Govoriti o tome šta su najdominantniji izvori motivacije za žene pri samom kraju druge decenije dvadeset prvog veka se u prvi mah čini jednostavnim. U eposi vladavine medija, tradicionalnih i novih, utisak je da je izbor za oba pola prilično sužen i vrlo jasno definisan. Pritisak trenda ili opšte prihvaćene predstave o tome šta je poželjno u širokom luku od fizičkog izgleda do načina života bio je, bez obzira na nostalgičnu idealizaciju prošlosti, prisutan u svim vremenima. Danas je samo taj pritisak intenzivniji, sveprisutan, medijski uzdignut do ultimativnosti, neizbežan. Da li je motivacija da se uspe, izgleda, postane, osvoji i zaradi, sve u skladu sa aršinima koje sa odredjenim razlikama važe i za muškarce i žene, najraširenija? Psiholozi upozoravaju da je to obično polazna taćka ponajpre za osobe sa nedostatkom individualnosti a kako brojni snovi ipak ostaju nedosanjani zbog očekivanih barijera na putu njihovog ostvarenja, potrebni su mnogi dodatni, takoreći usputni izvori motivacije.
Dakle, i u pogledu ovog pitanja nemoguće je prenebregnuti raslojavanje po mnogim osnovama – nivo obrazovanja, generacijska pripadnost, visina zarade. Poslužimo se jednostavnim primerom. Popularna self help literatura može da izvrši snažan uticaj na jedan deo žena tako što će zadovoljiti njihove intelektualne potrebe i zaista “delovati” onako kako je to obećano u bombastičnom izvodu iz recenzije na koricama. Žene sa drugačijim očekivanjima, u istom naslovu mogu prepoznati samo još jedan odjek pomodnog pravca u literaturi. Nekoj trećoj grupi žena ista knjiga može biti nerazumljiva i teška. U igri su uvek afiniteti, ukus, obrazovanje, čitav niz faktora. Da li je onda zaista tako jednostavno pronaći minimalni zajednički imenitelj koji će rešiti dilemu u vezi s tim šta, osim te globalne predstave o privlačnosti i uspehu koja naravno ne važi za sve, motiviše savremene žene?
Opšti pogled na tu dilemu je moguć. Pitanje jeste individualno ali istraživanja radjena na američkim i evropskim univerzitetima i sprovodjenje na masovnim uzorcima rezultirala su odredjenim podudarnostima koje važe za većinu žena.
Inspiracija pobedama drugih
Iako je dobro poznato pravilo da je veoma teško učiti na tudjim greškama, psiholozi utvrdjuju da je princip “pozitivnog primera” veoma prisutan kao motivišućii faktor. Kamil Palja, nekadašnja profesorka Univerziteta u Filadefiji i jedan od najglasnijih sociologa kulture i medija, navodi da je ugledanje na istaknutog pojedinca koji pripada svetu slavnih, pozitivna posledica moderne idolatrije. Isto važi i za takozvane obične žene – male primere uspeha u gotovo nemogućim okolnostima, sitne pobede ili pak velike primere trijumfa za koji nije postojala predispozicija. U svakom smislu – od borbe sa kilogramima do borbe za karijeru i društvene pozicije. Primera radi, J.K Rowling, koja je živela od socijalne pomoći i privatnih časova engleskog jezika koje je davala srednjoškolcima, nikada nije prestala sa pisanjem romana o Hsriju Potrru, u koji je verovala svesna činjenice kakav je tretman očekuje kod izdavača. Aleksandar Prop napisao je povodom svoje obimne studije o bajkama nešto što se gotovo empirijski može utvrditi kao istina – bajke se ne prerastaju jer podstiču entuzijazam.
