Svi znaju za ferari. Divlji vranac na crvenoj karoseriji svetski je simbol brzine i luksuza neverovatno dugo. Čovek koji mu je dao ime nekada je bio najcenjenija ličnost u Italiji posle pape. Sunarodnici su ga voleli jer je živeo san mnogih: mladić iz porodice zanatlija u Modeni postaje poslovni um pred čijim vratima čekaju kraljevi i princeze, fi Flmske zvezde i industrijalci.
Automobili kompanije Ferrari bili su retki i egzotični. Njihov izumitelj je život posvetio brendu sa znakom propetog konja, usavršavajuć i predstavu o geniju koga morate moliti da vam uzme milione za jedno čudo na četiri točka. Istinski prestiž koji je stekao, on je primenio i na auto-trkama i na razvoju sportskih vozila. Nikada ne zaboravljajući korene, držao je kancelarije u Modeni i obližnjem Maranelu. Italijani su ga rano prozvali Il Drake, a stranci su lako poverovali da to znači Zmaj, jer je on zaista podsećao na mitsko biće: trkao se bez milosti, spaljujući i automobile i staze u gladi za brzinom i pobedom. (Zapravo je nadimak najverovatnije dobio po Englezu Frensisu Drejku, gusaru i inženjeru iz elizabetanskog doba).
SUDBINSKA ODLUKA
Današnje generacije o Encu Ferariju malo znaju. Skoro sedamdeset godina, ovaj čovek je upravljao carstvom motosporta, određujući šta je automobil vrhunskih mogućnosti. Da li je on bio dobroć udni padrone, obožavan u svetskim medijima ili nemilosrdni despot, koji je svoj tim zaposlenih doveo do ivice ludila, a trkače još dalje. Pre dvadesetak godina, novinar Brok Jejts je napisao biografiju Čovek i mašina sa namerom da osvetli mit o Ferariju, da rasplete šta stoji iza njegovih bizarnih odnosa, saradnje sa Musolinijevim fašistima i fanatične opsesije brzinom.
Kada je ovu knjigu pročitao režiser Majkl Man, nije mogao da se smiri. Od tada je u glavi slagao film, polako i pažljivo, da bi tek nedavno udario prvu klapu, na setu u Italiji. Radnja je smeštena u leto 1957. godine. Bivši Ferrari trkač je u životnoj krizi. Bankrot prati kompaniju koju su on i njegova supruga Laura, deset godina ranije, podigli ni iz čega. A u burnom braku, oni se bore sa tugom zbog gubitka jednog sina i oko priznavanja drugog, vanbračnog. Enco tada donosi sudbonosnu odluku – sve što ima staviće na jednu kartu, prestižnu trku kroz Italiju, poznatu kao Hiljadu milja.
Zasnovan na Jejtsovoj knjizi, film se zove jednostavno, Ferari. Za naslovnu ulogu Man je razmišljao o Hjuu Džekmenu, a na kraju odabrao Adama Drajvera, koji se upravo proslavio igrajući još jednog zagonetnog člana italijanske elite, Mauricija Gučija. Insajderi sa snimanja Ferarija u Modeni oduševljeno javljaju: Penelope Kruz je ista Laura, sa bob frizurom i haljinom iz polovine prošlog veka. Za sada se zna da će Ferarijevu ljubavnicu Linu igrati Šajlen Vudli, i da režiser, zapamćen po biograijama, od boksera Mohameda Alija do razbojnika Džona Dilindžera, neće štedeti na budžetu kako bi stvorio životno delo.
O samom Encu Ferariju se, naprotiv, zna mnogo, ali ne i to, šta je istina. – Bio je veliki egocentrik, priznaju biograi koji se oslanjaju na dokumentaciju Muzeja Ferrari. – Bio je čovek koji je pronašao ono što je voleo, znao šta je želeo i dopustio da ga sve to proždire. Bio je potpuno posvećen svojim idejama i postao uspešan na brutalan način. Njegova strast mu je dala sve i uzela sve, ali je dobio ono o čemu mnogi sanjaju, nesvakidašnji život – slažu se biograi.
Pedesete nisu bile Ferarijevo vreme, mada je sam početak obećavao. Njegovi vozači su osvajali Formulu 1, a inženjeri nagrade za nove modele, što je vlasnika kompanije učinilo bogatim i slavnim. Ferari je postao drugo ime za radost vožnje, postavljajući domaći zadatak ostalim fabrikantima. Porodici Ferari je sve išlo naruku, sve dok im nije preminuo sin Alfredo Dino, u 24. godini. Nije bilo novca koji je mogao da mu izleči mišićnu distroiju. Odlazak voljenog deteta je Enca potpuno zatvorio u kuću. Sa mukom je izjavio da njegova kompanija više nema budućnost, pošto je ostala bez naslednika.
