Roman Danice Milin “Milla, moja mila” suočava nas sa onim najljudskijim što imamo u sebi. Čitav spektar emocija, životne faze sa svojom težinom i zabludama, dileme oko toga gde je početak i kada je kraj, večito pitanje smisla življenja. Upravo zbog toga, ova knjiga je s lakoćom napisana životna lekcija i romaneskno štivo. Manifest motivacije i ljubavna priča.
Glavni junaci se sreću u trenutku kada su ugušeni svojim udobnim ali praznim životima, komforom bez supstance, posedovanjem svega i nemanjem ničega. Milla i Vuk su osobe koje poznajemo. Milla i Vuk smo svi mi u nekom trenutku svog života. Ogorčeni, ubeđeni u to da je razočarenje finalno a besmisao konačan, u otporu i mržnji prema sebi. I, svakako, potpuno nesvesni da je dovoljan jedan slučaj susret da sve izvrne u potpunu suprotnost. U ono za šta se živi – strast, čežnju, pulsiranje damara, drhtaje tela, močnu emociju i silovitu požudu koja vraća glad za danom, za novim iskustvom, za življenjem.
Autorka nas, rušeći predrasude, klišee i posebno za žene ograničavajuće uzuse palanačkog Balkana, ovom atipičnom beogradskom ljubavnom pričom podseća na univerzalnu istinu. Život je uvek vredan i nikada nije za odlaganje u fioku. Samo pod uslovom da zaista želimo da ga živimo. U toj disciplini su šampioni i šampionke oni koji sebe vole i prihvataju. Koji su sa sobom izmireni. Tada sve postaje moguće
Kako ste se odlučili da napišete prvi roman što je mnoge iznenadilo budući da ste ekonomistkinja i da se ranije niste bavili pisanjem? Šta je bio motiv?
Motiv, za lepe stvari uvek isti, ljubav koju trenutno živimo, ili ljubav kakvu želimo, ona o kojoj maštamo, ono što sanjamo.
Zašto se odnos starije žene i mladjeg muškarca i dalje smatra tabuom?
Nepisana, duboko ukorenjena pravila, nasledjeni obrasci roditelja i predaka. Muškarac mora da bude stariji, onda je sve u redu, bez obzira kolika je razlika, dal izražena u godinama ili decenijama, nebitno je.Kad je žena starija, onda je ona bestidnica, to je sramota. Ona je izložena linču, podsmehu, nazivaju je pogrdnim imenima, kao i muškarca koji je sa njom. O tome se ne priča, pravimo se da ne postoji, takve veze se kriju, bez ikakve potrebe.U svetu je malo drugačije, svako ima pravo na izbor, bez osude.
Koji su najčešći stereotipi o ženama u ovoj sredini?
Većina žena dobrovoljno prihvata ulogu „mučenice, “sve ona može, hoće, podmeće se za sve uz ono čuveno „neka, ja ću“. Nema želje, stavove, pravo na sopstveno mišljenje, pritom misli da je tako ispravno, dobrovoljno se ubacuje u ulogu žrtve i sa ponosom priča o tome. Život je kuća, deca, posao, ručak, bez snova, želja. Naravno, govorim o generaciji rodjenoj 60 tih godina. Mladje su samostalnije, osvešćene, imaju stav, stavljaju sebe i svoje želje na pravo mesto, menjaju se, one su mnogo bolje, zadovoljnije i za sebe i okruženje.
Roman obiluje erotskim scenama. Da li je to bio izazov za Vas, kako ste pronašli meru u opisima?
Da, obiluje, to je važan segment njihove veze, koja je potpuno neočekivano prerasla u veliku, filmsku ljubav. Ona, Milla, davno umrla kao žena, bez očekivanja, pa i želje, ima telo koje je samo džak na koje su nakačene ruke i noge, glava bez ijedne misli da bi mogla da bude sa muškarcem, sreće Vuka, koji je sve ono što je želela u najranijoj mladosti, njen devojački san. Potpuno svesna nedostataka svog tela, svih nesavršenosti, koje su godine ostavile, predaje mu se potpuno, slobodna, prepušta mu se, da je on vodi u svoj, pomalo bludni, pa čak i perverzni svet. Trudi se da ne razmišlja o tome, prvi put oseća takvu, skoro bolnu želju, strast, kao da je prvi muškarac u njenom životu, što svakako nije, ali izbrisao je sve druge.Imala sam potrebu da opišem to njeno oslobadjanje, izlazak iz mraka,zato mislim da je sve opisano, po pravoj meri.
Koja predubedjenja su prepreka na putu do ljubavi?
Prethodna iskustva, razočarenja, prevare, pritom ne mislim samo na prevaru sa drugom osobom, nego one ljudske, životne i večito pitanje:“Šta, ako bude isto, ili još gore?“ Odluka je naša, ili dajemo šansu, potpuno otvoreni, iskreni da počnemo novo poglavlje, jer je možda to naša „srodna duša“, neka lepa priča, ili odustanemo, postavimo prepreku, zatvorimo se, za sebe i druge.
Koliko prethodna iskustva oblikuju naša očekivanja od novih partnera? Ali i manjak, poverenja, strahove?
Mnogo više, nego što želimo. Pamti se bol, povrede, izdaje, lepo se potisne,prati nas zlokoban strah, da će se scenario ponoviti.Tražimo nekog ko je potpuno suprotan od prethodnog. Težak je put oslobadjanja, ali ako postoje dobre emocije, one su kao voda, nadju i način i put, da izadju na površinu. Dobro je uvek jače od lošeg. Tadshvatimo da je svaka nova veza novi život, novi doživljaji.
Zašto je Vaš roman – roman za žene svih generacija?
Sigurna sam da svaka žena razmišlja kao Milla, da želi pravu, iskrenu, čistu, pa čak i malo blesavu ljubav. Osobu koja daje smisao svakoj sekundi njenog života, nekoga ko je svetlo, zbog koga i ona sija. Ljubav ne zna za godine, dobrodošla je i uvek ima mesta za nju. Kako, pratim utiske čitalaca,vidim da i muškarci različitih godina iobrazovanja, čitaju knjigu, komentari su dobri, neki su mi čak citirali rečenice koje su ostavile utisak. Naravno, to me raduje, jer muškarci i njihovo mišljenje mi je važno, bez muškarca, ne bi bilo ni ovog romana.
Autor: Milan Nikolic
