Anuk Eme, oskarom nominovana francuska glumica poznata po svojoj eleganciji i hladnoj sofisticiranosti, preminula je u 92. godini. Anuk, čije su izvedbe u filmovima kao što su „Čovek i žena“ (1966) Kloda Lelouša, „Slatki život“ (1960) i „8½“ (1963) Federika Felinija, kao i „Lola“ (1961) Žaka Demija, obeležile evropsku kinematografiju, napustila nas je u utorak. Njenu smrt potvrdila je njena ćerka, Manuela Papatakis, putem društvenih mreža.
„Sa mojom ćerkom Galad i mojom unukom Milom, sa velikom tugom objavljujemo odlazak moje majke Anuk Eme“, napisala je Papatakis. „Bila sam pored nje kada je preminula jutros u svom domu u Parizu.“
Anuk Eme, rođena kao Nikola Fransoa Florens Drejfus, ostavila je neizbrisiv trag u svetu filma. Bila je poznata po svojoj zagonetnoj lepoti i sposobnosti da prenese unutrašnji kvalitet kroz svoje uloge, što ju je učinilo jednom od najcenjenijih glumica svog vremena. Njena karijera, koja je trajala više od šest decenija, obuhvatala je brojne nezaboravne uloge koje su joj donele svetsku slavu i poštovanje kolega i kritičara.
Eme je rođena 27. aprila 1932. godine u Parizu, kao ćerka glumca Henrija Marija i glumice Geneviève Sorya. Iako je njen otac bio Jevrej, odgajana je u katoličkoj veri svoje majke, ali se kasnije preobratila u judaizam. Od malih nogu je pokazivala interesovanje za umetnost, studirajući ples u Marseljskoj operi, a potom dramsku umetnost i ples kod Andrée Bauer-Thérond.
Svoju prvu filmsku ulogu dobila je sa 14 godina u filmu Henrija Calefa „La Maison sous la mer“ (1947). U tom filmu je usvojila ime svog lika, Anuk, kao umetničko ime, dok joj je prezime Eme dodelio scenarista Žak Prever. Eme je ubrzo postala jedna od najtraženijih mladih glumica, a njena karijera je krenula uzlaznom putanjom.
Jedna od njenih najznačajnijih uloga bila je u filmu „Čovek i žena“ (1966) Kloda Lelouša. Ovaj film, koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu i dva Oskara, doneo je Anuk nominaciju za Oskara za najbolju glumicu. U filmu je igrala asistentkinju produkcije koja upoznaje vozača trkačkih automobila, kojeg glumi Žan-Luj Trentinjan. Njihova ljubavna priča, snimljena sa malim budžetom, postala je ogroman komercijalni uspeh i ostavila trajan utisak na gledaoce širom sveta.
Recenzije za njenu izvedbu u „Čovek i žena“ bile su izuzetno pozitivne. Dan Mankini je 2003. godine napisao da film služi kao podsetnik da moderno holivudsko ljubavno ostvarenje nije jedini način, te da romantični filmovi mogu imati koristi od sirove estetike nezavisnog filma sa niskim budžetom. Eme i Trentinjan su filmske zvezde, ali Leloušov stil im daje težinu i ljudskost, kao i njihove izvedbe.
Još jedna važna uloga u njenoj karijeri bila je u filmu Žaka Demija „Lola“ (1961), gde je igrala zavodljivu i naivnu kabare pevačicu. Njena izvedba u ovom filmu bila je ključna za njen status međunarodne zvezde. Aimée je ponovila ulogu Lole u Demijevom filmu „Model Shop“ (1969), gde je njen lik radio u foto studiju u Los Anđelesu.
Eme je takođe blistala u filmovima Federika Felinija. U „Slatkom životu“ (1960), igrala je Madenlinu, bogatu i apatičnu ženu koja privlači pažnju glavnog junaka, novinara kojeg glumi Marčelo Mastrojani. U „8½“ (1963), Eme je igrala Luisu, suprugu režisera koji prolazi kroz krizu inspiracije. Njena izvedba je bila hvaljena zbog emotivne dubine i složenosti.
U filmu „Un Soir, un train“ (1968) Eme je igrala sa Ivom Montanom, istražujući teme otuđenja i nelagodnosti u stranom okruženju. Njena izvedba je još jednom potvrdila njen talenat za prenošenje emocionalnih nijansi na ekran.
Tokom svoje karijere, Eme je radila sa mnogim poznatim režiserima i glumcima, uključujući Alberta Finija, sa kojim je bila u braku od 1970. do 1978. godine. Njena sposobnost da prenese unutrašnji život svojih likova i njen jedinstveni stil učinili su je nezaboravnom.
Uprkos brojnim uspesima, Eme je ostala skromna i posvećena umetnosti. Osvojila je počasnog Cezara 2002. godine, počasnog Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu 2003. godine i nagradu Silver Medallion na Telluride festivalu 2009. godine.
Njena poslednja filmska uloga bila je u filmu „Mince alors!“ iz 2012. godine. Eme je ostala aktivna i inspirativna figura sve do kraja svog života. Iza nje su ostale ćerka Manuela Papatakis i mnogi obožavaoci širom sveta koji će je pamtiti po njenim nezaboravnim ulogama i doprinosu filmskoj umetnosti.
Anu Eme će zauvek ostati upamćena kao ikona francuskog filma, čija će zvezda sijati još dugo u srcima ljubitelja filma.
Foto: Profimedia