Međutim, njegov drugi sin, koga je dobio sa ljubavnicom Linom i priznao očinstvo mnogo godina kasnije, odrastao je zdravo, i zaposlio se u Maranelu, domu Ferarija i trkačkog tima Formule 1. U to vreme, kompaniju su napale razne druge nevolje. Najbolji vozači su, skoro jedan za drugim, doživljavali udese na trkama, a nekoliko modela automobila je bilo uništeno. Šampion Alfonso de Portago izazvao je sudar na trci Hiljadu milja 1957, povukavši u smrt suvozača i još desetoro ljudi iz publike. Fatalni niz se nastavio i u narednoj dekadi. To italijanska javnost nije mogla da oprosti svom heroju, dojučerašnjem Comendatoreu. Verovalo se da je Enco spreman da prelazi i preko tela najpopularnijih vozača samo zarad ličnog uspeha. Svaka smrt u kompaniji Ferrari koja se dogodila na trkama stigla je pred sud, jer je, prema zakonu, proizvođač odgovoran za ubistva iz nehata. U međuvremenu, Ferrarijeve automobile je na stazama počeo da sklanja nemački povratnik, Mercedes-Benz.
Dok je Enco razmišljao da li da nastavi s karijerom, njegova supruga Laura je preuzela većinu poslova. Radnici su je posmatrali kako patrolira fabrikom i radionicama, ali su govorili da je bila kao njen suprug – nestručna u mnogo čemu, a puna nerealnih ciljeva. Često je vrištala na zaposlene, vređala ih, neke čak sistematski zlostavljala. Uz to, vladalo je uverenje da žena nije sposobna da upravlja jednim tako muškim biznisom. Omiljena žrtva Laure Ferari bio je menadžer prodaje Đirolamo Gardini.
Pošto je progutao dovoljno njenih uvreda, on je otišao kod Enca i rekao mu da će, ako Laura ne bude izbačena iz uprave, ona izaći sama, i to na mala vrata. Enco je otpustio Gardinija, ne računajući na ono što će uslediti. Osmorica ključnih ljudi kompanije Ferrari iskoristili su priliku da mu vrate za sve nepravde sa kojima su se i sami suočavali. Svi zaposleni su bili zadivljeni hrabrošću ljudi koji su, rizikujući dobre pozicije, stali u odbranu kolege. Do tada se niko nije usudio da kaže ijednu reč velikom gazdi.
VELIKI ODLAZAK
Afera se u Italiji pamti kao Veliki odlazak, jer su među osmorkom koja je napustila Ferrari bili i vrhunski inženjeri. Oni su osnovali sopstvenu irmu, koja je neko vreme bila takmac Ferrariju. U međuvremenu, Enco je objavio da je njegovom timu ionako potrebna promena. Zaposlio je mnogo mladih italijanskih inženjera i menadžera, ali su novi početak pratili gubici. U pomoć je priskočio Fiat, otkupivši polovinu deonica Encove kompanije. Nakon godina razvoja, tim Ferrari je mogao da predstavi potpuno novi automobil.
Bio je to čuveni 250 GTO, danas vredan oko 80 miliona dolara. Sa njime je nastavljena serija pobeda na šampionatima. Enco Ferari je formalno podneo ostavku na mesto predsednika svoje kompanije 1977. godine, s tim da je zadržao kontrolu nad poslovanjem. Iako se njegov život vrteo oko automobila i trka, Ferarijeva interesovanja su bila mnogo veća. U mladosti ga je vuklo da postane operski pevač, a kasnije je sebe zamišljao kao novinara. Bio je sklon politici i zaverama, što bi mu se obijalo o glavu. Iako je rano napustio školu, često se mogao videti s knjigom u rukama. Dobro je poznavao ilozoiju, a u zrelim godinama dodeljen mu je počasni doktorat iz izike na Univerzitetu u Modeni.
Preminuo je u devedesetoj godini, ali mu je poslednja želja već bila ispunjena – ipak je imao naslednika koga je toliko želeo. Laura je otišla deset godina pre njega, i tek tada je, prema zakonu, on mogao da prizna vanbračnog sina. Nasledivši od oca strast prema mehanici, sportu i preduzetništvu, danas je Pjer Ferari potpredsednik kompanije koja još posluje pod porodičnim imenom.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đorđević
