Proleće 2026. donosi osvežavajuće debitantske trenutke na pistama. Jonathan Anderson predstavlja svoju prvu žensku kolekciju za Dior, spajajući istoriju brenda sa modernim eksperimentima, dok Haider Ackermann ostaje veran filmskom glamuru i seksepilnim siluetama brenda Tom Ford. Obe revije pokazuju hrabru viziju, dramatične krojeve i neodoljiv stil koji ostavlja publiku bez daha.
Dior
Dior revija u Parizu otvorena je filmom koji je delovao kao da je izvučen iz podsvesti novog kreativnog direktora, dizajnera Jonathana Andersona, čije se visoko cenjeno vođstvo u Loewe-u pretvorilo u velika očekivanja oko toga kako će se snaći na novom poslu. Prikazivan na ekranima oblikovanim kao piramida, sa vrhom okrenutim ka otvorenoj Dior kutiji, film je bio sastavljen od isečaka njegovih razmišljanja o tome kako istoriju Diora preneti u sadašnjost i koliki pritisak nosi ta uloga. Film je počeo rečima „Usuđuješ li se da uđeš?“, misleći na to metaforičko, zastrašujuće mesto — kuću Dior. U njemu su se mogli videti iseci sa Diorovih revija, uključujući one koje je održao sam Monseigneur Dior, kao i snimci kolekcija bivših kreativnih direktora, od Johna Galliana do Rafa Simonsa i Marije Grazije Chiuri.
U pojedinim trenucima, film je uključivao i vriske poput onih iz horor filmova, ali revija koja je usledila donela je talas radosti i obećanja. Andersonov prvi model bio je sinergija prošlosti i sadašnjosti: strukturisana, korsetirana haljina bez bretela u beloj boji, drapirana pod oštrim uglovima i ukrašena jednostavnim mašnama na dekolteu i porubu. U njoj su se prepoznavali Diorovi kodeksi visoke mode povezani sa Andersonovim savremenim krojenjem i inteligentnim oblicima.
Bilo je tu skraćenih teksas suknji uz frakove, uskih farmerki stilizovanih sa dugim kaputima otvorenim spreda, kao i skraćenih Dior bar sakoa nošenih uz plisirane mini suknje. Na drugim mestima Anderson je preoblikovao legendarnu „New Look“ siluetu u nešto potpuno svoje, koristeći talasaste forme i konstrukciju nalik origamiju. Dodavao je volumen na leđa mnogih modela, dajući novu perspektivu klasičnim krojevima visoke mode.
Odeća je bila spektakularna, ali i aksesoari: kvadratne cipelice sa malom štiklom u pastelnim tonovima, ukrašene slatkim mašnama na kaišiću, kao i piratski šeširi Stephena Jonesa koji su prizivali sećanje na one korišćene u Gallijanovim kolekcijama tokom njegovog mandata u kući.
Kolekcija je bila precizna, inteligentna i prelepo izvedena. Andersonovi omaži svojim prethodnicima delovali su dirljivo i duboko poštujuće, ali nimalo prenaglašeno nostalgično ili kičasto, što često zna da se desi. U tome je ležala prava magija: način na koji je uspeo da isplete svoj senzibilni, fokusirani dodir sa istorijom Diora. Nakon poslednjeg modela — svetlucave haljine na vezivanje za vrat, ukrašene laticama i „panierima“ — dobio je zaslužene ovacije publike.
Tom Ford
Haider Ackermann predstavio je svoju prvu kolekciju za Tom Ford na Nedelji mode u Parizu. Otkrivajući nam da sa osnivačem brenda deli ljubav prema kinematografiji, svoje modele vodio je kao glumce na filmskom setu.
Njihov hod se sigurno nije uklapao u tipičan modelski šablon — bez osmeha, dosadnih lica i ukočenih kukova. Ackermannove devojke i momci klizali su i vijugali po sjajnoj tamnoplavoj pisti, pokušavajući da uspostave kontakt očima sa publikom ili bacajući bočne poglede svojim kolegama. Erin O’Connor i Skot Barnhil, u svojim teget svilenim odelima i sa istim stilizovanim frizurama, stavili su ruke jedno oko drugog, kao stari prijatelji ili novi ljubavnici. U pozadini je pevao David Bowie u intenzivnoj a cappella verziji „Heroes“.
„Sve je to o ponoćnom plivanju“, rekao je Ackermann. „Leta volim da zaronim u okean u ponoć. Mislim da je to najopasnije i najseksepilnije na svetu.“ Dve osobine koje bi Ford sigurno odobrio. Verovatno bi mu se dopali i komadi od lakirane kože sa malim laserom izrezanim otvorima, koji izgledaju kao da su se i oni okupali u okeanu. Iako nije bilo klasičnih kupaćih kostima, više kože je bilo vidljivo nego na Ackermannovoj prošlosezonskoj reviji. Kod devojaka, mali trokutasti topovi zamenjivali su košulje; a kod momaka, steznici su se jasno videli ispod providnih, mini šortseva.
Večernje kreacije, zahvaljujući žičanoj konstrukciji, činile su da gravitacija prestane da važi, dok je pojedina naramenica asimetrične haljine prekrivala rame i oblikovala suprotni grudnjak. Drugi modele kršili su konvencije, podsećajući na Rudi Gernreichov monokini ili Ackermannove starije kolekcije sa haljinama bez gornjeg dela, koje su visele na najsitnijim končićima ispod pupka. Ackermann je brzo savladao Fordov prepoznatljiv šarm, ali ovde je dozvolio da njegova sopstvena, jedinstvena estetika zasija.
foto: Profimedia
