grazia

U fokusu

Grazia istražuje – Dan jednakih

U novembru se obeležava dan koji upozorava da žene i dalje zarađuju manje od muškarca, ali se situacija menja nabolje.    

O rivalstvu među polovima može se govoriti na različitim poljima, ali na jednom terenu žene još kaskaju za muškarcima. Reč je o profesionalnom životu: mogućnostima za izbor i započinjanje karijere, pozicijama i - zaradi. Upravo s tim razlogom ustanovljen je Dan jednakih plata, koji se u Evropi obeležava 3. novembra, ne bi li upozorio na ono što već dobro znaju statistike i istraživanja. Od sredine do sredine, od razvijenijih do slabije razvijenih društava žene zarađuju manje od muškaraca. U Evropskoj uniji i van nje. Tu nema polemike, jer brojke, zasnovane na egzaktnim, naučnim metodama, pokazuju pravo stanje stvari.

A zašto je to tako, može se polemisati, i to iz ugla različitih stručnih provencijencija. U Evropi, prema podacima Evropske komisije, žene po satu zarađuju 16,3% manje od muškaraca. Takođe, zauzimaju niže pozicije, gde pronalazimo i jedan paradoks. Konkretno, kada je reč o poziciji direktora upravnih odbora, na četrnaest muškaraca dolazi jedna žena, dok je u slučaju izvršnih direktora odnos još drastičniji - dvadeset prema jedan. Zašto paradoks? Odgovor je jednostavan i ne odnosi se samo na EU. U 2017. godini, 33% žena imalo je visoko obrazovanje, a muškaraca tek 29%, ali se na lestvici pozicija u modernim korporacijama žene kreću sporije i ne dosežu visine tradicionalno rezervisane za muškarce.

Ukoliko težimo jasnom i nepristrasnom uvidu u situaciju, uvek je važno poći od stereotipa i predrasuda koji su globalno prisutni, samo se njihov pritisak razlikuje od sredine do sredine. Procesi emancipacije u smislu rodne ravnopravnosti odavno su zahvatili čitav svet, ali ne napreduju istim tempom u svim njegovim delovima. Tradicionalna postavka ženi predviđa mesto u kući, vezuje je za oikos, sferu porodičnog ognjišta. Neretko i danas možemo čuti izraze koji ženu smatraju stubom te iste kuće, čuvarkućom, pasivnim članom partnerske zajednice koji izvan oikosa jednostavno - ne dela.

PRAVO NA KARIJERU

U međuvremenu, žene su se izborile za pravo da grade karijere. Izraz karijeristkinja ima pežorativan prizvuk samo kada je reč o takozvanom lepšem polu, jer u opsegu svog značenja obuhvata i to da je reč o ženi koja se udaljila od onoga što joj iskonski pripada i gde joj iskonski mesto. Karijerizam je u slučaju muškaraca pozitivno vrednovana karakteristika. Temelji nejednakosti su duboki, posledica su prastarih uverenja i nasleđenih predrasuda. Istraživanja pokazuju da je pritisak tradicije, ukoliko se ograničimo na Stari kontinent, najslabiji u skandinavskim zemljama. U balkanskim društvima nesporno je manji iz godine u godine, ali je i dalje u visokom procentu prisutan. Kao drugi razlog za to što žene zarađuju manje od muškaraca navodi se izbor zanimanja. Od visoko obrazovanog stanovništva u Srbiji, 60% čine žene ali, kako statistike ukazuju, one se češće opredeljuju za društvene, humanističke nauke za kojima vlada manja potreba na savremenom tržištu rada. Konkretno, najperspektivniji u globalnim okvirima, danas se smatra IT sektor. Stručnjaci u ovom domenu su čak u 90% slučajeva muškarci, jer se žene ređe opredeljuju za ovu vrstu obrazovanja. Ali, tu nije kraj. Čak i ukoliko se opredele, dočekivane su s nepoverenjem. Još se prepričava slučaj, koji su preneli mediji, o ženi koja nije mogla da se zaposli jer poslodavac nije mogao da pojmi da postoji žena – mašinski inženjer. Dogodilo se to na našem prostoru, ali, bez obzira na svo čuđenje progresivnog dela javnosti, on je samo derivat starih uverenja. Istorija nas uči da su se žene i te kako muški borile za pozicije u naučnim ili u umetničkim krugovima, jer su tretirane kao nedovoljno ozbiljni igrači i intelektualno inferiorne. Na sreću, taj stav je u najvećem delu sveta promenjen, i žene su tokom 20. veka uspele da pokažu svu širinu svojih kreativnih potencijala. U nauci, u umetnosti, u sportu.

