Davno su prošla vremena kada su veliki studiji upravljali svakim korakom holivudskih zvezda. Ugovarali su im uloge i garderobu, intervjue i putovanja, ljubavne veze i venčanja. Nije tajna da se to radilo više zbog publike nego zbog glumaca. Gledoci su mogli da izađu iz bioskopa, ali nikada iz fabrike snova koja im je kreirala poželjne životne modele. Jedan od njih je brak tipa “I živeli su srećno do kraja života”, u čemu su “zlatni” zvezdani parovi igrali ogromnu ulogu. Od tada se malo toga promenilo. Studije su zamenili marketinški stručnjaci, zaduženi da uguraju neki par u žižu javnosti i tu ga ugnezde kao idilu između dvoje lepih, talentovanih, preduzimljivih i požrtvovanih ljudi, posvećenih deci, porodici, zajednici… Pol Njumen i Džoan Vudvord bi se uklopili u holivudski ideal u svakom vremenu. On, lep poput antičkog boga, plavook i harizmatičan, i dan danas bi prošao kao vrhunski seks simbol. Ona, klasične lepote i elegantne pojave, uvek je bila cenjena i zbog talenta i zbog sposobnosti da uskladi karijeru s porodicom i odgaji divnu decu. Njih dvoje su ostali u braku punih pola veka, sve do njegove smrti 2008. godine. Vudvord danas ima 92, a malo pre no što će je suprug zauvek napustiti, dijagnostikovana joj je Alchajmerova bolest.
U moru holivudskih parova iz pedesetih godina prošlog veka, njihova ljubav je bila izuzetna jer je niko nije režirao. To je bilo ono što je privuklo glumca Itana Houka da snimi dokumentarni film „Poslednje filmske zvezde“ i kroz šest epizoda oda počast jednom izuzetnom paru na neobičan način – vrstom hagiografije, u kojoj dvoje postaju obožavani gotovo kao svetitelji, ali tek pošto su prošli sva iskušenja, muke i izazove običnih ljudi.
U braku Njumena i Vudvordove, bajka je bilo samo ono što su filmski moguli hteli da se vidi. O tome možda najbolje govori činjenica da je sam Njumen nameravao da napiše memoare, naručio je intervjue sa prijateljima, kolegama i članovima porodice, ali se u poslednjem trenutku predomislio i te audio snimke – spalio. Na sreću, njegova porodica je sačuvala transkripte, koje je predala Houku. Ovaj glumac, koji inače važi za jednog od najradoznalijih ljudi Holivuda, odlučio je da dokumentarac snimi “kao igru glasova”. Tako Džordž Kluni čita ono što govori Njumen, a Lora Lini je oživela glas Vudvordove. Houk kaže da se divio Polu i Džoani ne samo zbog glumačkog umeća nego i kao ljudima. Još kada je bio dečak, smatrao ih je „etičkim građanima“, cenio njihovu političku opredeljenost (tu se Njumen posebno isticao), njihovu filantropiju i porodični život: – Pitao sam se kako je biti oni – objasnio je Houk.
Pol Njumen je rođen 1925. godine u Šejker Hajtsu, u Ohaju, a Džoana Vudvord pet godina kasnije u Tomasvilu, Džordžija. Posle učešća u Drugom svetskom ratu, koledža i neuspeha u porodičnom poslu, on je rešio da ode u glumce, dok je njoj životni cilj da postane filmska zvezda bio odmalena. Sreli su se u Njujorku, na postavci jedne predstave 1953. i od tada se nisu razdvajali. Itan Houk, međutim, u dirljivo iskrenom dokumentarcu otkriva šta se zaista dešavalo iza scene. Pol je u to vreme bio oženjen, pa je skoro pet godina voleo Džoan u tajnosti, dok se nije razveo. Režiser podseća na ono što nije promaklo ni gledaocima njihovog prvog zajedničkog filma, Dugo toplo leto – da strast ljubavnika sa ekrana uopšte nije glumljena. Do te, 1958. godine, Vudvord je bila nagrađena Oskarom za film Tri lica Eve. Deset godina kasnije, dobila je još jednu nominaciju, za ulogu u “Rejčel, Rejčel” koji je režirao njen, tada već zakoniti suprug.