Koliko je ovaj vid motivacije moćan potvrdjuje i njegovo medijsko forsiranje. Ugledanje na boljeg od sebe, pronalazak snage u primeru uspeha nekog drugog bio on “jedan od nas” ili pripadnik sveta poznatih bazirano je na mehanizmu ohrabrivanja i vraćanju optimizma, pozitivnog doživljaja budućnosti i obnavljanju samopouzdanja. Naime, sve je više stranica na društvenim mrežama koje šeruju mini klipove o uspesima onih koji za uspeh nisu imali nikakvu predispoziciju osim čelične volje ili nepokolebljive vere u svoj cilj, želju, ideju. Uspeh tih klipova je iznad očekivanja. Stotine hiljada “šerova” potvrdjuju da su korisnici tih istih mreža pronašli to nešto u postovanom sadržaju i imali su potrebu da ga prenesu dalje. Vodi li taj vid motivacije ispunjenju željenog drugo je pitanje i zaviisi isključivo od karaktera pojedinca.
Popularni televizijski kanal TLC zasnovan je isključivo na toj vrsti programa. Gledaoci prate istinite životne priče malih anonimnih pobednika u velikim borbama. Od telesne transformacije, zdravstvenih problema, profesionalnih pozicija do intimnih relacija. Ispovedni diskurs je najraširenija formirana ovog vremena. Svi imaju nešto da kažu o sebi računajući na što masovniji odjek. Motivacija odgledanim sadržajem utemeljena je na prepoznavanju kao najdelotvornije mehanizmu identifikacije. Čak i kada nije motivišući takav program garantuje katarzu, efekat pročišćenja i olakšanja. Ponavljamo, ne za svaku ženu na svetu (67% gledalaca TLC-a su žene) jer svaka vrsta generalizacije vodi pogrešnim zaključcima. Gledajući tudje pobede više verujemo u sopstvene.
Moć reči
Podvrsta ovog jezgra motivacije veoma prisutnog u savremenosti su derivati tradicionalnog psihološkog savetovanja – literatura za samopomoć, psihološke seanse prilagodjene brzini modernog života (online razgovor, skupe poziv), razgovori s bliskim osobama. Žene sa mnogo manje barijera govore o sopstvenim problemima za razliku od tvrdokornog muškog ćutanja koje je posledica drugačijeg vaspitanja. Ukoliko, prema podacima za 2017.godinu, 32% od ukupno prodate literature čine self help priručnici i popularna psihologija, to je vrlo indikativno za fenomen rada na sebi gde motivacija ima ključnu ulogu. Osoba sa nedostatkom motivacije čak i kada vrlo jasno zna šta želi i čemu teži nije tek “u lošoj fazi” ili trenutno “u padu”. Hroničan nedostatak motivacije može biti simptom depresije ili uvod u stanje te vrste.
Koliko je tradicionalna psiho seansa evoluirala ukazuje na sve veću potrebu za podrškom i količinu izazova sa kojima se i žene i muškarci danas susreću. Snaga dobrog saveta, isceljenje kvalitetnim razgovorom, epifanija u rečima osobe koja razume problem ili raspolaže dobrim primerom, nikada nije za potcenjivanje. A žene su dokazani šampioni u intimnim, otvorenim razgovorima.
Moj život moj plan
Motivacija sopstvenim životnim planom najdelotvorniji je vid motivacije. Žene koje crpe snagu iz svojih želja u najvećem broju slučajeva ih i ostvare. Gubitak motivacije anulira misao o onome što sledi kada se zadato ostvari. Deo tog plana može biti sve što čini život. Motivacija se pronalazi u intimnim odnosima, porodičnim vezama, emocijama prema drugima (“viši cilj”, “uspeti za druge”), ličnim stremljenjima, ljubavi prema sebi.
Snagu motivacije generišu ambicije svake žene, njen odnos prema sebi i doživljaj sopstvene ličnosti. Ukoliko je procenat žena na visokim pozicijama u ovoj deceniji za 17% posto veći nego u prethodnoj, prema istraživanju Huffington posta, to samo znači da je tradicionalni domen delovanja žene promenjen u najpozitivnijem mogućem smislu. Ako društvo ohrabruje žene da mogu više i da znaju bolje, svaki napredak navtom polju je motivišući. U toj tački se spajaju i pozitivni primeri i ohrabrujuće poruke sredine i motiv da se živi onako kako se zaista želi.
Milan Nikolić
Foto: Shutterstock, Profimedia
