grazia

U fokusu

Zašto je ona bila najveća sutkinja svih vremena?

Ovog septembra navršava se dve godine od kako je svet napustila velika Rut Bejner Ginsberg - žena koja je sudila nepravdi.

Rut je druga žena u istoriji SAD koja je postala vrhovni sudija. Mlađim koleginicama širom je otvorila vrata pravosuđa koje tradicionalno vode muškarci, a paradoksalno, čuva jedna žena, Justicija. Iako antička boginja nosi povez preko očiju, Rut Bejden Ginsburg nije dopuštala da pravda bude baš toliko slepa. Upitana jednom, kada će u Vrhovnom sudu, koji broji devet sudija, biti dovoljno žena, ona je kratko odgovorila: “Kada ih bude devet!”  

Nije to bila nikakva, makar i u šali izgovorena, feministička isključivost, nego logika napretka.  

- Devet muškaraca je bio zadovoljavajući broj sve do 1981- objasnila je ona. Te godine je Sandra Dej O'Konor postala prva žena vrhovni sudija, a na “pojačanje” je čekala više od decenije. Bejder Ginsburg je predložio predsednik države, Bil Klinton. U to vreme, 1993, ona je napunila šezdeset godina. Nekima se činilo, previše je to godina za službu koja je, prema zakonu, doživotna. Ali, ona je na svojoj strani imala dovoljno pristalica i organizacija za ljudska prava, a pre svih, sopstvenog supruga, Martina. Krštenica joj je zaboravljena čim je pokazala da i dužnost vrhovnog sudije obavlja kao sve ranije, neumorno i strasno.

Da podsetimo: sudije Vrhovnog suda igraju veliku ulogu u oblikovanju gorućih politika, poput pobačaja, LGBT prava, korišćenja oružja, verskih sloboda, smrtne kazne. I, što se važno u trenutku kada se lome koplja oko toga ko će zameniti Rut Ginsberg, vrhovne sudije utiču na ovlašćenja predsednika. Njen glas je bio odlučujući u istorijskim presudama o jednakim pravima za žene, homoseksualce i pravu na pobačaj. Nije popuštala ni američkom predsedniku, do kraja ostajući žestoki neistomišljenik konzervativnim sudijama, iako su i dalje u većini.   

  - Pravo je za mene ljubav koja ispunjava - rekla je pre dve godine, u dokumentarnom filmu RBG. Naslov je uzet od njenih inicijala i nadimka koji su joj dale pristalice. A protivnike je Bejden Ginsburg umela da zavara sitnom figurom, sve dok ne bi shvatili da pred njima stoji snaga sa kojom se mora računati. Čim je ušla u Vrhovni sud, borila se za glas onima koji ga do tada nisu imali, štiteći ponižene svojim liberalnim pravilima. Uprkos skromnom javnom profilu, poput većine vrhunskih sudija, Ginsberg je, mimo svoje volje, postala i junakinja pop kulture. Milenijalci su je iz poštovanja prozvali “Notorious RGB” i njen prepoznatljiv lik sa strogim naočarima postavljali svuda, od društvenih mreža do majica i torbi. Ovekovečena je u dva filma, u pomenutom, veoma popularnom dokumentarcu i u igranoj biografiji, u kojoj je glumi Felisiti Džons.

Rođena 1933. u njujorškoj četvrti Bruklin kao Džoan Rut, bila je prva od Bejderovih koja je krenula na koledž. Ipak, podršku svoje radničke porodice nije imala. Dobila ju je tek kada je diplomirala na Univerzitetu Kornel i udala se za svog, nešto starijeg kolegu, Martina Martija Ginsberga. Računalo se, probaće malo da bude pravnica, a ako ne uspe, imaće ko da je izdržava. Pratila je supruga koji je nastavio studije prava na Harvardu, i, četrnaest meseci pošto se porodila sa prvim detetom, Džejn - kasnije će stići Džejms - takođe se upisala na prestižni univerzitet. Njena klasa na Harvardu brojala je 552 mladića i devet devojaka. Pričalo se da je tadašnji dekan priredio večeru za studente i pitao studentkinje, kako opravdavaju to što su zauzele mesta muškarcima. Nije to bila jedina nepravda sa kojima su se devojke suočavale krajem pedesetih godina. Bilo im je zabranjeno mnogo toga, pa i ulaz u biblioteku. - Ništa nisam mogla da uradim da bih otvorila ta vrata, čuvar bi mi uvek rekao: “Ne možeš unutra” - objasnila je 1993. pred Senatom. Posle tog govora, dogodio se presedan: Senat je sa 96 glasova za i svega tri protiv, glasao da ona uđe u Vrhovni sud.

