LIVING

Kako prepoznati nezdravo radno okruženje

Produktivnost je omiljena reč poslovnih ljudi i menadžera širom sveta. Besomučno insistiranje na povećanju produktivnosti prečesto, međutim, dovodi do toga da zaposleni, u sve mahnitijem nastojanju da demonstriraju produktivnost, posao počinju da doživljavaju kao agoniju.

Svako radno mesto, čak i tokom najlakših dana, nosi određeni nivo stresa. Svi smo imali loš dan na poslu. Šef je grub prema vama, vaša zalaganja i rezultati se ne cene dovoljno, neko drugi ubire plodove vašeg rada – ili vas kolege jednostavno dovode do ludila. Ali postoji velika razlika između nezadovoljstva nekim aspektima okruženja u kom radite i ozbiljne, anksiozne nervoze kad nedeljom uveče makar i pomislite da sutra treba da se vratite na posao. Ako vas odlasci na posao (ili i pomisli na njega) zamaraju, čine depresivnim, pa čak izazivaju i fizičke nelagode, više nije u pitanju opšti stres, već to ukazuje na toksično radno okruženje.

Odbojnost i gnušanje prema toksičnom ili neprijateljski nastrojenom radnom okruženju ne samo da utiču na mentalno i fizičko zdravlje, već imaju pogubne posledice po lični život, obogaljujući ili uništavajući sve, od samopoštovanja do prijateljstava i veza.

Toksično radno okruženje možemo definisati kao bilo koji posao gde radni zadaci, atmosfera, ljudi – ili bilo koja kombinacija tih činilaca – izazivaju ozbiljne poremećaje u ostatku života zaposlenog.

Svi smo bar nekad osetili klasične simptome: zbog posla se osetili premoreno, potpuno izmoždeno i isceđeno, kao pod neprestanom uzbunom. Tokom sastanka otkrivate da vam očna jabučica podrhtava. Shvatate da vas izdaje kratkoročna memorija i ne možete da se setite sitnica. I, najgore od svega, razmišljate o tome – i mnogo čemu drugom – tokom ko zna koje po redu besane noći, dolazeći do konačnog pitanja: šta mi to radi ovaj moj posao?

Najveći broj ljudi sleže ramenima i nastavlja kao i dotad. Loša probava, razdražljivost, ubrzan rad srca, čvorovi bolne napetosti u ramenima i vratu – zar sve to nije prirodna cena zaposlenja u neisgurnim vremenima? - Ljudi misle da je stres normalan deo posla i da ga svako doživljava, tako da jednostavno moraju da ga prihvate i nastave dalje - kaže Mark Henick, program-menadžer Kanadske asocijacije za mentalno zdravlje. Ali, kako pokazuju nove studije, brige oko štete koju nanosi savremeno radno okruženje su sasvim utemeljene – koliko god dramatično zvučalo, posao i hronični stres koji ga prati nas polako ubijaju.

Kad kažete posao me ubija pritom verovatno ne mislite bukvalno, ali meta-analiza (uporedni pregled) 228 istraživanja radnog okruženja provedena 2015. na univerzitetima Harvard i Stanford pokazala je da stres na radnom mestu može biti toksičan za telo, kao i pasivno pušenje. Visoki zahtevi radnog mesta povećavaju izglede za razvoj zdravstvenih poremećaja za 35 odsto, a ako u dužem periodu radite više od 40 časova nedeljno (kako biste ispunili te visoke zahteve), imate gotovo 20 procenata više šanse da umrete prevremenom smrću. Neprestana briga oko gubitka posla, otkrila je meta-analiza, povećava rizik od narušavanja zdravlja za čitavih 50 odsto.

A to nije sve - studija objavljena u časopisu Lancet, avgusta 2015, pokazuje  da ako radite više od 55 časova nedeljno povećavate izglede od infarkta za 33 odsto; druga istraživanja potvrđuju da vas (pre)dugi radni sati izlažu povećanom riziku od kardiovaskularnih problema.  Prošlogodišnja studija sa univerziteta Virginia Tech otkrila je da i samo primanje emaila van radnog vremena povećava anksioznost i nervozu, bilo da otvorite pristiglu poruku ili ne. A evo i zabrinjavajuće vesti za sve koji proveravaju elektronsku poštu tokom sastanaka ili veruju u istovremeno obavljanje više aktivnosti - visoki nivoi hormona stresa, kortizola, koji se pojačano luči prilikom takozvanog multitaskinga, mogu dovesti do atrofije (zakržljavanja) dendrita u nervnim ćelijama, posledično vodeći do ozbiljnih problema sa pamćenjem. Uz sve to, tu su i dokazano veći rizici od dijabetesa, hipertenzije i depresije – da ne pominjemo čisto fizičke opasnosti od radnog dana provedenog sedeći.

