U ateljeu kod Svetlane Ninković

Boja, inspiracija i neiscrpna ženska energija su pokretačke sile poznate slikarke Svetlane Ninković. Njene apstraktne slike sigurno ste videli na najtrendi mestima u Beogradu, ali i inostranstvu, a njeni radovi su i glavna tema na društvenim mrežama. Ugostila nas je u o svom ateljeu, koji je prava eksplozija jarkih tonova, i otkrila planove za blisku budućnost. 

Ako bi morala svoju paletu za slikanje da svedeš na samo tri boje ovog proleća, koje bi izabrala?

To bi bile tri boje ljubavi, i tačno u tom trenutku bih znala koje su.

Tvoj atelje u Profesorskoj koloniji postao je okupljalište kreativaca u Beogradu. Da li ti nekada gužva smeta dok slikaš ili je razmena energija korisna u tvom radu?

Volim gužvu, volim da se družim. Razmena energije je bitna u procesu stvaranja, ali mi je potrebno da tu energiju pretočim u kreativnu, a za to mi je potrebno da ostanem sama sa sobom da bi to bilo iskreno.

Spremaš čak četiri izložbe ove godine, sve sa različitim konceptom. Kako nalaziš vremena za sve?

Mislim da je dobra organizacija ključna, i balans. Mnogo volim da provodim vreme sa porodicom i sa prijateljima, a volim i da radim. Kad se svima i svemu podjednako posvetim sve se lepo i lako postiže.  
Imaš dvoje dece. Da li misliš da će krenuti tvojim stopama?

Veoma vole da slikaju i provode vreme u ateljeu samnom. Za mene je slikarstvo i bavljenje umetnošću najlepse na svetu. Da li će biti i za njih - videćemo. Šta god da odluče, imaju moju podršku. 

Kako ti se čini naša slikarska scena? Da li postoje neki mladi umetnici u kojima vidiš potencijal?

Umetnička scena je kod nas neverovatno živa i raznolika. Dinamična je, živa razvija se i menja. Pratim i primećujem te promene. Kod nas ima zaista dosta sjajnih umetnika. Neki od njih su uspeli da se probiju, a neki ne. To danas ne zavisi samo od znanja i talenta.

Šta slušaš ovih dana dok stvaraš?

“Steps “ Kimberly Townsend.

Kada si neraspoložena, šta radiš da se vratiš svojoj pozitivnoj energiji po kojoj si prepoznatljiva?

Povučem se u atelje, prigrlim to osecanje, zaronim u njega...Oslušnem, sačekam, nešto možda saznam, naučum - Mozda ništa. Vratim se polako... I opet čekam da prođe.. 
Da se ne baviš slikarstvom, koji umetnički medij bi izabrala za svoje izražavanje?

Sigurno bih svirala klavir. 

Koje su tvoje ambicije u narednom periodu?

Radujem se izložbi 21. maja, koja će otvoriti jednu novu I drugačiju kulturnu zonu Beograda, u krugu nekadašnje fabrike Žitomlin na Dorćolu - monumentalnih Silosa na samoj obali Dunava.

(Uvodna fotografija: Tanja Bažalac; Intervju i ostale fotografije: Anđela Ignjačević)