Prvi put sam slušala Marka Louisa na neobičnom koncertu: stolovi umesto tribina, a publika takva, da šarolikija ne može biti, od godišta do muzičkog ukusa. Marko je izvodio svoju muziku. Modernu i novu, a opet nekako poznatu, blisku. Perkusije, bubnjevi, klavijature i taj glas, snažan i ubedljiv, zajedno sa zanosnim rečima pesama, učinili su da na vrhuncu večeri gosti više nisu razgovarali jedni sa drugima, nego su svi u tišini slušali muzičara. A onda, aplauz, svaki put sve jači. Utoliko mi je veće zadovoljstvo da ovoga puta s Markom razgovaram, pokušavajući da saznam bar delić tajne njegovog talenta, koji je od brisanja granica između žanrova uspeo da napravi zaštitni znak.
Sto puta su vas pitali šta je za vas sloboda, jer je po toj, večitoj temi, dobio naziv album koji trenutno slušamo. Kako događaji, na koje pojedinac ne može uticati, mogu promeniti vaše poimanje slobode?
Mislim da sloboda nije materijalna stvar. To je nešto što je u nama. Mislim da smo slobodu, kakvu gledamo u serijama i filmovima, odavno izgubili. Mediji manipulišu i formiraju naše shvatanje slobode. Bilo da je pandemija, rat, teroristički napadi... Svakodnevno dolaze do nas vesti i informacije koje stvaraju strah i nesigurnost. Pokušavam da pravim filter i ne mora baš sve da dolazi do mene. Bavim se ljudima koji su oko mene i razmenjujemo našu sreću i probleme. Zahvalan sam za svaki dan koji mogu da provedem sa mojim ljudima.
Čini nam se da je muzičarima lakše da dostignu slobodu nego onima koji imaju radno vreme, ulaze u dnevne rutine i imaju tzv. petogodišnje planove.
Za svakog je individualno. Sve zavisi kako gledaš. To što je moj hobi, ljubav i posao, velika je prednost. Zahvaljujući mom poslu, imam mogućnost da provodim puno vremena sa mojom suprugom i decom. Nisam vezan za kancelariju osam sati dnevno. Ne mogu da zamislim kako bi to izlgedalo kada bi morao to da promenim. Automatski je percepcija drugačija. Znam i muzičare koji idu na “posao” svakodnevno i nezadovoljni su šta sviraju, gde sviraju, koliko sviraju itd.
Odrasli ste u Nemačkoj, sada ste u Srbiji. Možete li nam otkriti kako u inostranstvu, a kako u Srbiji živi muzičar koji je rešio da e posvetiautorskoj muzici, a ne komercijalnoj?
Hvala na pitanju. Ne znam da li bi se bavio ovim poslom da sam ostao u Nemačkoj. Ima jedna bitna razlika. Kada se baviš autorskom muzikom, to je isto kao da otvaraš svoj novi biznis. Svaki početak je težak. Dok ne dođeš do nekih rezultata koji ti donose zaradu moraš da radiš i druge stvari da bi imao “za leba”. U Nemačkoj je lako da upadneš u neki posao koji unosi dovoljno novca za lagodan život i to te udalji od prvobitnog plana. Ja sam od početka zarađivao dovoljno novca na svirkama da bih se izdržavao. To mi je pomoglo da ostanem na pravom putu i da ne moram da radim neke druge stvari.
Pesma Sloboda je nastala na tragu Branka Miljkovića. Kako ste vi doživeli ovog velikog i tragičnog pesnika?
Ta jedna rečenica je bila inspiracija za pesmu, čak i za ceo album. Toliko jednostostavno, a obuhvata svaki segment života. “Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj”.
Možete li da zamislite da radite nešto drugo, za desetak godina? Kako se znali da je muzika put kojim morate ići?
Sve je moguće, naravno. Muzika me vodi na putovanje. Na putu učim da budem najbolji prema sebi i prema drugima. Verujem da ću biti vezan za muziku ali možna neka druga grana.
Pet godina posle albuma Beskraj objavljujete drugi deo. Zašto ste toliko dugo spremali nastavak, i zašto Beskraj 2, a ne album pod novim imenom?
