Dermatolozi i psiholozi ovih dana upozoravaju na naviku koja neretko može da preraste u poremećaj. Granica između ova dva nije toliko tanka, pa se problem može preduprediti. Reč je o dermatilomaniji – prenaglašenoj navici da „kopamo“ svoju kožu. Cedimo bubuljice, čupkamo urasle dlake i stalno smo surovi prema svojim „malim nesavršenostima“ čime oštećujemo kožu.
Stručnjaci ističu da se u ovom slučaju poremećaj rađa iz navike da „popravljamo“ ono vidljivo, ono što nas čini nesrećnima – na primer, potkožna bubuljica. Ova navika najčešće se javlja u tinejdžerskom dobu (izraženija je kod žena), ali nije isključeno ni da se javi kasnije, usled nekih stresnih okolnosti.
Nakon grubih aktivnosti veoma često nastaju kraste, ranice ili ožiljci. Iako nakon grubog tretmana može da se stvori osećaj opuštenosti ili zadovoljstva, problem nije rešen već se samo produbljuje. Najbolji pokazatelj da li je reč o poremećaju ili samo ružnoj navici je vreme provedeno ispred ogledala ili u aktivnosti koja ga prividno smiruje.
Sve ono što „nekontrolisano“ radimo svom telu može da preraste u poremećaj, što može biti i slučaj sa nagonom i navikom da stalno čeprkamo svoju kožu.
Mi vam savetujemo da ne zaboravite da budete nežne prema svojoj koži. Svaki neprilagođen potez na licu ostavlja traga i stvara podlogu za razvijanje infekcija.
U savremenom svetu postoji opterećenost savršenošću. Sa ekrana telefona ili televizora nam šljašte savršeni životi drugih, savršeno telo, savršena koža, savršeni međuljudski odnosi. Svi imamo neke svoje male nesavršenosti, koje su, hteli mi to ili ne, zapravo deo naše lične karte, života i emocija.
Ljubav prema sebi je jedna od najvažnijih ljubavi koju treba da negujemo. Zrno od kojeg niče sva ljubav prema ostalom raste upravo u nama.
Foto: pexels.com
