Osamnaest meseci nakon što je preuzeo Dior, Jonathan Anderson deluje sve sigurnije u svojoj ulozi. Umesto velikih rezova i dramatičnih promena, za proleće 2027. odlučio je da uradi nešto mnogo suptilnije: da uzme ono po čemu Dior već decenijama prepoznajemo i učini ga lakšim, nežnijim i prilagođenijim savremenoj ženi.
I upravo je to ono što se prvo primećuje.
Revija počinje belim prugastim blejzerom, svilenom košuljom i velikom suknjom u nežnoj puter-žutoj nijansi. Napravljena od dvadesetak slojeva šifona, suknja je toliko lagana da gotovo lebdi oko tela. Na kraju revije vraća se ista ideja, ali u mornarskoplavim prugama i kariranom dezenu.
Kao da Anderson kroz ova dva izgleda predstavlja istu ženu samo u različitim trenucima dana. A upravo je to možda ključ ove kolekcije: Dior koji nije rezervisan samo za posebne prilike, već za stvarni život.
Anderson je dobro poznate Diorove kodove obojio nežnijom paletom. Puter-žuta, prljavobela, puderasto roze i maglovito plava stvaraju utisak kolekcije okupane jutarnjim svetlom. Čak i scenografija u Tuilerijama doprinosila je tom osećaju. Voda i izmaglica oko jezerca delovale su kao produžetak odeće.
A onda dolaze cvetovi.
Ali ne očekujte klasične Dior bukete. Anderson ih je povećao, rastavio i pretvorio u gotovo skulpturalne detalje. Latice se pojavljuju na jaknama, pretvaraju u boe ili na ušima poput nakita.
Christian Dior je svoje cvetove nekada učvršćivao štirkom kako bi stajali savršeno uspravno. Anderson ih sada ostavlja mekšima i prirodnijima. I ta mala promena govori mnogo o njegovom Dioru.
Na prvi pogled, kolekcija je veoma ženstvena. Lepršave haljine, nežne boje i cvetni detalji daju joj romantičan karakter. Ali ispod svega toga krije se vrlo precizna konstrukcija. Haljine su pune volumena, ali nisu teške. Siluete su nežne, ali imaju karakter. Vez stvara efekat raskošnosti bez nepotrebnog viška materijala.
Anderson tako pronalazi zanimljivu ravnotežu: ženstvenost bez prenaglašene romantike i luksuz bez osećaja težine.
Iako kolekcija deluje sveže, Anderson nije zaboravio dizajnere koji su pre njega gradili Dior. Na pojedinim cipelama i torbama mogu se prepoznati tragovi Gallianove ere, dok je inspiraciju pronašao i u radu Marca Bohana. Njegova ideja nije da briše prethodna poglavlja, već da ih nastavi.
Zapravo, Anderson kao da stalno postavlja isto pitanje: kako nešto što već postoji možemo napraviti još boljim?
To se odnosi na sve, od kože i rajsferšlusa do funkcionalnosti torbe. I možda je upravo u tome njegova najveća promena u Dioru. Ne pokušava da bude glasniji od istorije kuće. Umesto toga, sluša je.
Proleće 2027. tako donosi Dior koji ne pokušava da šokira. Nema potrebe za tim.
Bar jakna je i dalje tu. Cvetovi su i dalje tu. New Look je i dalje tu. Ali sve izgleda mekše, jednostavnije i nekako bliže svakodnevnom životu. Jonathan Anderson nije promenio Dior iz korena. Samo ga je malo olakšao. I možda je baš to najbolji način da jedna od najpoznatijih modnih kuća na svetu nastavi da izgleda relevantno i u 2027. godini.
Foto: Profimedia