Uprkos preprekama, na Harvardu je učila marljivo i brinula o detetu, a onda i o suprugu, pošto je oboleo od raka testisa. - U toj školi je vladao jeziv takmičarski duh. Pomoć koju smo dobijali od naših prijatelja pamtiću do kraja života - svedočila je godinama kasnije. Suprug se oporavio i dobio posao u advokatskoj kancelariji u Njujorku, tako da Rut nije stekla diplomu Harvarda, nego je diplomirala na Kolumbiji. Visoke ocene nisu bile dovoljne da obore predrasude njujorških poslodavaca. Na sreću, jer je mlada pravnica krenula drugim putem koji ju je odveo do najvišeg suda u Americi.

- Nijedna advokatska firma u celom gradu Njujorku nije htela da me zaposli. Bila sam trn u oku na tri osnove: kao Jevrejka, žena i majka - ispričala je kasnije.

Kada su muškarci pokušali da je zaustave, prirodno je bilo da se posveti borbi za prava žena. Postala je 1972. godine prva žena profesor prava na Kolumbiji. Osnovala je Projekat za ženska prava pri Američkoj uniji građanskih sloboda i pokrenula niz slučajeva rodne diskriminacije. Šest takvih slučajeva je zastupala pred Vrhovnim sudom. Pobedila je pet puta. U sudnici je rešavala probleme pristupa ginekološkoj zdravstvenoj zaštiti, naknadama za trudnoću i jednakim platama sa muškarcima. A njihovo poštovanje je zaslužila jer je nastavila da štiti građanska prava svima kojima su ona prekršena. Protiveći se optužbama da je novi feminizam  greška, Bejden Ginsburg je pokazala kako patrijarhat negativno utiče i na muškarce. - Sebe sam doživljavala kao vrstu vaspitačice u vrtiću. Sudije nisu smatrale da postoji polna diskriminacija - sećala se početaka. Pronicljivo je odabrala drugi slučaj pred Vrhovnim sudom, da brani udovca kome su uskraćene naknade za brigu o deci samo zato što je staratelj muškog pola. Tradicionalno, to je mogla biti samo majka.  Sudiji i porotnicima se obratila tipično oštrim, ali argumentovanim stilom. I ponovo pobedila. Među najznačajnije rane slučajeve upisala je “Sjedinjene Države protiv Virdžinije” koji je dopustio ženama da se prijave u vojni institut te južne države. - Nijedan zakon ili politika ne bi trebali da uskrate ženama puni status državljanstva - jednaku priliku da teže, postižu, učestvuju i doprinose društvu na osnovu svojih individualnih talenata i sposobnosti - napisala je u tom predmetu. Vrhovni sud je koristio njenu platformu za podršku invalidima i za legalizaciju homoseksualnih brakova u svih 50 država. A njoj je cilj bio jednostavan - da se početak starog američkog ustava “Mi, narod” odnosi na savremenu Ameriku, dom različitih kultura, religija i seksualnosti.  

