Nova sezona serije Nobody Wants This ponovo je pokrenula zanimljivu temu o vezama i njihovim „testovima zrelosti“. U prvoj epizodi druge sezone, naš omiljeni glavni par, Joanne i Noah, organizuju večeru sa ciljem da spoje svoje krugove prijatelja – trenutak koji se u seriji prikazuje kao važna prekretnica u njihovom odnosu. To nas, kao gledaoce, lako može navesti da se zapitamo: da li je zaista potrebno da se naši prijatelji međusobno povežu da bi veza bila uspešna?
Za mnoge parove, predstavljanje partnera prijateljima i zajednička druženja deluju kao prirodan korak u građenju ozbiljne veze. Stručnjaci za odnose ističu da spajanje prijateljskih krugova može doneti osećaj zajedništva, pripadnosti i sigurnosti – kao da veza dobija potvrdu šire zajednice.
Ipak, ovaj proces može doneti i pritisak. Kada spajanje prijatelja postane test stabilnosti veze, lako se izgubi spontanost, a razlike među grupama mogu izazvati nelagodnost ili tenzije. Neki ljudi jednostavno vole da zadrže određenu distancu između partnerskog i prijateljskog sveta – i to je sasvim u redu.
Terapeuti upozoravaju da ideja o „savršenom stapanju svetova“ može stvoriti nerealna očekivanja. Svaka veza ima svoj ritam i dinamiku, i ne mora izgledati isto kao kod drugih parova. Neke veze napreduju kroz zajedničke društvene krugove, dok druge bolje funkcionišu kada partneri zadrže i svoj prostor i svoja prijateljstva.
Dakle, možda je ključno pitanje: da li spajamo prijatelje zato što to iskreno želimo, ili zato što mislimo da „tako treba“? Ako odgovor dolazi iz potrebe za povezanošću, to može biti divno iskustvo. Ali ako dolazi iz pritiska da dokažemo „ozbiljnost“ veze – možda je vreme da preispitamo šta za nas zapravo znači bliskost i stabilnost.
Foto: Netflix Promo
