Da li ste ikada proveravali poslovne mejlove dok ste bili na odmoru? A šta je sa onim „samo brzinskim“ odgovorom na WhatsApp poruku šefa nakon radnog vremena?
Većina ljudi bi verovatno odgovorila sa „da“ na barem jedno pitanje. U modernom radnom svetu često je gotovo nemoguće napraviti pauzu — bilo da je u pitanju pet minuta ili nedelju dana — a da se ne osećamo krivim zbog toga. Mnogi od nas, praveći poruku „out of office“, gotovo uvek dodaju napomenu „ako je hitno…“ sa svojim ličnim brojem telefona. Standardni završetak poruke „Hvala na strpljenju!“ često ne odražava stvarnu situaciju, jer oni koji žele da vas kontaktiraju često baš i nisu strpljivi.
Srećom, ovaj fenomen ima i naziv: FOBO – strah od toga da budete offline. Od brzog pregleda mejlova nakon večere do ostavljanja upaljenog telefona dok ste u teretani „samo u slučaju da nešto stigne“, postajemo radna snaga koja je stalno online, nesposobna da se potpuno isključi — i fizički i mentalno.
„To je kultura koja se razvila tokom vremena — postajemo nestrpljivi i želimo da sve bude gotovo odmah, bilo da je u pitanju dostava hrane ili posao,“ objašnjava Caroline Green, osnivač programa za podršku karijeri The Talent Cycle. „Poslednjih godina, zbog pandemije i krize životnih troškova, od zaposlenih se traži više nego ikada — i zabrinuti su da će nešto propustiti ako se isključe, čak i na trenutak.“
Pandemija je dodatno pojačala FOBO: pored toga što su zaposleni osećali pritisak da rade više nego ikada na tržištu rada koje je postalo zahtevno, otvorila je i mogućnost rada od kuće. Iako fleksibilnost u pogledu radnog vremena i lokacije može biti dobra stvar, nove tehnologije su ne samo omogućile, već i podstakle našu sposobnost da radimo sa bilo kog mesta. Kada se ceo posao može obaviti putem pametnog telefona — istog tog telefona koji nosimo u džepu i držimo pored kreveta noću — nije ni čudo što osećamo pritisak da budemo dostupni 24/7.
Iako stalno dostupni zaposleni mogu zvučati kao san poslodavca, FOBO ne vodi ka srećnoj i produktivnoj radnoj snazi. „Živimo u svetu u kojem se plašimo da uzmemo odmor jer mislimo da će to izgledati kao slabost,“ kaže Green. „To nas drži u stalnom stanju visokog stresa. Stalno proveravanje mejlova znači da nikada ne pravimo pauzu. Adrenalin nam stalno raste, telo proizvodi previše kortizola, što utiče na sposobnost da se nosimo sa stresom. Nemamo mentalnu jasnoću i ne možemo da se posvetimo dubokom radu.“ Drugim rečima, stalna povezanost može dovesti do suprotnog efekta od onoga što želimo: lošije radne performanse.
Ako mislite da patite od FOBO-a, postoje koraci koje možete preduzeti i vi i vaš poslodavac. Kompanije treba da razviju kulturu u kojoj je prihvatljivo — pa čak i preporučljivo — da zaposleni imaju vreme za odmor, kako tokom radnog dana, tako i za odmor i godišnji. „Umesto strogih radnih sati ili rutina, važno je voditi razuman razgovor sa zaposlenima kako bi se upravljalo očekivanjima u vezi sa radnim opterećenjem,“ savetuje Green.
Kao pojedinac, možete:
- koristiti aplikacije za ograničavanje vremena na društvenim mrežama,
- isključiti obaveštenja za mejlove na telefonu,
- ako radite od kuće, imati posebno radno mesto i napustiti ga na kraju dana — bez nošenja posla sa sobom kući.
„Ako počnete rečenicu sa ‘Samo ću brzo…’, zapitajte se: ‘Može li to da sačeka do sutra?’“ kaže Green. Većinu vremena, može — i tako čuvate i sebe i posao koji radite.
Foto: Profimedia
