„Jedino što Liz zna da kaže na italijanskom je Bulgari“, rečenica je kojom se našalio Ričard Barton sa Elizabet Tejlor, zbog ogrlice ovog brenda koju je nosila u Veneciji povodom maskenbala u hotelu Ca’Rezzoncio 1967. godine, sumirajući time globalnu opsesiju Italijom. Pedesete i šezdesete godine prošlog veka izrodile su stilsku, zavodljivu i jedinstvenu predstavu o Italiji: setite se samo očaravajuće scene Anite Ekberg u Fontani di Trevi iz Felinijevog filma “La dolce vita” i Vespa momenta iz kultnog ostvarenja “Roman Holiday”. Od tada je glamur postao sinonim za Italiju.
Šta zapravo znači italijanski ležerni glamur?
Imena luksuznih italijanskih proizvođača sportskih automobila, poput Ferarija i Maseratija, zasigurno dočaravaju viziju jedinstveno samouverene, upečatljive uglađenosti, baš kao što imena Valentino, Versaće, Guči i Prada odišu luksuzom, senzualnošću i izrazitom italijanskom hrabrošću.
U modnom smislu, Milano je jedan “big four” fashion gradova – Pariz je poznat po savršenom osećaju za šik, Njujork po sportskoj nosivosti i London po elegantnoj klasici – italijanski glamur postao je potpis Milana. Ali može li osećaj za glamur biti utisnut u DNK cele nacije? Ili je to samo kliše, nacionalni stereotip?
Koreni italijanske mode vode u 14. vek, u Firencu. Renesansna Italija i elitne porodice tog perioda (vodeća Medici) bile opsednute izgledom i modom, zbog čega su ulagale ogromno bogatstvo na odeću.
Ali tek u posleratnim godinama 20. veka italijanska međunarodna modna industrija je procvetala. Ogromne zasluge za to se pripisuju aristokratskom preduzetniku Đovani Batista Đorđiniju, koji je okupio najbolje krojače, krojačice i dizajnere u zemlji, uključujući Pučija, sestre Fontana i Kapučija.
Prve modne revije održavane su u velikoj sali Bijanka, ukrašenoj predimenzioniranim kristalnim lusterima u Palazzo Pitti, u Firenci, a činjenica da su kolekcije italijanskih dizajnera bile oko 30% jeftinije od njihovih pariških kolega, omogućila im je sjajnu prodaju i proširenje na američko tržište.
Na kraju, Holivud je bio taj koji je obezbedio izlaz italijanskom stilu na globalnu scenu. Filmsku industriju privukla je mediteranska klima i relativno niski troškovi snimanja, te je Cinecitta studio u Rimu postao međunarodno filmsko središte, a sam grad pozornica na otvorenom. Filmovi poput Roman Holiday i Cleopatra pokazali su se kao veliki hitovi.
Zvezde su ubrzo zavolele Italiju i van seta, pa su tako Bogart i Bakal viđeni kako uživaju u vožnji gondolom po venecijanskim kanalima, Odri Hepbern kako kupuje cipele u Ferregamo u Firenci, Tejlor i Barton u Bulgari buticima, dok su druge slavne ličnosti odmor provodile na Amalfi obali. Ove slike obišle su svet, prikazujući ležeran, stylish način života. Bio je to modni trenutak na globalnom nivou.
Ali italijanski glamur je mnogo više od medijskog trenutka. Pravi italijani strastveno brinu o svom izgledu. Društvo ima posebno samopouzdanje koje im je suštinsko, a izraz passeggiata predstavlja njihov lifestyle – ritual rane večernje šetnje i elemenat poziranja na ulici – to je način da se vidi i bude viđen. Stanovnici su uvek sređeni, obučeni po poslednjoj modi a cilj je da ostave dobar utisak i da se, pri tom, dobro zabave, što je u suštini imidž Italije.
Pod nacionalnim zaštitnim znakom svrastavaju se i italijanske forme: besprekorno skrojena odela, ukrašena modnim detaljima u vidu svilenih maramica koje vire iz džepova ili kravata; usklađena sa kaiševima i cipelama od meke kože. Italijanska odela, takođe su dostigla svetski status, te smo tako mogli videti širok spektar Armani odela na Ričard Giru u filmu “American Gigolo”, koja su dodatno povećala svest o muškoj modi.
Sasvim je sigurno da je etiketa “Made in Italy” i dalje jedna od najtraženijih širom sveta. Italijanska izrada je potpuno neuporediva i to je povezano sa društvom – ljudi to ne rade samo zbog novca, već jer to vole i osećaju.
Dakle, šta glamur predstavlja Italijanima: nešto duboko privlačno, nešto jako povezano sa lepotom, nešto sa čime su odrasli i što je deo njihovog ukusa i kulture, i na kraju, sam pristup životu.
Foto: Instagram, Profimedia
Priredila: T. Mišović