Dr David Posen je, nakon tridesetogodišnjeg iskustva u upravljanju stresom, načinio listu od više od 125 ranih znakova upozorenja. Uz glavobolje i bol u grudima, ona uključuje hladne dlanove, kompulzivnu kupovinu, pa čak i preterani sarkazam. - Nismo stvoreni da trpimo neprestani stres - kaže on. To je kao da neprestano vozite auto u petoj brzini – to jednostavno ne može biti dobro za motor.

Nije reč o tome da smo postali lenji, manje kadri da ispunimo zahteve ili emotivno krhkiji od pređašnjih generacija – promenila se kultura radnog mesta i to, što se zdravlja tiče, nagore. Dr Posen ističe jasnu tendenciju porasta stresa počevši od recesije ranih devedesetih, kad su kompanije počele sa masovnim otpuštanjem radne snage, savetujući takozvanim srećnim preživelima da (sa dobrozvučećim, ali zloslutnim ohrabrujućim sloganom) rade više sa manje, odnosno da na sebe preuzmu i količine rada koji su obavljali svi otpušteni.

Od tada, kako se firme dovijaju da drže korak sa tehnologijom i pritiscima globalizacije, očekivanja poslodavaca od zaposlenih samo rastu. Radna mesta pokazuju seizmičke promene u radnoj kulturi i vrednostima. Istraživanje univerziteta Carleton i Western iz 2012. potvrđuje puzeću tendenciju produžavanja radnih sati, navodeći da više od 60 odsto kancelarijskih službenika već radi više od 45 sati nedeljno, pri čemu 54 odsto njih posao nose kući u meri da tamo rade dodatnih sedan sati nedeljno. Istraživanje takođe pokazuje da 56 odsto ispitanika koji rade prekovremeno živi sa partnerima koji se nalaze u istoj situaciji. A ako ste ikad morali da pregovarate oko toga ko će pokupiti dete iz dnevnog boravka ili pripremiti večeru, jasna vam je jednačina - dvoje prezauzetih osoba = dvostruko više stresa.

Savremena pomagala, koja je trebalo da nam učine poslove lakšim su, naravno, samo dovela do toga da je lakše raditi u bilo koje doba dana i noći. Studija iz 2016. pokazuje da prosečan zaposleni svakodnevno obradi stotinak email poruka, pri čemu na četvrtinu njih odgovara – od kuće. Svakako je oslobađajuće obaviti neke zadatke iz vikendice ili poslati email iz parka, ali samo dok to ne izopači smisao slobodnog vremena i stres nadvlada potencijalne koristi.

Najlakše je, naravno, za sve kriviti gazdu ili šefa. Istina je da bi većini njih, pored strateške vizije i želje za profitom, dobro došlo i više saosećanja, ali odgovornost nije uvek na njima. - Čak i kad nema eksplicitnih očekivanja da se prate mejlovi ili objave na društvenim mrežama tokom vikenda, ljudi će to raditi iz sopstvene želje - kaže Dorothy Kudla, koja je radila sa stotinama menadžera vrhunskih kompanija, od BlackBerryja do Cineplex Odeona. - Ljudi po prirodi žele da budu uspešni i dodaju vrednost onom što rade - kaže ona. Ali u radnom okruženju čija pravila se neprestano menjaju brzo dolazi do sagorevanja i rezignacije. A to lako vodi nesigurnosti, strahu, depresiji pa i, ako zaposleni ne umeju da izađu na kraj sa odgovornostima, do bolesti zavisnosti.

Ako se konstantno preispitujete da li ste imali samo još jedan loš dan ili ste beznadežno zaglavljeni na radnom mestu istinski opasnom po vas, pokušajte da zaključite koliko dana u toku nedelje vas posao potpuno slomi. Ako otkrijete da je život postao neprekidan niz loših dana na poslu, možda je vreme da napustite brod. Kad se nađe u nepovoljnim okolnostima, telo nam šalje znake upozorenja dajući nam do znanja da treba nešto da preduzmemo. Ako mrzimo svoj posao a uprkos tome istrajavamo u njemu, sva je prilika da nećemo izbeći nešto od sledećih stvari:

Glavobolje. Gotovo da nema potrebe naglašavati da veliki nivoi stresa vode razdirućim glavoboljama. Izloženo napetosti, telo automatski postaje – napeto. Ako vas glava i vrat neprestano bole, pripišite to hroničnoj tenziji.

