Digitalno doba je razvilo novi vid slave, kada pojedinim kreativnim ljudima pomaže da budu niko ako žele da postanu neko. Ovo je priča o njima
Verna publika Elene Ferante jedva je dočekala njen novi roman Lažljivi život odraslih, nema sumje da će obožavati ekranizaciju, pošto su prava za film već otkupljena. Jedino što ne mogu je da obožavaju samu umetnicu. Publika ni posle šest bestselera nema pojma ko je ona. Ferante nije njeno pravo ime, možda nije žena, niti jedna osoba.
Za skoro trideset godina, koliko je proteklo od kada je objavila prvu knjigu, umesto nje se pojavilo mnoštvo teorija o identitetu, ali će izdavači priznati samo to, da je rođena u Napulju. Ono što je tajanstvena Italijanka u književnosti, to je Britanac Banksi u uličnoj umetnosti. Nedavno se na zidu jedne zgrade u Notingemu, pored dotrajalog bicikla, privezanog za banderu iako mu nedostaje zadnji točak, pojavio jedan mural. Prikazuje devojčicu koja vrti gumu od bicikla kao hulahop.
Banksi je pustio neko vreme da se vodi rasprava oko autorstva, a onda ga potvrdio putem svog profila na Intagramu. Vlasti su postavile zaštitnu plastiku preko crteža, jer se dešavalo da ne shvataju da je ovaj čovek umetnički ambasdor svoje zemlje, pa umeju da mu prešaraju radove. Zapravo se radilo se o čitavoj umetničkoj instalaciji. Bicikl bez točka se pojavio u isto vreme kada i slika na zidu. Ona je danima privlačila publiku, a oglasio se i stručnjak za Benksijeve radove, profesor Pol Gov sa Univerziteta u Bornemotu. Zadovoljan je što je Banksi promenio tematiku, jer su se njegovi poslednji ulični radovi odnosili na pandemiju i druge ozbiljne vesti.
– Ovo je mnogo više zabavno i pokazuje nekoga ko uživa. Možda je to i poruka – živimo u teškim vremenima, hajde da pokušamo da izvučemo što više zabave iz nečega što je polomljeno – ističe profesor umetnosti. Još je zanimljivije da u doba kada ima sve više uličnih artista, Benksijevo doslovno svako delo, makar to bio i crtež u tri poteza, pobuđuje pažnju medija. Ovaj umetnik, međutim, dobro i zarađuje. Procenjuje se da, putem svojih dela, vredi najmanje 20 miliona dolara.
Dobrodošli, dakle, u čudan svet moderne slave, kada pomaže da budete niko ako želite da budete neko! Raste broj umetnika u svetu koji žude za uspehom, ali bez tereta slave. Oni ne samo što odbijaju da uđu u centar pažnje, nego čine sve da bi je izbegli. Čak se i pisci početnici povlače u ilegalu. Uzalud ih izdavači nagovaraju da promovišu svoj rad i kuću. Mladi francuski književnik, poznat pod pseudonimom Jozef Andraš, nije hteo da primi vodeću književnu nagradu svoje države jer bi mu to ugrozilo anonimnost. Baš kao Ferante, koja je ušla među najprodavanije pisce romanom Napuljski kvartet, tako i Andras odbija da se fotografiše. Jedini intervju je dao preko i-mejla. – Pekar pravi hleb, vodoinstalater vam otpuši cevi, a pisci pišu. Sve je napisano u knjizi, ne vidim šta bih još dodao – objasnio je za levičarski L’Humanite.
Slično razmišlja njegova poznatija i starija koleginica iz Italije (pretpostavlja se da ima 77 godina). – Jednostavno sam odlučila, pre više od 20 godina, da se jednom zauvek oslobodim strepnje da ću nekako postati ozloglašena, pa tako i želje da budem deo kruga uspešnih ljudi – rekla je za Vanity Fair. – Zahvaljujući ovoj odluci stekla sam svoj prostor, slobodan, gde se osećam aktivno i prisutno. Onima koji vole književnost knjige su dovoljne – dodala je Ferante. Ipak, to nije sprečilo novinare da krenu u opsesivnu potragu za njenim identitetom. Jedan je tvrdio da ju je razotkrio tako što je preko bankarskog računa pratio trag uplate honorara od izdavača. Od tada je prošlo četiri godine, a ni dalje se ne zna ko je Elena Ferante.
