Gaslighting predstavlja oblik psihološke manipulacije u kojem jedna osoba postepeno dovodi drugu u stanje nesigurnosti u vezi sa sopstvenim sećanjem, percepcijom i procenom stvarnosti. Ova taktika se smatra jednim od najopasnijih oblika emotivne manipulacije, jer ne deluje naglo, već postepeno narušava samopouzdanje i osećaj stabilnosti.
Najčešće se javlja u partnerskim i prijateljskim odnosima, ali se može sresti i u poslovnom okruženju, pa čak i u javnom diskursu i medijima. Suština je u tome da se nečije iskustvo konstantno dovodi u pitanje, sve dok osoba ne počne da sumnja u sopstveni doživljaj događaja.
U nastavku su izdvojene četiri česte fraze koje se povezuju sa ovim oblikom manipulacije, kao i objašnjenje njihovog efekta.
„Preosetljiv/a si“
Ova rečenica se često koristi kako bi se umanjile ili potpuno odbacile nečije emocije. Kada osoba reaguje na nešto što je povredilo ili uznemirilo, manipulator pokušava da predstavi tu reakciju kao preteranu ili neosnovanu.
Vremenom, osoba može početi da dovodi u pitanje sopstvena osećanja i da se povlači, verujući da „previše reaguje“, čak i kada su njene emocije potpuno opravdane.
Zdrav pristup u ovakvim situacijama podrazumeva jasno postavljanje granica i priznavanje sopstvenih osećanja, bez potrebe za pravdanjem.
„To se nikada nije dogodilo“
Ova fraza služi da se ospori stvarnost događaja i da se osoba navede da posumnja u sopstveno pamćenje. Manipulator negira ono što se desilo, čak i kada postoje jasni razlozi da se osoba toga seća.
Cilj je da se vremenom oslabi poverenje u sopstvenu percepciju, čime manipulator dobija veću kontrolu nad interpretacijom situacije.
U ovakvim slučajevima važno je ostati pri svom sećanju i ne ulaziti u beskonačne rasprave koje vode u zbunjenost.
„Previše razmišljaš o tome“
Ovom rečenicom se pokušava umanjiti značaj nečijih briga ili zabrinutosti. Umesto da se problem sagleda ozbiljno, on se prikazuje kao preterivanje ili nepotrebno analiziranje.
Takav pristup može dovesti do toga da osoba počne da ignoriše sopstvenu intuiciju i da potiskuje svoje sumnje, čak i kada one imaju osnovu.
Važno je razumeti da razmišljanje i preispitivanje nisu slabost, već prirodan način procene situacije.
„Svi misle isto kao ja“
Ova manipulativna tvrdnja stvara pritisak kroz osećaj izolacije. Osobi se sugeriše da okolina deli isto negativno mišljenje o njoj, iako to najčešće nije provereno niti tačno.
Na taj način se povećava nesigurnost i osećaj da se osoba „svi protive“, što može dovesti do povlačenja i gubitka socijalne podrške.
Najzdraviji odgovor je proveriti takve tvrdnje direktnim razgovorom sa ljudima na koje se manipulator poziva, umesto prihvatanja pretpostavki.
Gaslighting se zasniva na postepenom narušavanju poverenja u sopstvenu realnost. Ključna zaštita je razvijanje emocionalnih granica, oslanjanje na sopstveni doživljaj i traženje spoljne, objektivne perspektive kada se pojavi sumnja.
Kada neko uporno umanjuje ili osporava nečija osećanja i iskustva, važno je prepoznati obrazac ponašanja i udaljiti se od takvog uticaja, uz podršku osoba od poverenja ili stručne pomoći.
Foto: Profimedia