Malaksalost. Negativno okruženje radnog mesta može dovesti do neprestane iscrpljenosti i nelagode koji, čini se, ne odlaze bez obzira na to koliko se odmarate. Osećajući pretnju i opasnost, mozak podstiče lučenje adrenalina i drugih stresnih hormona. Ukoliko ste kao satrveni bez nekog naročitog uzroka, to može biti posledica stresnog okruženja. - U toksičnoj radnoj sredini nervni sistem je uvek na ivici - kaže klinički psiholog Monique Reynolds. - Neprestano se pripremamo na očekivanu neprijatnost od strane nadređenog ili kolega.

Stomačne tegobe. Loše varenje, zatvori i nadimanje se redom dovode u vezu sa stresom. Napetost utiče na probavu i populacije crevnih bakterija, što ima značajnog uticaja na raspoloženje. E. Kevin Kelloway sa Univerziteta St. Mary navodi lični primer bolova u stomaku koji su se redovno javljali nedeljom popodne, upravo kad bi počeo da razmišlja o stvarima koje ga sutradan ujutro čekaju na poslu: - Svi simptomi su nestali kada sam napustio taj posao.

Promene u apetitu. U stresnim uslovima, mozak sugeriše telu da zanemari varenje i usmeri se na aktivnosti koje će ga spasiti od opasnosti. Ako se stres produžava, telo luči kortizol, koji između ostalog povećava osećaj gladi. Zato osobe izložene dugotrajnom stresu radnog okruženja često posežu za utehom u vidu hrane. Studija sa Harvarda pokazuje i da hrana bogata šećerom otupljuje odgovore na stres i emocije vezana za njega, zbog čega je upravo ona prvi izbor osoba izloženih pritisku.

Pad (gubljenje) želje za seksom. Da, bez šale. Istraživanja pokazuju da veliki stres ozbiljno smanjuje libido, a do uzbuđenja ne dolazi lako kao obično. Kad donosite svoj posao kući, odnos sa partnerom neminovno snosi posledice. - Mora postojati određena mera opuštenosti kako bi uopšte došlo do uzbuđivanja - kaže Reynolds, i dodaje: - Ne zaboravimo i faktor vremena. Ljudi se žale da nemaju dovoljno vremena za seks.

Često razboljevanje. Uz rad u psihofizičkom okruženju u kom niste srećni, imuni sistem postaje sve slabiji. Stoga ne čudi što se razboljevate češće i ozbiljnije nego ranije. Hronični stres vas takođe čini osetljivijim na promene godišnjih doba i sklonijim alergijama. Kod žena pod prevelikim stresom reproduktivni sistem trpi veliki uticaj, što se očituje u hormonalnoj neravnoteži – stresno okruženje može voditi neredovnim ciklusima, pa i njihovom potpunom izostanku.

Mentalno zdravlje. Ako se već borite sa anksioznošću i depresijom, pritisak radnog mesta će samo doliti ulje na vatru. Preveliko opterećenje može dovesti do mentalne iscrpljenosti, gde se nikad ne osećate spokojno. Svakodnevni odlazak na posao koji mrzite ozbiljno narušava mentalnu ravnotežu. Uporedna analiza 279 studija iz 2012. pokazala je snažnu vezu između doživljaja nepravde sa problemima kao što su prejedanje i depresija. E. Kevin Kelloway kaže da je upravo nepravedan tretman na poslu naročito snažan stresor jer udara u srž onoga što jesmo. Kad ne postupaš pravedno sa mnom, napadaš moje dostojanstvo kao osobe – u suštini govoreći da ne zaslužujem pošten tretman kao ostali.

Nesanica. Ako noću ne možete dobro da se naspavate, potencijalni krivci su preveliki stres i nesrećan život. Ako ležete u postelju praveći mentalnu listu stvari koje sutra treba da obavite na poslu, ulazak u san, kao i njegov potonji kvalitet, biće ozbiljno dovedeni u pitanje. Nekoliko besanih noći nisu razlog za brigu, ali obratite pažnju na to da li su stvari postale ozbiljnije.

