Ove godine festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti odigraće se od 3. do 6. jula
Postoje festivali koji se ne tiču samo filma. Oni diraju nešto dublje – zajednicu, mladost, iskonsku potrebu za izrazom, za prepoznatljivošću, za pripadnošću. Bašta Fest je upravo takav. Boravak u Bajinoj Bašti tokom trajanja festivala probudiće u vama osećaj veći od dolaska na kulturni događaj – osetićete mesto gde su emocije sirove, filmovi iskreni a ljudi stvarno žele nešto da promene.
U središtu te priče su Maja Šuša i Jovan Jelisavčić — dvoje glumaca koji nisu čekali da im se „nešto desi“ u umetnosti, već su odlučili da stvore prostor gde umetnost može da se dešava drugima. Njihova energija je tiha, ali nepokolebljiva; entuzijazam realan, ali neukrotiv.
U intervjuu za magazin Grazia, dvoje glumaca i osnivača festivala otkrili su nam koliko je rada i snova bilo potrebno da se pretoče u jedno autentično festivalsko iskustvo — koje iz godine u godinu raste, inspiriše i menja.
Kako je nastala ideja da spojite svoje glumačko iskustvo i pokrenete jedan ovakav festival u Bajinoj Bašti? Šta je bilo “okidač” za Bašta Fest?
Maja: Tu sada ide priča koju redovno ponavljamo, ali stvarno mislim da vredi ponavljati, jer je i meni samoj dobar primer da je uz naporan rad i entuzijazam (čak i u ovim državnim neuslovima) moguće slediti svoj san. Tako smo jednog dana pre 12 godina sedeli na obali Drine i maštali kako bi bilo divno da možemo ispred sebe da imamo veliko platno i gledamo neki film. Glumačko iskustvo u tom trenutku bazirano uglavnom na radu na kratkim filmovima nas je uputilo da Bašta Fest bude festival kratkog igranog filma, fokusiran na mlade autore i glumce.
Jovan: I pre Akademije sam uvek pokušavao da pokrećem stvari u mom gradu, da budem što aktivniji i stvaram prostor za sebe i za druge ljude koji su imali različite talente, a opet nisu imali mesto gde bi ih mogli pokazati. Želja da pokrenem nešto veliko što bi moglo da ima uticaj na ljude je uvek bila prisutna, ali se artikulisala tek nakon što sam upisao studije i kroz suživot sa kolegama postajao svesniji da to mora biti nešto što je u vezi sa filmom. Nakon toga dolazi ova priča koju je Maja ispričala, a koja i za nas predstavlja put u sticanju znanja, prikupljanja iskustva i racionalizaciju celog procesa.
Kako ste uspeli da prenesete razumevanje glumačkog procesa u selekciju i organizaciju festivala? Kako vam to pomaže u zajedničkom radu?
Maja: Nisam sigurna koliko gluma ima veze sa selekcijom i organizacijom, baš mislim da su to neke skroz druge veštine i interesovanja, kojima smo dali prostora u ovom radu. Svakako tu je ljubav prema filmu i prema publici, a ono što nam olakšava jeste iskustvo sa druge strane, kada smo mi odlazili na druge festivale, uvek smo upijali šta nam se (ne) sviđa u načinu rada i odnosa prema gostima.
Jovan: Festival ima vrlo jasne segmente i procese kroz koje teče organizacija. Naravno da smo i sami učili dosta o tome kroz iskustvo i greške sa sopstvenog festivala, ali i drugih koje smo posećivali i shvatali šta može bolje. Mi znamo šta je čiji posao i odgovornost, ali se i pored toga konsultujemo i dogovaramo oko svega, jer je zapravo veoma važno da oboje stanemo zajedno iza određenih odluka i sprovodimo ih u korist najbolje verzije festivala u tom trenutku.
Bašta Fest stavlja akcenat na kvalitetne glumačke interpretacije. Kako biste opisali vezu između glumca i reditelja koju festival promoviše?
Maja: Mislim da je to jedan od odnosa koji je najvažniji za svaki film ili predstavu, jako je teško biti dobar reditelj bez dobrih glumaca i obrnuto. Važno je koje ljude biraš, sa kojima sarađuješ, kako zajedno mislite, stvarate, dopunjujete se, kako se razumete.
Jovan: Taj odnos je za mene ključ svakog procesa i lično vrlo osećam na projektima kada reditelj želi da vas čuje i razmisli o tome što govorite ili je samo u fokusu da sprovede ono što on želi trudeći se da mu ne smetate previše sa pitanjima. Kada vam reditelj da taj prostor, makar on bio prostor nekakve manipulacije, tada sigurno možete dobiti niz dobrih rezultata. Zato je fokus festivala na tom odnosu koji u budućnosti može samo dobiti još više prostora kroz razgovore upravo glumaca i reditelja koji su imali dobre primere u praksi.
Šta mislite da je ključ uspešnog zajedničkog rada u umetničkim projektima? Kako balansirate profesionalno i privatno prijateljstvo?
Maja: Neminovno je da jedno utiče na drugo, hoću da kažem u periodu kada intenzivno radimo zajedno, nismo baš u najbolim prijateljskim odnosima. Šalim se, ali definitivno je i uspeh festivala u tome što smo nas dvoje potpuno različiti, što se ja mnogo više razmaštavam, a Jovan je realan i racionalan, ali ključ i jeste u balansu između ta dva.
