs je komunistkinja?

Broj zaraženih u SAD-u rapidno raste, a sve one s pravom zabrinute za zdravlje, sopstveno i svojih bližnjih, najviše je ovih dana razgalila izjava 38-godišnje Britni Spirs.

U fokusu

Rijana je donirala pet miliona dolara za borbu protiv COVID-19

Borba protiv korona virusa nastavlja se širom sveta.

U fokusu

Princ Čarls je zaražen korona virusom

Izvori iz Bakingemske palate potvrdili su danas medijima da je nasledniku britanske krune, 71-godišnjem princu Čarlsu dijagnostikovan korona virus.

U fokusu

INSPIRACIJA OD ITALIJANA: Bono poslao pesmu svim ljudima u izolaciji

Frontmen grupe U2 Bono Voks poslednju pesmu je napisao još pre tri godine, a onda su ga dirnule slike Italijana u karantinu.

U fokusu

Greta Tunberg sumnja da je bolesna od korona virusa

Eko-aktivistkinja nije radila testove, već je u karantinu.