Izraz “Žena dete” je naslov njene nove pesme, ali i odrednica u Meriam-Vebsterovom rečniku, gde stoji: “Žena koja ima osobine deteta, detinjasta žena. Ona koja nikada nije izlazila, nikada nije bila zaljubljena, nikada nije imala prave prijatelje”.
Ana Radonjić je sve suprotno od toga. O dualizmu njene ličnosti dovoljno govori nadimak po kojem je mnogo bolje znamo – Zoe Kida. Zajedno je rasla sa Exit-om i ovog jula na prestižnom festivalu ima koncert, čemu se raduje kao dete, a dotle, spremna je da nam otkrije kako stvarno ledena voda može biti lek. Metaforično, naravno, kao kod svake dobre pesnikinje.
Kako vi definišete ženu dete?
Žena dete je osoba mlada duhom, koja se osmehuje životu i uživa u malim stvarima kao dete. To je žena koja nosi oreol radosti i zrači energijom zadovoljstva. Oduvek me je fascinirala snaga žena, toplina i sposobnost da budu istovremeno snažne i krhke, koren i latica, pene i stene. Te metafore često koristim u pesmama.
Počinjete stihovima da je svaka žena “emotivni terminator”, završavate sa “ja sam dobar imitator”. O kome vi zapravo pevate? Zašto je ona važna, mada se čini da nam takva žena ne može biti uzor?
Žena dete je duboko lična pesma, autobiografska. Počinjem pesmu stihom “Ja sam žena generator”, a onda dodajem “kao svaka emotivni terminator”. Nama upravljaju hormoni, vrtlozi emocija su naša svakodnevica, ali to nije ništa negativno. To je realnost i to je lepota našeg roda. Ona nam daje snagu da sagledamo sve mnogo dublje jasnije i održimo životni balans. Mi smo generatori, prirodni pokretači, multitaskeri, držimo porodicu na okupu. Kada osvestimo sa koliko stvari žongliramo tokom dana, koliko smo sposobne i jake onda zavolimo sebe sa svim svojim nesavršenostima. Pesma “Žena dete” jeste jedan listing svega što čini deo moje lične slagalice, ali mi sve ličimo jedna na drugu, pa se u njoj pronalazi puno žena. Kada zavoliš sebe sa svojim manama, prihvatiš ih i naglas ih izgovoriš, osećaš se oslobođeno. Savršenu sliku nas samih nam nameću trendovi društvenih mreža, a svi se na kraju dana pogledamo u ogledalo i znamo istinu. Protisak stvara frustraciju, jer realan život nema filter. Potpuno je okej biti nesavršen, potpuno je okej našaliti se na sopstveni račun, to je veliko rasterećenje. Kada voliš sebe, voliš ceo svet.
Vi ste kantautorka, kompletan autor svog rada. Plašite li se da će veštačka inteligencija umetnicima oduzeti posao, identitet, motivaciju?
To zvuči zaista jezivo, čini mi se da se polako, nečujno približava to vreme. Sa druge strane, u mnogo čemu će AI značiti našoj civilizaciji i olakšaće nam svakodnevne poslove. Ipak, verujem da roboti neće nikada doći do ljudskog srca.
Da li ste razmišljali u čemu sve AI ipak neće moći da zameni ljude?
Postoje zanimanja, koja, nadam se, nikada neće moći da zameni. Verujem da političari, hirurzi, psiholozi, vaspitači, filosofi, umetnici nikada neće postati roboti. Ne bih volela to da doživim, zaista. Način funkcionisanja ljudske psihe je i dalje enigma. Čovek je potreban čoveku.
Kada smo kod rodno senzitivnih zanimanja, šta milslite o tome? Da li ste kantautor ili kantautorka?
Mislim da prevagu odnose zanimanja koja su rodno opredeljena. Ti sufikisi mi ne paraju uši. Mislim da je suština boriti se za jednakost u izborima, pozicijama, pravima. Potpuno mi je okej da me zovete i muzičarom i muzičarkom, kantautorom i kantautorkom. Postoje mnogo važnija pitanja od tvorbenih nastavaka.
U novoj pesmi Sunce se pitate: “Da li da probam ili se kajem?” Čini se da je to jedna od najvećih dilema savremenog čoveka.
Izabrali ste moju omiljenu nedoumicu. Probati ili kajati se? Baciti se u hladnu vodu, ne plašiti se. “Sunce” otvara dosta pitanja. Ta pitanja postavljam sebi u sitne sate, razmišljajući gde grešim, pitajući se da li sam srećna, gde sam danas u odnosu na juče. Iskreno, meni je još veća nedoumica da li mjaukati ili lajati? Da li da usvojim muški princip i na taj način rešavam stvari ili izvorno ženski da predem i budem prepredena?
Šta ste saznali iz ličnog iskustva: kako pobediti strah od eventualnog neuspeha? Ili čak uspeha, jer ima ljudi koji se i toga plaše.
Kako pobediti strah? Samo suočavanjem. Nismo svesni koliko smo jaki/jake, koliko možemo. Ledena voda je lek. Mora malo da boli i bude naporno, da bi se naučila lekcija. Život je pun ciklusa. Samo hrabro!