Jovan: Mi smo apsolutno različiti i siguran sam da Maji nekad izgleda da ja želim da ugasim festival, ali naravno da to nije istina. Ja uvek sagledavam sve okolnosti u kojima se održavamo, finansijsku konstrukciju, odnos grada i drugih institucija prema festivalu i još mnogo toga. Dakle, festival nije samo ona četiri dana kada se sve desi već celokupna godina, uz sve ono što ta godina nosi sa sobom. On je vrlo živa stvar koja prosto može da vas “proguta” ako samo pristupate sa kreativne strane. Mi smo za ovih 12 godina prošli mnoge ozbiljnih izazova, a evo čini mi se da će i ovo nadolazeće izdanje biti puno iskušenja, jer je kultura danas ne toliko popularan prostor.
Festival nosi i snažnu poruku o važnosti lokalne zajednice i decentralizacije kulture. Kako vi lično vidite uticaj festivala na okolinu?
Maja: Mislim da je jako važno za grad koji dugo nije imao redovan bioskopski repertoar, a ima takvih mnogo po Srbiji, da je barem četiri dana tokom ovih 12 godina imao prilike da gleda filmove na velikom platnu. Lokalna publika to ceni, redovni su gosti festivala, sada sam sigurna već ozbiljni eksperti za kratki film. Utiče i na mlade u gradu, koji upisuju dramske akademije, a i na mlade autore, koji se onda vraćaju u Bajinu Baštu da snimaju svoje filmove.
Jovan: Ja bih pre svega rekao da je Bašta Fest zauzeo veoma značajnu ulogu na festivalskoj mapi u regionu i da je u jedan mali grad doneo nešto potpuno drugačije on onih konvencionalnih manifestacija koje su česta pojava svuda širom Srbije. Isto tako mislim da je brendirao Bajinu Baštu kao grad koji postaje prepoznatljiv zbog festivala i sve više kao atraktivna filmska lokacija zbog svojih neverovatnih prirodnih lepota. To je pravi primer kako decentralizacija kroz jednu manifestaciju daje rezultate, i ekonomske i promotivne.
Vaše preporuke sa ovogodišnjeg repertoara festivala?
Maja: Uvek je nezgodno selektovati, a onda nešto posebno izdvajati iz takmičarskog programa. Ali evo skrenuću pažnju na pet domaćih filmova: “Miris sveže farbe” Nađe Petrović, “Maroko” Staše Bajac, “Satkani” Miloša Živanovića, “Metak u pušci” Karmen Obrdalj, kao i “Beli dani” Nevene Desivojević. U našoj kinematografiji se pojavljuje mnogo zanimljivih lica i autora, koje se nadam da ćemo negovati i nastaviti da podržavamo njihove buduće radove. Posebno zanimljivo je da je sve istaknutiji i taj ženski glas, sa sjajnim autorkama i njihovim snažnim junakinjama.
Jovan: Samo ću se složiti sa Majom. Gledajte sve iz selekcije.
Kako se opuštate i punite kreativnu bateriju kada niste na setu ili festivalskoj organizaciji?
Maja: S jedne strane putovanja, bekstva u neki totalno drugi svet i isključivanje od realnosti i svakodnevnice, a s druge strane kuća, porodica i ništa nam više ne treba.
Jovan: Ja svaki svoj slobodan trenutak provodim u prirodi, a s obzirom da leto počinje, idem za Bajinu Baštu i tamo uglavnom dane provodim na Drini ili jezerima Perućac i Zaovine.
Koji je vaš omiljeni film ili serija koju ste gledali poslednje godine, i zašto?
Maja: Zbog bebe ne uspevam puno toga da pogledam, ali oduševio me hrvatski film “Proslava” reditelja Bruna Ankovića nastao po Karakaševom romanu. Neverovatno je preneo atmosferu romana, perioda, malog mesta, uz fotografiju Ace Pavlovića koji je takođe uradio fenomenalan posao.
Jovan: Trudim se da redovno gledam i nove i stare naslove, tako da se ne bih bavio omiljenim, ali recimo nedavno sam ponovo pogledao “Praznik u Rimu” jer mi je platforma koju plaćam naprosto ponudila ovaj klasik.
Da možete da glumite ili režirate bilo koju priču iz prošlosti ili budućnosti, šta bi to bilo?
Maja: Oboje imamo neke svoje priče koje maštamo da uradimo i tu vrstu pokretačke energije da radimo svoje projekte. Kao priču iz prošlosti, mogu da kažem da se trenutno vrtimo oko jednog romana Dostojovskog i nadamo da ćemo uskoro početi sa realizacijom.
Jovan: Ja nemam dvojbe oko ovoga, već 12 godina unazad razvijam svoje projekte i sad su već uveliko spremni za produkciju. Sigurno najviše želim da radim film “Zlatna kaciga” o jugoslovenskom reli šampionu Obrenu Tešiću za koji se spremam godinama, a pored sopstvenih projekata voleo bih da budem deo neke epohe iz bogate istorije naše zemlje.
Šta vas kao ljude i umetnike najviše inspiriše?
Maja: Sitnice, bleskovi kada sve u životu ima smisla, neočekivana podudaranja, intuicija, priroda.
Jovan: Priroda, njen savršeni sistem.
Intervju: Tijana Mišović
Foto: Bašta Fest Promo