Beskraj je kriv za sve! Sa drugim solo albumom sam uspeo da ljudi slušaju moju muziku i da pevaju sa mnom na koncertima. Album je nastao bez ikakvog pritiska, baš onako, iskreno, bez razmišljanja da li će biti hit. I, skoro sve pesme su dueti. I pošto Beskraj nema kraja, onda mora da se nastavi. Beskraj 2 je u produkciji i iskreno izlazi iz mene. Nadam se da ću za koju godinu objaviti i treći, pa četvrti deo.
Ima li ovaj album glavnu emociju, s obzirom da mu je prva asocijacija večnost?
Za razliku od prvog Beskraja, ovaj album je okrenut ljubavi, senzualnosti, lepoti. Opisujem momente i osećanja.
Kako znate da ste, mešajući tradicionalno i savremeno na primer, uradili pravu stvar? Kako znate da “eksperiment” neće propasti?
Kada sam prestao da razmišljam o tome da li će nešto uspeti ili ne, tada sam uspeo. Nije bitno da li će uspeti, nego je bitno da uživaš u celom procesu. A uspeh je sekundaran.
Na školovanju u Nemačkoj, u lektiri niste imali Boru Stankovića. Kako ste uspeli da se povežete sa Nečistom krvi i stvorite takve pesme kao što su Dude i Ruse kose? Odakle osećaj za južnjački dert?
Volim bluz, a južnjački dert je naš bluz. Posebna mi je sreća da dobijam mogućnost da povežem bluz i dert. To je za mene nešto što me potpuno “izuva”. Dobio sam poziv da uradim pesme i spirinsane filmom i to je velika čast. Ponosan sam da sam deo ove prelepe priče.
Kako birate s kim ćete sarađivati?
To se uglavnom slučajno desi, Ili upoznam umetnike na mom putovanju i spontano rešimo da napravimo sadadnju. Najviše volim kada su saradnici drugačiji od mene pa me izvuku iz moje konfor zone. Tada najviše napredujem i upoznajem nove verzije sebe.
Šta vas je povezalo s Dinom Merlinom?
Upoznali smo se na snimanju jedne emisije. Dino mi je rekao da sluša moju muziku. Pitao me je da li sam raspoložen da sarađujemo. Saradnja je bila prelepa i specifična. Čovek sa tolikim uspehom i iskustvom ima elana i energiju kao mladić. To mi je dalo još veću želju i bilo je veoma lako i lepo da nađemo zajednički sound.
A sa decom? Koliko je teško pogoditi dečiji ukus? Da li je istina da su deca najstroži kritičari?
Kada svakodnevno gledaš Diznijeve legendarne filmove i okružen si tom muzikom, nekako mi je bilo logično da snimim dečji album. To je lako izašlo iz mene i zajedno sa koautorima smo uradili prelepu stvar. Reakcije su prelepe i svakodnevno dobijam poruke od roditelja da im deca odrastaju uz album “Ja se zovem slon”.
Sa kim sanjate da radite?
Voleo bih da snimim pesmu sa Vukašinom Markovićem iz Irie Fm-a, sa Senidom. Moj veliki idol je nemački pevač Xavier Naidoo i to bi bila neverovatna stvar da se upoznamo i možda da nešto radimo.
Koje su prednosti imati sestru u istoj branši? Ima li i mana? Šta vas i Maju povezuje, da li ste jedno drugome dobri kritičari?
Maja i ja smo potpuno različiti. Maja je mnogo duže u muzici. Maja je možda glavni “krivac” što ja danas pevam. Ona je prva čula kako pevam i rekla da time treba da se bavim. Ja sam negirao to zato što nisam verovao da to mogu. Ona je rekla da imam potencijala.
Na sceni ste puni energije, a u javnosti delujete kao neko ko je uvek raspoložen, spontan i duhovit. Kako uspevate da ostanete na nogama, kako se podignete ako se dogodi da klonete duhom?
Veoma sam zahvalan za sve i u suštini, sve sam dostigao što sam ikada sanjao. Samo da smo zdravi i da imamo mogućnost da radimo, stvaramo i da se družimo. Naučio sam da mora nekad da bude loše da bi bilo dobro. Ljudi prolaze kroz teške periode ali je bitno da se zna, da se stremi ka boljem.
Došlo nam je leto kada je, kako kaže pesma, živeti lako. Koju pesmu biste nam posvetili?
Hajde, posvetiću vam moju rođendansku sa dečijeg albuma, “Danas mi je rođendan”. Želim vam sve najbolje!
Razgovarala: Milica Đorđević
Foto: Dragan Jereminov