grazia

U fokusu

Svi broševi Madlen Olbrajt

Prva državna sekretarka u istoriji Sjedinjenih Američkih Država – funkcija na koju ju je 1997. postavio tadašnji američki predsednik Bil Klinton, Madlen Olbrajt preminula je u 84. godini. Njenu smrt potvrdio je portparol Stejt departmenta. Višedecenijska veteranka u spoljnoj politici, Albright je poslednjih godina predsedavala u Nacionalnom demokratskom institutu za međunarodne poslove i bila je predsednica Trumanove fondacije za stipendiranje, kopredsednica Komisije za pravno osposobljavanje siromašnih, a krajem prošle godine postala je nova predsednica američkog Odbora za odbrambenu politiku. Zagovornica bombardovanja SR Jugoslavije 1999, postala je jedna od najomraženijih ličnosti u našoj zemlji, a mnogi političari su NATO bombardovanje Jugoslavije nazvali “Rat Madlen Olbrajt ". 

Američki predsednik Barak Obama 2012. odlikovao ju je Predsedničkom medaljom slobode, najvišom nagradom koja je dostupna nekom civilu, a dobila ju je za svoj rad na Balkanu. Kada je čuo da je preminula generalni sekretar NATO-a Džens Stoltenberg, nazvao ju je “silom slobode". Džordž Buš je rekao da je ona “iz sopstvene sudbine shvatila važnost slobodnih društava za mir u svetu", a britanska ministarka spoljnih poslova, napisala je da “svet treba da stoji iza vrednosti Madlen Olbrajt više nego ikad".

Ko je bila Madlen Olbrajt?

Rođena 15. maja 1937. godine u Pragu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj pod imenom Marija Jana Korbelova, Madlen Olbrajt vaspitana je kao rimokatolkinja, jer su njeni roditelji, kako bi izbegli progon, prešli iz judaizma u katoličanstvo. Ime Madlen francuska je verzija českog nadimka Madlenka, kako ju je zvala baka. Njen otac, Jozef Kembel, bio je češki diplomata koji je neposredno po venčanju s njenom majkom, sredinom tridesetih godina, bio postavljen za atašea za štampu u čehoslovačkoj ambasadi u Beogradu. Nakon što je u Pragu, nešto pre okupacije, postavljena marionetska pronemačka vlada, njen otac biva smenjen, pa se porodica, decembra 1938. vraća u Prag. Kada su nacisti 1939. godine okupirali Čehoslovačku porodica se seli u London (preko Beograda). To im je, možda, spasilo život, s obzirom da su mnogi Madlenini rođaci u Čehoslovačkoj nastradali u holokaustu. Korbel je nastavio da radi za češku vladu u egzilu dok je radio emisije na BBC-ju.  Nakon oslobođenja Evrope – Korbel se vraća u Beograd, više ne kao ataše, već kao ambasador. U Beograd stiže i njegova osmogodišnja ćerka, koja će se u svojim memoarima sećati da je čehoslovačka ambasada bila preko puta Glavne pošte, odnosno u neposrednoj blizini Savezne skupštine.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by COURTGIRL® (@cg_courtgirl)

Ipak, Korbelova pozicija je vrlo brzo postala neodrživa, pošto je on bio antikomunista, a čehoslovačka “narodna demokratija” je nakon kratkog perioda taktičkog tolerisanja nekomunističkih elemenata prerasla u otvoreni jednopartijski sistem. Madlenin otac podnosi zahtev za politički azil u SAD, gde je dobio stipendiju za predavanje politike u Denveru u Koloradu. U vreme kada se preselila u Ameriku, sa 11 godina, Madlen je već živela u nekoliko zemalja i govorila je četiri jezika. U memoarima je opisala kako se s mukom uklapala među američke tinejdžere, zbog toga što je bila strogo vaspitavana. Posle srednje, stipendija joj je omogućila da studira političke nauke na privatnom ženskom univerzitetu u Masačusetsu koji je kasnije pohađala Hilary Clinton. Na fakultetu se prvi put zainteresovala za politiku i upoznala je budućeg muža, Džosefa Medila Patersona Olbrajta, iz porodice imućnih izdavača. Radio je kao mladi reporter, dok je ona kao pripravnica radila u novinama Denver Post. Nekoliko nedelja nakon upoznavanja par se verio. Pošto je Medlin diplomirala, venčali su se i zasnovali porodicu – bliznakinje su dobili 1960, a sedam godina kasnije treću ćerku. Olbrajtine ćerke su, povodom majčine smrti, objavile sledeće reči na tviteru:

- Slomljenog srca možemo da objavimo da je doktorka Madlen Olbrajt, 64. državni sekretar SAD i prva žena na toj funkciji, preminula danas. Uzrok je bio rak. Bila je okružena porodicom i prijateljima. Izgubili smo voljenu majku, baku, sestru, tetku i prijatelja.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by dewcon (@dewcon)