Tajanstvenost koja se plete oko Banksija takođe je iznedrila brojne teorije o tome ko je on. Poslednja kaže da je bio član benda Massive Attack, koja takođe potiče iz engleskog grada Bristola. Izdavači knjiga Feranteove odbijaju da potvrde da li je ona, kako neki izveštaji tvrde, rimska prevoditeljka Anita Raja. Umesto toga, osudili su metode novinarskih potraga i uporedili ih sa hajkom na šefove mafije. – To je kao da nema pravo na uspeh ako ne sledi pravila igre – rekao je njen urednik u Francuskoj, Vincent Rajno. Profesor književnosti Filip Auslander sa Tehnološkog instituta u Džordžiji kaže da su, insistirajući na anonimnosti, Banksi i Ferrante zapravo bacili rukavicu u lice novinarima da ih love. Kniževnici su na meti iz naročitih razloga.
– Mi, čitaoci, imamo osećaj da pisci beletristike na neki način izražavaju sebe, i zato želimo da znamo više o autoru dela koje nas je zainteresovalo – tumači on. Od polovine eprošlog veka, beleži se sve više umetnika koji su krenuli njenim stopama. B. Traven, pisac bestselera Blago Sijera Madre prodao je 25 miliona knjiga i uspeo da ostane anoniman. Gitarista Kid Bejli je ostavio za sobom snimke koji se smatraju klasikom bluza, a da je njegovo pravo ime i dan-danas tajna. Džej Di Selindžer, autor besmrtnog klasika “Lovac u raži” ovu igru je doveo do savršenstva. Povukao se iz javnosti, ne dozvoljavajući ni da mu se objavljuju fotografije. Poslednji intervju je dao 1980, a preminuo tri decenije kasnije.
U novije vreme, ceo jedan bend, Daft Punk, nikada nije izašao u javnost bez maske robota. Poredeći nekadašnje i sadašnje umetnike bez lica, Auslander za Selindžera i Feranteovu kaže da su oboje povučeni umetnici koji žele da stvaraju, ali ne žele vidljivost i publicitet koji dolaze sa kreativnim uspehom. – Međutim, muzičari koji se maskiraju time štite svoju privatnost, ali mislim da ujedno sugerišu da su njihove ličnosti važne kao izvođači, a ne njihov privatni identitet – zaključuje američki profesor. Sociolog Stefan Igon sa pariskog univerziteta Sorbona misli drugačije. On tvrdi da je skrivanje identiteta za takve umetnike pravi čin otpora u eri opsednutoj slavom i javnim delovanjem pojedinaca. – Banksijev zahtev za privatnošću odzvanja političkim stavom koji poziva da se okonča sveukupno praćenje ljudskih života putem interneta – kaže on. Sa italijanskom književnicom, smatra, stvari stoje nešto drugačije. – Kada konačno saznamo ko je Elena Ferante, bićemo razočarani – napominje Igon. – Skrivanje identiteta ubrizgava misteriju u doba kojem je zaista potrebna fikcija, mašta – zaključuje sociolog sa Sorbone.
BOŽANSTVENA ILEGALKA
Greta Garbo je od holivudske publike dobila nadimak božanstvena, a onda, na vrhuncu slave i mladosti, odlučila da se povuče iz javnosti. Nekoliko godina pošto je u filmu Grand hotel iz 1932. izjavila Želim da budem sama, zaista se povukla u ilegalu i u njoj ostala do kraja svog dugog veka. Taj potez se smatra klicom nove vrste slave, koja misterioznošću pojačava zanimanje javnosti.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Profimedia