Film “Poslednje filmske zvezde” pokazao je mnogo toga što su do danas znali samo porodica i najbliži prijatelji. Njumen je sve vreme imao problema s alkoholizmom, što im je brak nekoliko puta dovodilo do pucanja. U seriji, Pol opisuje početke njihove veze i kaže: – Ostavljali smo tragove strasti svuda oko sebe, u hotelima, motelima, na parkinzima – a Džoan dodaje: – Od trenutka kad sam upoznala Pola, sve vreme sam znala da je on pijanac… Posle jedne neizdržive scene, ona je pokupila decu i otišla iz kuće.
Ženi koja je gradila ime za sebe, ali nikada nije dostigla slavu supruga, nije bilo lako ni da se nosi sa obožavanjem kojim je Pol bio okružen. U filmu „Poslednje filmske zvezde“ pitaju Bitlse koje bi holivudske zvezde voleli da upoznaju, a oni kažu: “Pol Njumen”. Sada se otkrivaju i njegove vanbračne afere, s tim što su ovde uklopljene u jedno veliko priznanje, da je Džoan zapravo zaslužna za harizmu kojom je opčinjavao milione drugih žena. – Moj susret sa Džoan je iznedrio seksualno biće. Učila me je, bodrila, oduševljavala eksperimentisanjem. Ja sam, ukratko, biće njene mašte – kaže on u filmu (Klunijevim glasom). To je ono seksualno biće koje je stvorilo umetnost, karijeru i uspeh Pola Njumena.
Kao otac, bio je pun ljubavi, ali dalek svojoj deci. Bar se tako činilo. Prijatelji su svedočili da se od smrti sina Skota, koji je umro od droge u 28. godini, nikada nije oporavio. Karijeru je tih, sedamdesetih i osamdesetih godina, Pol Njumen nastavio hvaljenim filmovima kao što su “Odsustvo zlobe” i “Presuda”. Posle osam nominacija za najboljeg glumca, konačno je osvojio Oskara, za ulogu u “Boji novca” Martina Skorsezea. Za to vreme, Džoan Vudvord se bližila pedesetoj i osetila da njena karijera jenjava. Prešla je na TV serije s podjednakim uspehom, o čemu govore tri nagrade Emi i brojne nominacije. U poznijim godinama, oboje su se posvetili pozorištu i filantropiji. Ona je jedno vreme bila umetnička direktorka Westport Playhouse-a, a on otvarao letnje kampove za bolesnu decu. Dobrotvorne poduhvate je finansirao tako što je osnovao brend hrane.
Za Houkov dokumentarac su otvorile dušu i sve ćerke, zajedničke i njegove. Govorile su s ljubavlju o oboje, ali nisu štedele reči na bolovima porodičnog života. – Osećam se krivom što razbijam njihovu priču jer su svima potrebni heroji. Ipak, verujem da oni zaslužuju više od toga – izjavila je Melisa Njuman. To je konačna potvrda da bajkovita ljubav slavnog i dugovečnog para nije bila potpuna istina. Ipak, demistifikacija nije učinjena jeftinim senzacionalizmom koji bi im skinuo oreol, već je namera bila da prikaže kako se “savršeni parovi” bore sa nevoljama kao svi ostali. . Ono što Njumena i Vudvord razlikuje od ostalih jeste da su iskoristili i vreme i prilike kako bi razumeli da brak nije romansa kao iz Dugog toplog leta. Oni su morali da se trude da bi se voleli.
ISTORIJSKA ULOGA
Režiser Pol Šreder smatra ulogu Njumena u Hadu istorijskom, jer je bio uzor svim kasnijim filmskim antiherojima. Time se otkriva namera Houkovog dokumentarca da par Njumen – Vudvord upiše u istoriju kao glumce koji su doveli do preobražaja filmske industrije. Preživeli su vladavinu velikih studija, kojima su zvezde bile obično oružje u borbi za kontrolu i moć, i uspeli da od glumaca sa ugovorom pređu u slobodnjake. Njumen se pokazao kao briljantan biznismen, kako u izboru uloga koje su mu dizale reputaciju, tako u stvaranju ličnog brenda. Njumenov menadžerski talenat je bio sasvim u skladu s njegovim umetničkim darom, smatra Houk. Zato on osvetljava veze između uloga koje je veliki glumac igrao i stvarnih problema sa kojima se suočavao. Pre svega, stalno je učio. Pridružio se čuvenom Studiju glumaca. I Vudvord je tamo studirala. Ovaj hram zanata je iz filmskog posla izbacio amatere tako što je nudio veoma zahtevnu obuku, tehničku, emocionalnu i intelektualnu.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Profimedia
