Odlazak Mire Furlan objavio je autor američke serije “Babylon 5”, u kojoj je ona poslednjih pet godina igrala: “Ovo je noć velike tuge, naša prijateljica i saputnica otišla je putem na kom je više ne možemo uhvatiti. Ali kao i sa svim drugim, stići ćemo je jednom i verujem da će tada imati mnogo priča za nas i da će još mnogo važnih uloga podeliti sa univerzumom“. Upravo tako, glumica koja je obležila kinematografiju naših prostora, pre svega je bila veliki čovek, ličnost koja pleni ljudskim kvalitetima, saradnik za poželeti, dok uloge koje je ostvarila same za sebe govore. I, srećom, još mnoge generacije će uživati u njima.
Osamdesetih, rođena Zagrepčanka igrala je u kultnoj seriji “Velo misto”, a potom i u brojnim jugoslovenskim filmovima: “Otac na službenom putu”, “U raljama života”, “Lepota poroka”… Stutus glumačke zvezde brzo je stekla, ali zbog nemilih prilika na Balkanu, političkih i etničkih tenzija, pre tri decenije, sa suprugom rediteljem Goranom Gajićem, emigrirala je u Ameriku i Los Anđeles je postao njen novi dom. Od karijere nije odustala, ali da bi u tome uspela, radila je različite poslove koje nemaju nikakve veze sa umetnošću. Stranoj publici Mira je bila najpoznatija kao Danijel Ruso, naučnica iz serije “Izgubljeni” (“Lost”), a igrala je i u krimićima “NCSI” i “Law&Order LA”, pozajmljivala glas za crtane filmove i video-igrice.
Da li je i koliko bila zadovoljna životom u Americi i oseća li žal za domovinom, najbolje govori njen odgovor na pitanje da li se pomirila sa prošlošću: “Pravo je pitanje da li sam joj oprostila i jesam li uspela da prihvatim sadašnjost. A odgovor je: “Radim na tome”.
Prirodna, neposredna, žena sa stavom, uvek je iznosila svoje mišljenje, ne zatvarajući oči na nepravdu, bez obzira na cenu. Samosvesno je i svoju lepotu nosila, ne podležući trendovima “večne mladosti”. Iza svake njene i najmanje bore stoji jedan uzbudljiv, iako ne baš lak, život pun kreativnog sadržaja.
Borac je bila do samog kraja, svesna da nas lagano napušta, o čemi govori njen poslednji tvit:
“Gledam u zvezde. Vedra je noć i Mlečni put se čini tako blizu. Tamo idem uskoro. “Svi smo mi materija iz zvezda”, odjednom se setim reči Delin iz Džoovog scenarija. Nije to tako loše. Ne plašim se. U međuvremenu, dopustite da sklopim oči i osetim lepotu oko mene. I da udahnem, ispod tamnog neba punog zvezda. Udahnem. Izdahnem. To je sve”.
