U svakom broju, GRAZIA Srbija predstavlja osobu koja menja pravila igre, onu koja inspiriše, podučava i slavi individualnost, lepotu i stil. Ovog meseca vam predstavljamo Anu Đurić Konstraktu, arhitektkinju, umetnicu i kantautorku koja nas je osvojila ne samo svojom autentičnošću i muzičkim izrazom već i učešćem u mnogobrojnim humanitarnim kampanjama i akcijama.
Ana Đurić Konstrakta je postala deo javne scene zajedno sa bendom Mistake Mistake, da bi širu popularnost stekla sa grupom Zemlja gruva uz čiju podršku je nakon višegodišnje saradnje objavila samostalne projekte „Žvake” (2019), “Neam šamana” (2020) a zatim i uzbudljive audio- vizuelne celine „Triptih” (2022) i „Evo obećavam” (2023).
Na nacionalnom konkursu za izbor predstavnika na Evroviziji 2022. odnela je pobedu sa pesmom „In corpore sano” dok je na samom takmičenju osvojila peto mesto, ali je i pobedila u izboru za najbolji tekst. Ove godine se ponovo našla među takmičarima koji su se nadmetali svojim pesmama za učešće na jednom od najgledanijih muzičkih takmičenja u Evropi.
Obožavaoci Evrovizije uvek željno iščekuju kako nacionalne izbore tako i izbor za pesmu Evrovizije u Švedskoj. Predstavljate se pesmom “Novo, bolje”. Možete li nam otkriti inspiraciju za nastanak ove pesme?
Kao i pre dve godine, moram da kažem da nisam pravila pesmu za PZE. Opet je čista slučajnost da pesma traje tri minuta, što nam je dalo ideju da je pošaljemo. PZE je postala dobra platforma za promociju muzike kod nas. Pesma obrađuje temu kontinualne napetosti u potrazi za boljitkom, i beskonačnog produkovanja želja koje se ne mogu zadovoljiti. Već sto puta prežvakana tema, ali vazda aktuelna. Sam tekst pesme je nametnuo koncept nastupa.
Kakav je osećaj i šta mislite o tome kada mladi umetnici kažu da ste im inspiracija i motivacija da predstave svoje talente na način koji žele i koji se uklapa u njihovu prirodu a ne da bi se uklopili u zahteve tržišta?
Drago mi je ako sam nekom pomogla u bilo kom smislu. Ko ume da radi po zahtevima tržišta i ima živce da se tim zahtevima bavi, super. Ja ne umem i nemam živce. Svi smo mi na tržištu, ali ono što se ovde desilo kao proboj (ako pričamo o PZE22) jeste da se desio fokus na nešto što nije po utabanim zahtevima tržišta. To je pokazalo još jednom da je tako nešto moguće, da je moguće na kraju krajeva, zaraditi i na taj način.
Kako stvarate? Da li Vam reči prosto “dođu” usled nekog događaja, doživljaja, situacije i onda ih zapišete i to bude jedna savršena pesma? Ili sedite za praznim listom papira dok se ne dogodi inspiracija?
Inspiracija se dešava uglavnom u hodu, ili dok čitam nešto treće. Papir dođe na red tek da osmislim temu. Pa onda vrtim dok dodjem do neke jednostavnosti i preciznosti izrečenog. Nisam nešto poetična, ali mogu da prepoznam kad sam ubola precizno, što mi se retko dešava
Tema ovog broja Grazia Srbija je “Zajedno ujedinjene”. U skladu sa tim, želeli bismo da Vas pitamo šta mislite o konceptu solidarnosti i da li je solidarnost odgovornost za one koji su ugroženi na bilo koji način? Kakav je njen status danas?
Solidarnost vidim kao jedan od preduslova za dobar život, sa koje god strane da se nalazite. Solidarnost utvrdjuje zajedništvo i rekla bih da to životu može da da radost. Kada se moderni koncept prenosa odgovornosti na nekog “tamo” da u tvoje ime “nešto” obavlja, kao i ideologije individualizma bukvalno prihvataju, i solidarnost se tu teško probija.
S druge strane, u ekstremnim situacijama, ratova i epidemija, bolesti, ljudi se mobilišu. Takvo je bar moje iskustvo. Uvek se našao neko ko je bio rad da bez interesa, ili čak sa rizikom po sebe pomogne. Da ne dužim, uvek će biti ljudi koji žele da razumeju i da pomognu, bez direktnog interesa ili sa rizikom, i koji su svesni da je svako od nas deo šire slike, deo društva. Ali bilo bi lepo kada bi se solidarnost i društvenost negovale u državnim politikama.
Razgovarala: Anja Rajić
Fotografija: Kosta Đuraković
.