Podsećam na nužnost iskrenog odgovora na važno pitanje. Ako se nervirate od početka do kraja radnog vremena, razmislite o pravim razlozima tolikog pritiska – da bar neki njegov deo niste nametnuli sami sebi? Razumljivo je da hoćete da ostavite dobar utisak. Ne želite da vas vide kao zabušanta i nekog ko radi ofrlje, niti da sebe dovodite u neugodne situacije sa nadređenim i kolegama. Ali ako ste prenapeti i nastojite da budete savršeni, polazite na jako težak put a da toga niste ni svesni. Svi smo skloni pridavanju prevelikog značaja stvarima na koje niko zaista ne obraća pažnju, a koje će nam se i samima za neko vreme, kada se osvrnemo, činiti bezazlenim. Ako nakon trezvenog sagledavanja situacije sumnjate da problem nije u vama već u nezdravoj sredini u kojoj ste se obreli, postoje pokazatelji koji će potvrditi vašu intuiciju.

Oboleli zaposleni. Nezdrava radna sredina vodi do bukvalnog sagorevanja zaposlenih, iscrpljenosti i bolesti, kao posledice visokih nivoa stresa koji razara telo. Ako ljudi odsustvuju s posla zbog bolesti ili, još gore, dolaze da rade bolesni, to je siguran znak nezdravog radnog mesta.

Samozaljubljeni nadređeni. To su sredine u kojima pretpostavljeni zahtevaju da se uvek i u svemu slažete sa njima, govorite im da su u pravu i smatraju da za njih ne važe ista pravila kao za ostale – očekuju da svi budu savršeni, dok za njih sasvim prirodno mogu da važe niži standardi.

Manjak – ili odsustvo – entuzijazma. Pogledajte svoje radne kolege – da li je neko od njih srećan što tu radi? Da li je bilo ko nasmejan? Da li su razgovori pozitivni i odaju dobro raspoloženje? Govori li uopšte neko? Što više negativnih odgovora – to nezdravija radna sredina.

Nedostatak komunikacije ili negativna komunikacija. Vi i kolege ne dobijate informacijeneophodne za valjano obavljanje posla. Radite naporno a da za to ne dobijate pozitivne ocene, kontruktivne smernice i priznanja. Možda čak čujete i klasičnu poštapalicu loših nadređenih – da treba da ste srećni što uopšte imate posao.

Česte promene osoblja. Kad posao ne nudi više od disfunkcionalnih odnosa, lošeg radne etike i morala, i razboljevanja, ljudi će ga napuštati u potrazi za boljim okolnostima. Ako primetite česte izmene osoblja u firmi ili odeljenju, eto znaka da sredina ne može biti zdrava ni za vas.

Klanovi, klike, ogovaranja i glasine. U sredini gde svako isključivo vodi računa o sebi i svom položaju, među zaposlenima ne može biti iskrene naklonosti, a pogotovo prijateljstva. Preovladavaju međusobne trzavice, rad iza leđa i paranoja, kao i ogovaranja i glasine.

Uz sve dosad navedeno, savetujem da prosto verujete instinktu i osećaju koji vam govori da nešto jednostavno nije kako treba.

Kako se nositi sa otrovnim radnim okruženjem? Svi znamo da je teško naći novi posao. Pošto ne možemo ustati istog trenutka i jednostavno odšetati iz nezdrave sredine, predlažem da pokušate da razvijete navike koje pomažu u nošenju sa poteškoćama, sve dok se ne steknu okolnosti za prelazak na novo radno mesto:

Pronađite osobe koje osećaju što i vi. Razvijte prijateljstvo sa njima, kako biste jedno drugom čuvali leđa i međusobno delili vesti i razgovarali o načinima izlaska na kraj sa okolnostima.

Nakon posla, posvetite se stvarima koje smanjuju stres. Idite u teretanu, na trčanje, posvetite se hobiju ili učenju nove veštine. Ideja je da van radnog mesta imate ispunjen život, kao kontratežu drami na poslu.

Napravite liste koje će vas voditi. Lista nameravanih zadataka će vam pomoći da budete usmereni na njih umesto na nezdravu atmosferu, i daće vam neposredan razlog da činite sledeće korake.

Dokumentujte sve što radite. Čuvajte mejlove i zapisujte komentare i odluke sa sastanaka, vodite evidenciju telefonskih poziva i osoba sa kojima kontaktirate. Ako dođe trenutak da se na nešto požalite – ili se neko požali na vas – imaćete čvrst dokazni materijal da podržite svoje gledište.

