Kada pomislimo na luksuznu modu, reč održiv nije prvi sinonim koji bi nam prošao kroz glavu, i to sa punim pravom. Pored modnih prošlosti koje uključuju upotrebu danas upitnih sirovina, kao što su krzna i egzotične kože, industrija mode svojim aktivnostima postala je drugi najveći zagađivač na svetu.
Na primer, upotreba materijala kao što je poliester, koji luksuzni brendovi koriste u kreiranju komercijalnih komada, stvara i do tri puta veću emisiju ugljendioksida, nego solucija od pamuka. Pored toga, kada se pere, poliester pušta mikro-vlakna koja su nemoguća za razgradnju i samim tim oni se nalaze kao otpad u rečnim i morskim eko-sistemima. Pre pandemije, britansi brend Burberry je naišao na osudu, usled spaljivanja neprodane odeće i aksesoara u vrednosti od preko tridesetosam miliona dolara. U svetu prepunom nejednakosti, jedna od njih je da neko ko ima na obilje svoje resurse uništava, dok neko ko nema, ostaje na tome da nema.
Ova praksa da luksuzni brend uništava svoje robne zalihe od prethodnih kolekcija nije ništa neuobičajeno, pošto su najveće modne marke u strahu i panici da će njihove kreacije biti zloupotrebljene na sekundarnom tržištu i kopirane od strane preprodavaca. Pandemija je uspela da promeni način na koji gledamo na svet i nas kao njegove aktere. Strah koji je izazvan od sistema i lanca proizvodnje bio je kratkog veka, jer su se nakon pandemije stvari vratile na isto. Modna industrija zasnovana je na potrošnji, koja nakon pandemijskih događaja nije usporila tempo. Četiri modne kolekcije godišnje, u kombinaciji sa kapsula-kolekcijama i posebnim saradnjama, vratila je modnu industriju na staro.
GARDA ZELENIH BORACA
Broj modnih brendova u okviru modne industrije i dalje je nedovoljno prisutan, a dijalog koji se vodi kao narativ brenda nije okrenut ekološki opravdanom i održivom razvoju. Stela Mekartni je bila (i ostala) pionir u borbi za zelenu stranu mode, od 2001. godine kada je osnovala svoj brend. Ona je istrajna u odabiru alternativnh materijala prikladno iskorišćenih u kontekstu luksuzne mode, napravljene da traje. Najbolji primer je njen čuveni model tašne Falabella, napravljen od vegetarijanske kože. Pored toga, njen brend koristi materijale kao što su organski pamuk, sintetičke svile, vrštačka krzna nastala upcycling procesima, kao i reciklirani poliester. Pored toga ona je član Inicijative za etičko trgovanje, koja se bavi pažljivim odabirom materijala i dobavljača sirovina za izradu odeće.
Gucci, najveći modni brend u okviru Kering portfolija luksuznih brendova, pokazuje napore u pogledu održivog razvoja. Za skoro sve zalihe materijala koje se koriste može da se dokaže poreklo, upotreba prirodnog krzna je zaustavljena u periodu pandemije, a brend je deo inicijative koja se bavi sprečavanjem seče šuma. Kolekcija iz 2020. godine nazvana Gucci off the Grid napravljena je koristeći materijale kao što su organski pamuk, reciklirani čelik, regenerisani poliamid i ECONYM, materijal koji se pravi od ribljih mreža i starih tepiha.
Od kako je osnovala svoj brend 2015. godine, dizajnerka Gabrijela Herst je bila šampion održivih praksi i aktivnosti. Na prvoj modnoj reviji koju je organizovala 2017. godine trideset odsto tkanina upotrebljenih u izradi kolekcije su bile nađene sa zaliha. Prvi prodajni objekat koji je uradila nije imao sintetičkih materijala, čak ni hemikalije nisu upotrebljene u procesu izrade, a skoro sav otpad u izradi je recikliran. Do 2019. godine Herst je postigla da brend ne koristi plastične mase ni u jednom aspektu poslovanja. Gabriela Hearst je postao jedan od prvih modnih brendova koji je počeo sa upotrebom razgradljivih TIPA plastika za pakovanja, koje se razlažu nakon 180 dana. Čak je i njen ranč u Urugvaju poslužio kao mesto sa kog pribavlja sirovine u vidu vune, koji se koriste kao sirovine za pakovanje.
Ne samo da je Vivijen Vestvud bila prva dama panka u modnoj industriji, ona je bila jedan od prvih zagovornika pametne kupovine, pažljivo birane odeće koja će da traje. Neke od njenih kolekcija skoro su u potpunosti pravljene od starih materijala, a pored toga njena delatnost bila je zasnovana na bliskoj saradnji sa malim grupama zanatlija iz Engleske, Indije i Afrike, čime se obezbeđuje saradnja sa malim dobavljačima.
Acne Studios je brend osnovan 1990. godine u Švedskoj i na svetskoj modnoj sceni je brend značajan po svojim istančanim minimalističkimm vrednostima i progresivnom pristupu dizajniranju. Pored toga što brend ima fanove širom sveta, održivost je postao dodatni manir kako Acne Studios komunicira sa kupcima. Akcenat je stavljen na dugovečnosti kao konceptu, a kolekcija iz 2020. godine imanovana Repurposed definisana je kao omaž tkaninama koje se ne koriste i kojima je dat potpuno nov život. Švedski brend je savršen primer da održiva moda može da bude progresivna.