 U braku sa Martijem je uživala još od venčanja, kada se činilo da je on jedini Amerikanac kojem je bilo u redu da supruga zadrži svoje prezime. Sve do njegove smrti 2010, bili su partneri u svemu, od kuvanja i spremanja kuće do toga da zajedno vežbaju njene propovedi za sudnicu. Kada su se preselili u Vašington, Bader Ginsburg je, malo po malo, uspela da demontira seksističke strukture u javnom i privatnom životu centra američke moći, bacajući svakoj administraciji istinu u oči. Takva je ostala do poslednjeg daha. Njene presude u korist prava žena, imigranata i rasnih manjina slušale su se pažljivo i koristile godinama, postajući svetionik u vreme kada se utvrdilo da, na primer, među samim sudijama Vrhovnog suda, sedi jedan seksualni predator (Bret Kavano). Iako teško bolesna, obećala je još u vreme predsednika Baraka Obame, da nikada neće odstupiti sa funkcije. U Vrhovnom sudu se primetno približila levici i bez dlake na jeziku kritikovala stavove konzervativnih kolega. Kakvo je dragoceno nasleđe Rut Ginsberg ostavila, dovoljno govori činjenica da je čak Donald Tramp razmišljo da je u Vrhovnom sudu zameni ženom.

Odeća za i protiv

Kada bi se javno složila sa mišljenjem Vrhovnog suda, Rut Bejden Ginsberg bi preko crnog ogrtača nosila žabo, čipkasti okovratnik.  Ako bi njeno mišljenje bilo protivno većini, nosila bi nešto drugo. Upravo su ta, izdvojena mišljenja, učinila Bader Ginsburg slavnom, jer bi ona potom detaljno objasnila zašto smatra da je presuda  najvišeg suda bila pogrešna. Njen lik sa žaboom i rečima „Ne slažem se“ nalaze se na šoljama, dugmadima, magnetima i drugim suvenirima.

Tekst: Milica Đorđević

Foto: Profimedia, Instagram

 

 

Pročitajte još

Povezane teme

U fokusu

Gde je nestala Dženi Hamfri?

Pre 15 godina, debitovala je u kultnoj tinejdžerskoj seriji, a onda je odlučila da male ekrane zameni muzičkom binom.

U fokusu

Sve boje izazova: Oktobarsko izdanje magazina GRAZIA je u prodaji!

Sloboda. Živi, spontani, divni trenutak ili samo nedosanjani cilj s one strane obećane zemlje? A može li slobode biti previše? 

U fokusu

Četvrta beba na putu: Blejk Lajvli i Rajan Rejnolds čekaju bebu

Glumica blista od sreće i lepote u novoj trudnoći.

U fokusu

Top 10 modnih naloga na TikToku koje morate pratiti

Bilo je samo pitanje vremena kada će moda preuzeti TikTok, pa vam stoga predstavljamo 10 naloga koja morate dodati na svoju listu ukoliko volite modu.

U fokusu

Pobednica svakog takmičenja: Selma Bler uskoro u Plesu sa zvezdama

Borba s teškom bolešću još uvek traje, ali glumcia se ne predaje.

U fokusu

Da li je u redu nazvati nekoga ružnim?

Ako pitate Emili Ratajkovski, jeste

U fokusu

Sergej Trifunović napunio 50! Najbolje uloge poznatog glumca

Srećan rođendan jednom od najpoznatijih srpskih glumaca koji danas proslavlja jubilej!

U fokusu

Zašto Elena Ferante i Benksi kriju identitet?

Kult misterioznih umetnika postaje sve veći.

U fokusu

Zašto se poznate ličnosti više ne hvale svojim bogatstvom?

Nekada su poznati voleli da pokazuju svoje bogatstvo, ali im je sada sigurnost na vrhu liste. Da bi sačuvali privatnost i miran san, u stanju su da potroše milione na najluđe ideje...

U fokusu

Povratak u školu: Septembarsko izdanje magazina GRAZIA je u prodaji!

Pogrešno su nas učili da je biti štreber nešto loše.

U fokusu

Zašto volimo Kleopataru, a uskoro ćemo još više

Možda glumica Gal Gadot u novoj verziji kraljice Egipta i ikone pop kulture ne bi bila na meti tolikih kritičara, da se u umetnost nisu umešali istoričari.

U fokusu

Unuka Džeki Kenedi mnogo je više od lepog lica

"Rouz je vođa čopora. Njeno mišljenje se sluša. U mnogim apektima, ona je budućnost klana"