Zaboravite na multitasking. Već je opštepoznato da je izvikani multitasking, izuzev što pomodno zvuči, beskorisna i opasna navika pogubna po stvarnu produktivnost. Istraživanja pokazuju da zavaravamo sebe kako istovremeno uspešno obavljamo nekoliko zadataka, dok u stvari samo prebacujemo fokus sa jednog na drugi, ne postižući istinski napredak ni na jednom.

Počastite se. Bez obzira na posao koji obavljate, zaslužujete zadovoljenje povremenim priznanjem za uloženi trud – a nekad se isplati biti sopstveni dobročinitelj. Bilo da je reč u užitku u omiljenom restoranu, poklanjanju sebi nečeg što ima ličnu vrednost, ili uživanju u omiljenoj kafi tokom radnog dana, ne zaboravite – i ne prestajte – da darujete sebe. Nagrada sebi za vredan rad je najmanje što zaslužujete, a ovakvi mali znaci pažnje pomažu da se podsetite na sopstvenu vrednost.

Započnite sa razvojem izlazne strategije. Ako prepoznajete navedene simptome, zastanite i pažljivo razmotrite situaciju. Zapitajte se da li je posao vredan razaranja zdravlja i spokoja. Ali pre no što odlučite da dignete sidro, razmislite da li je posao zaista tako nepodnošljiv, ili je možda u pitanju samo faza, period koji iziskuje veća zalaganja, povećava napetost i stres? Može se desiti da se stvari poprave i da zaključite da ima smisla ostati na poslu. Ipak, sve dok niste sigurni u to, počnite da tragate za novim radnim mestom. To će pomoći da ostanete pozitivni u trenutnim teškoćama. Ako je već dogorelo do nokata, razmislite o privremenom poslu dok ne nađete nešto u skladu sa karijerom koju želite.

Prekovremeni sati, nedostatak slobode i samostalnosti u radu, nepredvidljivost radnih zadataka i nesigurnost radnog mesta – sve to doprinosi toksičnom okruženju sa kojim, ako postane neizdrživo, više nema smisla miriti se, već je neophodno ostaviti ga za sobom. - Potrebno je izlečiti osnovni problem - kaže Jeffrey Pfeffer sa Stanforda - a ne boriti se sa simptomima.

Šta, dakle, činiti? Govore nam da prioritizujemo, posvetimo se najvažnijim zadacima. Da delegiramo odgovornosti. Radimo efikasno. Postavljamo ciljeve. Sve to su motivacioni slogani autokratskih šefova, koji su verovatno radoholičari. Ali nikakvi slogani ne smanjuju napetost i glavobolje ako se ne reše pitanja koja leže u samom načinu i pristupu radu.

- Morate naučiti da kontrolišete ono što možete kontrolisati - kaže Mark Henick. - Ne možete upravljati načinom na koji drugi razmišljaju ili onim što oni rade, kao ni količinom zaduženja koju vam nameću, ali imate apsolutnu kontrolu nad sopstvenim reakcijama. - Ne može svako da promeni posao, ali može da se usmeri na okolnosti kojima može da upravlja - dodaje dr Reynolds.

- Neophodno je pružiti nervnom sistemu priliku za opuštanje - kaže dr Daniel Posen. Stalna napetost ne dozvoljava umu da se opusti i resetuje, čineći dugoročnu štetu. Takođe, dodaje on, promenite način razmišljanja. Izmenite nerealna očekivanja i pokušati da prepoznate problematične obrasce. Osobe tipa A treba da uspore, a oni navikli da svakom ugađaju da nauče da povremeno kažu ne.

Ipak, postoji velika razlika između shvatanja da se na ponašamo zdravo i usvajanja boljih navika i svetonazora. Neke firme nastoje da tu provaliju premoste osmišljavanjem i sprovođenjem wellness programa. Joel Goh, vanredni profesor poslovne administracije na Harvardu i jedan od koautora istraživanja o pasivnom pušenju naglašava da ipak: - Moramo veoma pažljivo razmišljati ne samo o tome šta poslodavci mogu učiniti i kakve programe ponuditi za smanjenje stresa, već o tome šta oni rade zaposlenima a što dovodi do stresa.

Iako su takvi wellness programi pozitivan korak, oni ne dotiču srž problema. - Sa wellness programima - kaže Goh - sve prebacujemo na zaposlene. Time im govorimo Ako ste pod stresom, ponudićemo vam savetovanje, dati vam besplatne članarine za teretanu i časove joge, tako da se možete pozabaviti svojim stresom i nezdravim načinom života – sami.