Ulazak u politiku

Dok je njen muž gradio novinarsku karijeru, Madlen je učila ruski i usavršavala studije međunarodnih odnosa u slobodno vreme (dok je podizala ćerke), prvo u Džordžtaunu, a zatim na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Kasnih šezdesetih, kada se porodica preselila u Vašington, Olbrajt se uključila u politiku. Blisko je sarađivala sa senatorom Mejna, Edom Muskijem, kome je pomagala u prikupljanju sredstava za predsedničku kandidaturu. Doktorirala je 1975. Nekoliko godina kasnije ponuđen joj je posao u vladi, a kada je Ronald Reagan pobedio demokrate i preuzeo vlast, Olbrajt je prešla u neprofitne organizacije. U to vreme, 1983, razvodi se od supruga nakon 23 godine braka. To je trenutak kad se u potpunosti posvećuje politici. Postaje profesorka međunarodnih poslova u Džordžtaunu, a  njena kuća u Džordžiji društveno središte i mesto za političke sastanke.  Biva proglašena spoljnopolitičkim savetnikom u predsedničkim kampanjama Voltera Mondalea i Majkla Dukakisa, a kada je Bil Klinton izabran za predsednika 1992, zamolio je Medlin da mu pomogne u administrativnim poslovima, da bi je potom imenovao u ambasadorku u Ujedinjenim nacijama. U to vreme, ona je bila jedina žena među 15 predstavnika u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost. Njihov prvi susret opisala je kao 14 odela i jednu suknju u sobi. U to vreme, kao ambasador, doživela je ono što je nazvala “najdubljim žalom" u karijeri, a to je neuspeh međunarodne zajednice da zaustavi genocid u Ruandi.

Čitanje (s) broševa 

Kada je osvojio drugi mandat, Clinton je predložio Olbrajt za državnu sekretarku i posle jednoglasnog izbora, postala je 64. državni sekretar SAD i prva žena u toj ulozi. Zanimljivo je da je imala jedinstvenu diplomatsku tehniku: korišćenje nakita, odnosno broševa. Otkrila je da su je za to prvo inspirisali irački mediji koji su je upoređivali sa "zmijom" zbog njenog odnosa prema Sadamu Huseinu posle prvog Zalivskog rata. "Imala sam divni starinski broš u obliku zmije i kad smo imali posla sa Iračanima, njega bih stavila", rekla je 2009. godine. Smatrala je da bi to mogao da bude zabavan način da prenese diplomatske misli i poruke. Jednom prilikom, nosila je džinovski broš u obliku bube, kada su Rusi bili umešani u skandal sa "prisluškivanjem". Tokom jednog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je ona opisala hladnim, imala je broš sa tri majmuna - ne vidim zlo, ne govorim zlo, ne čujem zlo. Bio je to njen način da pokaže Rusima šta misli o njihovim dejstvima u Čečeniji.


Nakon penzionisanja, objavila je memoare "Gospođa sekretar“ (Madam Secretary), 2003, gde jedno od ključnih mesta pripada mesecima bombardovanja SR Jugoslavije. U toj knjizi prisetila se naslovnice magazina “Time” i članka koji je nosio naslov “Madlenin rat”. Tu su i "Moćni i Svemoćni: Odrazi na Ameriku, Boga i svetska dešavanja“ (The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs), pa "Praška zima: Lična priča i sećanje na rat, 1937-1948", "Read My Pins: Stories from a Diplomat's Jewel Box" ( o svojoj politici i broševima), "Fascism: A Warning" (o fašizmu).

Tekst: Jelena M.

Fotografije: Profimedia, Instagram 

Pročitajte još

Povezane teme

U fokusu

6 zdravstvenih benefita terapije crvenom svetlošću

Najnoviji wellness trend, koji bi mogao da reši sve vaše psiho-fizičke probleme.

U fokusu

Svi smo osobe u razvoju: Posetite jedinstvenu izložbu u Galeriji Štab

Izložbu dokumentarnih fotografija, čije otvaranje je pratila i revija, možete pogledati do 17. marta.

U fokusu

10 neverovatnih žena koje su ostavile neizbrisiv istorijski trag

U susret 8. martu , prisećamo se onih koje su rušile predrasude i činile čuda za prava žena

U fokusu

Nova energija: Martovsko izdanje magazina GRAZIA je u prodaji!

Novoj energiji, novim impulsima u životu, posvetili smo broj koji je pred nama.

U fokusu

Ko su bile prave ratnice crne Sparte

Ženske elitne trupe iz ilmova Žena kralj, Vakanda zauvek i Crni panter NISU HOLIVUDSKA FANTAZIJA.

U fokusu

Ko je prava žena?

Preplavljeni smo modelima osoba kakve moramo da budemo ako želimo da uspemo u životu, a u srži svih, kriju se rodni stereotipi.

U fokusu

Fotografije koje obećavaju srećan kraj: Keri Bredšo i Ejdan Šo u strastvenom zagrljaju

Ljubavna priča glavne junakinje Seksa i grada, zahuktava se u II sezoni nastavka And Just Like that.