KAKO SVE POSTIŽETE

Isto je i sa procesom čiji smo svedoci kao savremenici. Uprkos tome što žene teže osvajaju visoke pozicije i manje su plaćene, čak i u visoko razvijenim društvima poput SAD i Japana, svakim danom se sve više napreduje u pravcu osvajanja jednakosti, pa se i statistike menjaju iz godine u godinu. Žene na visokim političkim funkcijama do skoro su bile nezamislive. Takve pojave smatrane su nasleđem osobenih kultura ili, pak, incidentom. Učešće žena u političkoj borbi i osvajanje pozicija rame uz rame sa muškarcima više nije novina. I, što je još važnije, nije ograničeno samo na napredne demokratije i najrazvijenija društva. Koliko to može uticati na borbu za jednakost u smislu zarade i izgradnje karijere? Mnogo. Poruka je globalna i ohrabrujuća. Žene to mogu. Premijerke, kongresmenke, predsednice, uspehom sopstvenih karijera menjaju percepciju o ženskim sposobnostima i pravima. Konkretno, otimaju je iz zamki atavizama i predrasuda.

Ukoliko se pored finalne optimistične poruke zadržimo na modernom diskursu, jedan primer je vrlo ilustrativan. Feministkinje ga često  navode. Pitanje: Kako sve postižete? nikada se ne postavlja muškarcima. Dva su moguća razloga za to. Ili se podrazumeva da muškarci bez mnogo napora mogu da objedine porodične i profesionalne obaveze, što je ženama, kao manje umešnim, teže. Ili se jednostavno očekuje da teret porodičnog života i dalje ipak nose samo žene. I tom jednom banalnom pitanju izgleda kao da je zgaženo hiljade godina ženske borbe za jednakost. Jezik nas izdaje po svim pitanjima, pa i ovom. Ali, činjenica da se danas raspravlja o nečemu što je do pre nekoliko decenija smatrano neupitnim, baš kao i podaci da žene napreduju u ostvarivanju svojih prava u svakom smislu, pa i profesionalnom, ostavlja mnogo prostora za optimizam u vremenima koja dolaze.

Tekst: Milan Nikolić

Pročitajte još

Povezane teme

U fokusu

Arina Maksimova: Stilski bunt by Amer Mohamad

Arina Maksimova, zvevda naše digitalne majske naslovnice, uspela je da svoje "fizičke nedostatke" pretvori u prednosti kada je posao modela u pitanju.

U fokusu

Sve ljubavne veze Amber Herd

Glumica je pre Džonija Depa vodila prilično buran ljubavni život.

U fokusu

Da li je ok što je Kim Kardašijan ovoliko smršala?

Zvezda je oslabila osam kilograma za 3 nedelje, kako bi ušla u haljinu koju je nosila Marilyn Monroe.

U fokusu

Kako zaista izgleda Dženifer Lopez bez šminke i filtera?

Da li može da sakrije svoje godine bez makeup-a?

U fokusu

Džulija Roberts: Konstantno ljubljenje tajna je mog srećnog braka!

54-godišnja glumica u srećnom je braku sa snimateljem Danielom Moderom već dve decenije.

U fokusu

Madona na meti kritika: Preterano korišćenje fotošopa ili botoksa?

Pevačica je izašla sa prijateljima i postavila slike sa večere na kojoj izgleda svežije nego ikad.

U fokusu

Tragedija koja je potresla planetu: Kristijano Ronaldo i Heorhina Rodriges izgubili sina

Fudbaler je tužne vesti podelio na instagramu i otkrio šta mu daje veru u teškim trenucima.

U fokusu

Ko je dečko Tamare Kalinić?

Najuticajnija srpska influenserka odlučila je otkrije dečka.

U fokusu

Posetite proletnje izdanje „Serbia Fashion Week-a“ u ovom Sadu

Proletnje izdanje „Serbia Fashion Week-a“, koji je ove godine deo projekta „Evropska prestonica kulture 2022“, održaće se od 26. do 30. aprila u Novom Sadu.

U fokusu

Trend mini suknji nije samo za mlade devojke

Evo zašto su pogodne i za starije dame.

U fokusu

Da li su Dženifer Lopez i Ben Aflek vereni?!

Prsten veličine kamena osvanuo na ruci pop zvezde.