Konačna odluka o načinu na koji ćemo razumeti ono što nam se dešava je, kao i uvek, na nama. Ako prepoznajete i razumete pokazatelje i posledice toksičnog radnog okruženja, kao i strategije pomoću kojih možete da se izborite sa njima, moći ćete da načinite svoj sledeći korak pod uslovima i u vreme kad to vama odgovara, povećavajući izglede da će sledeći posao biti mesto na kome ćete zaista uživati u radu.

Povezane teme

LIVING

Brokat u trendu: dah kraljevskih palata u vašem domu

Kada pomislite na brokat, verovatno će vam odmah na pamet pasti nameštaj u Versajskoj palati ili zavese u salonskom stanu.

LIVING

Kako da svoj dom učinite istinskom oazom mira i lepote?

Svakodnevno se susrećemo sa novim pokušajima objašenjenja pojma zen. Budističko učenje upućuje nas na svesnu pažnju, koncentraciju i meditaciju ali usmerenu ka sebi. Ka sopstvenom...

LIVING

Kako pravilno odabrati trpezarijski sto

Oblik trpezarijskog stola prvenstveno diktira oblik prostorije za obedovanje. Primera radi, pravila uređenja enterijera nalažu da kvadratnim prostorijama pristaju okrugli stolovi,...

LIVING

Crno i belo: klasika koja traje

Kao i u modi, crno-bela kombinacija nikada ne prestaje da bude aktuelna ni u uređenju enterijera, a najnoviji trendovi su je učinili zanimljivijom nego ikad pre.

LIVING

Glasajmo da pobedi projekat iz Srbije

M3 Office Space zgrada smeštena u Beogradu, našla se u samom vrhu takmičenja za najlepšu fasadu Evrope…

LIVING

One&Only otvara prvi rizort u Evropi u julu 2020.

S nestrpljenjem očekivani One&Only Portonovi u Crnoj Gori počeće da dočekuje goste od 1. jula 2020. Ovaj ultra-luksuzni rizort biće prvi One&Only u Evropi i postaće najmodernija...

LIVING

Huawei lansirao HUAWEI Mate Xs

Novi preklopni uređaj unapređen je snažnijim SoC i jedinstvenim dizajnom šarki. ​​​​​​​Na virtuelnoj konferenciji za medije pod sloganom “ZAJEDNO, mogućnosti povezivanja”, Huawei C...

LIVING

Zara Home lanisra kolekciju od potpuno recikliranog stakla

Kolekcija uključuje čaše, posude, posuđe i još mnogo toga.

LIVING

IKEA unosi vesele boje u sivu jesen s četiri nove kolekcije

Ograničene kolekcije GRATULERA s predmetima iz 1970-ih i 1980-ih, zatim SJÄLVSTÄNDIG, kao i dugoročna kolekcija LUSTIGT, u prodaji su od ovog meseca. Ali to nije sve – stiže zima,...

LIVING

IKEA proslavlja svoj prvi rođendan u Srbiji

10. avgusta IKEA Beograd proslavlja prvu godinu poslovanja u Srbiji.

LIVING

IKEA predstavlja SAMMANHANG – novu kolekciju stvorenu za kolekcionare

Dani posedovanja “previše stvari” su prošlost. Stvorena u saradnji sa sedam dizajnera, od raznovrsnih materijala i ciljem da ponudi inovativna reše...

LIVING

IKEA: Dani demokratskog dizajna 2018

U današnje vreme, pored svih novih mogućnosti i tehnologija koje su nam na raspolaganju, nijedan dizajn ne mora i ne sme biti običan...

LIVING

Tražite idealan poklon za kuću?

U dobra stara vremena se znalo - kad kupite neku stvar za kuću, bilo za sebe ili kao poklon dragim ljudima nekim bitnim povodom, to je trajalo decenijama!

LIVING

Cooking chef secka, meša i kuva za vas!

Kenwood je u predivnom ambijentu restorana Little Bay proslavio 70. rođendan i organizovao druženje na kojem je predstavljen jedinstveni kuhinjski aparat Cooking Chef – koji...

LIVING

GROHE Blue® Home – lični izvor vode koji nudi nenadmašan ukus i užitak

Kada god nastojite da unesete korenitu promenu u život, kuhinja je dobro mesto za početak.