NOVA GENERACIJA ZELENE MODE
Pored nekih od poznatijih brendova koje smo spomenuli, modno tržište je u proteklih nekoliko godina bogatije za celu plejadu manjih brendova koji u samom startu u svom fokusu imaju održivi razvoj, kao etos brenda. Samim tim, fokus nije na brendu kao takvom nego na praksama koje se koriste, kako bi se pokazalo da je apsolutno moguće da svaki modni brend postane eko-održiv, samo je pitanje truda. Najbolji primer je britanski brend Ninety Percent koji je svoje ime dobio jer devedeset odsto prihoda vraća pojedincima koji su učestvovali u pravljenju kolekcije. Brend nudi odela komotnog kroja, neutralne palete boja, savršena za svaki dan. Brend Mother of Pearl je usavršio umetnost dizajniranja sa savešću. Kreativna direktorka Ejmi Pauni je preradila lanac nabavke i proizvodnje, i u njega uvrstila prirodne materijale, transparentnu manufakturu i socijalno odgovoran pristup dobavljačima. Dizajnerka Aurora Džejms osnovala je Brother Vellies 2013. godine sa namerom da se podrži afrička zajednica zanatlija, kao i tehnike izrade koji oni primenjuju. Danas, zanatlije iz celog sveta pomažu u kreiranju njenih kolekcija koje se prave od koža farbanih biljnim bojama, đonovi se izrađuju od recikliranih guma, ručno rezbarenog drveta i tkanina koje se farbaju na bazi cveća. Brend smešten u Bruklinu zadobio je srca mnogih modnih ikona, kao što su Solanž Nouls i Megan Markl. Švedski brend House of Dagmar poznat je po razigranoj estetici koja ima vanvremensku pojavu. Osnovan je 2005. godine od strane tri sestre koje su želele da u potpunosti upotrebe principe održivog razvoja u svojim kolekcijama. One rade na tome da naprave ekološki održive kolekcije koje ne škode ekosistemu. Francuski brend Veja osnovan je 2004. godine i danas je jedan od superstarova ulične kulture. Pored rada na materijalima koji su biorazgradivi i doprinose ekološkom razvoju, Veja je namenjena da pomogne lokalnim zajednicama. Najbolji primer je korišćenje zatvorenika i pojedinaca koji su imali problem da pronađu zaposlenje, koji su angažovani kao radnici. Teodora i Pavel Lozanov osnovali su brend Bogdar 2015. godine i koriste resurse sa farme koja je u porodičnom vlasništvu, kako bi napravila pogon za proizvodnju u gradiću Vidin u Bugarskoj. Šesnaest ljudi je zaposleno i rade sa recikliranim materijalima, a brend sarađuje sa drugim porodičnim preduzećima kako bi se podržala lokalna manufaktura.
POLOVNO CARSTVO
Svaka krizna situacija nedri određene prilike. U slučaju modne industrije, period pandemije bio je izuzetno atraktivan usled sve veće pojave polovne dizajnirane garderobe i tržišta koje se oko nje razvilo. Upravo kao jedan od bitnih faktora u procesu same kupovine jeste odluka nas samih, kao konzumenata koji će naš pravac biti. Sve veće cene luksuzne robe, dovele su do dramatičnog razvoja second hand tržišta u kom ćete određenu markiranu stvar platiti po mnogo manjim cenama nego što su one u butiku. Vestiaire Collective je online platforma koja do sada broji preko 23 miliona korisnika iz celog sveta. Svi brendovi su vam na raspolaganju, a svaki od artikala prolazi autentifikaciju koja se dešava u logističkom centru u Francuskoj. Na sajtu su prisutni i vintage komadi koji bi mogli da se okarakterišu kao deo modne istorije. Platforma ima česte dodatne popuste na garderobu, pa je samim tim mogućnost kupovine dizajniranih komada po pristupačnim cenama još veća. 1stDibs je jedinstvena platforma koja svoje kupce spaja sa izvanrednim i vrlo često teškim za pronaći komadima koji pored mode uključuju i nakit, ali i umetnička dela i nameštaj. Eksperti koji sarađuju sa platformom biraju prodavce i autentičnost njihovih proizvoda, a kupci mogu da se cenjkaju i pregovaraju niže cene direktno sa prodavcem. The RealReal je najveća online tržnica za prodaju polovne markirane garderobe, sa preko 34 miliona korisnika. Rigorozan proces autentifikacije proizvoda je nadgledan od strane eksperata i daje sigurnost da kupci mogu nesmetano da obavljaju svoje kupovine koje se ne tiču samo mode, nego i nakita, satova i dekoracije za dom.
Na kraju krajeva, iako govorimo o odgovornosti koju brendovi imaju da bi stvarali modu koja je održiva, nemoguće je ne reći da je velika odgovornost na kupcima. Kupovati manje, kreirati pametno osmišljene garderobere i birati kome ostaviti novac, je poenta za modernog osveštanog kupca koji će svojim primerom da stimuliše druge.
Foto: Promo
Tekst: Marko Mrkaja
