Crtana serija za odrasle Simpsonovi emituje se više od tri decenije. U tom periodu, slavu najpoznatije porodice na svetu razvili su u jedan, vodeći kvalitet – umeju da predvide budućnost. Poznato je da su godinama unapred najavili svu silu događaja: pametne telefone, teroristički napad u Americi 2001, otkriće tzv. božje čestice, odnosno Higsov bozon, i to deceniju i po pre fizičara u Cernu, pa epidemiju ebole, nastup Ledi Gage na Superbolu… Nedavno se ostvarila prognoza da će Disney preuzeti kompaniju 21st Century Fox koja je počela sa serijom. A i Liza Simpson se u epizodi iz 2007. održala lekciju moćnicima o spasu životne okoline. Zar vas uvek savesna Homerova kći danas ne podseća na švedsku tinejdžerku Gretu Tunberg u Ujedinjenim nacijama? Konačno, pomenite Simpsonove vernim obožavaocima, i verovatno ćete čuti najvažniju informaciju od svih: – Oni su predvideli Donalda Trampa…
Ako odbacimo ideju da scenaristi u špajzu kriju kristalnu kuglu (dvoje od njih su bračni par), ostaje pitanje: kako sve to znaju? Biznismen narandžaste kose je, na primer, više puta predstavljen u Simpsonovima kao predsednik SAD, a prvi put u jednoj epizodi na prelazu milenijuma. Šesnaest godina kasnije, eto ga stvarno u Beloj kući. Scenarista Al Džin je sa članovima porodice Bartom, Homerom, Mardž, Lizom i ostalim junacima serije još od 1989. godine. Za njega je, međutim, uvođenje Trampa u seriju najlogičnija ideja od svih.
“Kada smo 2000. razgovarali o tome koja bi slavna ličnost mogla da postane američki predsednik, palo nam je na pamet da bi to mogao biti Tramp. Ljudi su zaboravili da je on u to vreme govorio da bi ušao u predsedničku trku. Dakle, njegovo pojavljivanje u seriji nije bilo iz vedra neba. On je bio lice sa naslovnih strana i pokazivao je želju da bude predsednik” objašnjava scenarista.
“U sobi za stvaranje serije sedi deset do dvadeset zabavnih ljudi, Najbolje je kada Tramp uradi nešto glupo i imate dosta ljudi koji istog momenta prave viceve od toga. Ali, takođe ima dosta promašaja” kaže Džin. Pisanje za Simpsonove je kao grupna psiho-terapija. “U svetu se mnogo toga dešava, i kada se okupimo, razgovaramo o tome. Čini mi se da uvek pričamo o seriji i van posla, upravo zato što mnogi događaji iz sveta završe u seriji, kaže još jedna scenaristkinja Simpsonovih Stefani Gilis.
Talenat za predviđanje budućnosti stvorio je plodno tlo za teoretičare zavere, naročito posle epizode u kojoj Simpsonovi stižu u Njujork. U njoj je deop publike pronašao mnoge aluzije na napad kojim su kasnije srušene kule Svetskog trgovinskog centra i stradalo nekoliko hiljada ljudi.
“Simpsonovi su kupili vodič o Njujorku na kojem uz fotografiju poznatih tornjeva Blizanaca stoji cena od 9 dolara, što je izgledalo kao datum 9/11, ali je to zaista bila slučajnost” kaže Al Džin.
Serija je proizvod briljantnih umova, mnogi autori su obrazovani na Harvardu, ističe Vilijam Irvin, čija je knjiga Simpsonovi i filozofija postala udžbenik na Univerzitetu u Kaliforniji, na Berkliju i u drugim školama. “Pisci vladaju Simpsonovima a ne glumci, Rezultat toga je emisija puna referenci na likovnu umetnost, književnost, pop kulturu, politiku, nauku. Kada toliko pametnih ljudi proizvodi TV šou, oni se praktično obavezuju da naprave neka šokantna “predviđanja”, smatra Irving. Drugi faktor koji od Simpsonovih pravi moderne proroke jeste zakon velikih brojeva harvardskih matematičara Mostelera i Dijakonisa, koji kaže: Sa dovoljno velikim uzorkom, svaka neverovatna stvar se može dogoditi. Toga su upravo svesni i kreatori Simpsonovih.
“U stotinama epizoda mnogo je događaja u vezi sa budućnošću, ali ishodi nisu tako šokantni kao što se misli, kaže. Ako na sto stavite dovoljno predviđanja, po zakonu verovatnoće, 10 odsto će ih se zaista i dogoditi. Mi smo kao futurolozi, jer pišemo epizode po deset meseci unapred, pa pokušavamo da pogodimo šta će se dogoditi” zaključuje Stefani Gilis.
Tekst: Redakcija magazina Grazia
Foto: Profimedia