Vaše ”Sunce” podseća na pesmu iz “Kose”, Daj nam sunca, iz hipi ere. Možete li dati ocenu, u kakvom vremenu živimo, kakvo sunce nam je potrebno i zašto?
Živimo u vremenu u kom je “out” biti srećan i radovati se, imam utisak. Mrak, problemi, depresija je mnogo više trendi. Pogledajte modnu estetiku. Melje nas svakodnevica prepuna loših vesti, loših prognoza, nesigurnosti. Vreme za opuštanje i punjenje baterija gotovo da ne postoji, njega je pojelo vreme koje provodimo na telefonu. Imam utisak da su ljudi zaboravili da se opuštaju, da uživaju u nematerijalnim stvarima. Sunce je poruka da će sve biti u redu. Sunce je zagledanost u dobro, pobeda života. Dovoljan je zrak da pobedi mrak. Moramo da se kao društvo izvlačimo iz mraka, memljivog duhovnog ambijenta, malodušnosti koja je posledica straha. Za svakog od nas postoji mesto pod Suncem.
U vreme kada je Exit osnovan, pre oko 20 godina, i vi ste počeli svoju karijeru. Šta za vas znači koncert na tom domaćem festivalu?
Exit je jedan od najpoznatijih evropskih muzičkih festivala. Biti deo njegovog line up-a je posebno zadovoljstvo, istovremeno je sjajna prilika da te čuje i strana publika. Pratimo se Exit i ja od samih početaka i svaki put je strava. Ovo je moj prvi solo nastup tamo i radujem se kao malo dete.
Koje su vas teme zanimale nekada, a koje danas? Vidite li publiku koja je rasla uz vaše pesme?
Muško-ženski odnosi su večna inspiracija za mene, tema prolaznosti takođe. Život žene koja nastoji da napravi balans sa svim društvenim očekivanjima, nametnutim standardima, multitaskingom, njen bogat emotivni/društveni šivot neiscrpna inspiracija su za mene. Žena dete bila je prva u nizu koje sam napisala, a pošto sam ja žena dete, uživam i da pišem muziku za decu i sve češće to radim.
Kako je nasleđe plodnih 80-tih godina, kojem se muzički svet s vremena na vreme vraća, uticao na vas? Sa kim biste sarađivali iz tog perioda?
Najviše sam slušala sedamdesete, pre svega Motown, soul, r’N’B. To je muzika koja je oblikovala moj muzički ukus i iz današnje perspektive vrlo sam srećna što sam slušala kvalitetnu muziku takoreći od pelena. To je na mnogo nivoa važno. Osamdesete sam volela zbog Princa, Stivija Vondera, Vitni, Eni Lenoks. Osamdesete su donele eksperimentisanje sa elektronikom i modernizaciju zvuka. Ja sam volela uvek old school fazon. I dalje je tako. Volela bih da sam mogla da radim sa Kvinsi Džonsom, Bouvijem, Grejs Džons, kao i Princom, Vonderom.
Krenuli ste u solo karijeru. Sa kim biste sarađivali danas? A šta ćete raditi sutra?
Postavila sam sebi zadatak da što više pišem i objavljujem ove godine. Pišem muziku i za druge izvođače, sarađujem sa brojnim muzičarima. Ove godine uradila sam duet sa Igorom Vince-om, u planu je duet sa hrvatskim bendom Vatra. Uradiću obradu “Moja luda glava” Nade Knežević za potrebe jednog filma. Posebno draga mi je dečja pesma “Ko te voli” u saradnji sa DKCB u okviru dečjeg Beogradskog proleća.
Kako uspevate da uklopite u svoj dan toliko raznih talenata, porodični život, a ima li vremena i za odmor?
Moram reći da sam baš postala tata mata za organizaciju i multitaskovanje. U svemu tome najvažniju ulogu ima brzina. Dobro planiram, a imam i veliku pomoć baka koje su nezamenljive. Problem nas žena je što ne znamo šta sve možemo! Na tome treba da se radi.
Mnogi umetnici crpe inspiraciju iz ličnog života, ali i iz tuđih iskustava. Kako stoji stvar sa vama? Zašto pevate u prvom licu čak i onda kada vam inspiracija nije lični život?
Pesme su lična stvar i publika se kroz “proživljeno” identifikuje sa porukama. Obično crpim inspiraciju iz ličnog iskistva, dosta posmatram, analiziram, budna sam. Nekada se dešava da aktere izmislim ali situacije “uvezem” iz realnog zivota. Žena Dete je 100% istinita autobiografska, kao i pesma Keks koju ću objaviti na jesen.
U vašem modnom brendu ističu se majice sa stihovima iz vaših pesama. Odakle inspiracija za taj potez?
Brend “Žena dete” nastao je 2016, dosta pre istoimene pesme. Kada sam napisala te stihove, odmah sam zamislila i majice. Neki od stihova važe za većinu žena, znala sam da će biti uspešno. Sada srećem po gradu žene sa natpisima i to me čini presrećnom!
Kako birate stihove koje ćete napisati na svojim majicama, a koji se stihovi najviše traže?
Na početku sam instinktivno pravila odabir, po nekom svom osećaju. Sad se već iskristalisalo da najbolje prolaze “žena dete”, “žena pena/stena/”, “gotovine likvidator. U međuvremenu sam uradila Bejbi, žene je obožavaju.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Aleksandra Pešić
