Seksualna revolucija od šezdesetih godina prošlog veka slavljena je kao vesnik opšteg oslobađanja, što je najbolje od svih industrija, iskoristio Holivud. Bez nagog ženskog tela, potom i samog fizičkog čina, od tada se jedva mogao zamisliti filmski hit. Ali, ta sloboda je važila samo na sceni. Iza kamera, verovatno nema početnice koja bar jednom nije čula rečenicu kojom bi je reditelj ili producent ubeđivao da se svuče ili simulira seks: “Svi znaju, kada dobiješ Oskara, više nećeš morati da se skidaš.” Rozani Arket je bilo potrebno skoro pola veka da prizna da je pokazala svoje nago telo celom svetu kada je imala 19 godina, samo zato što joj je to reditelj tražio, i to usred snimanja, mimo scenarija. Uradila je to i Džejn Fonda, u čuvenoj Barbareli, ali iz drugih razloga, za ljubav reditelja Rožea Vadima. Negde između ta dva razloga, od ucena daljim ulogama do nevoljnog pristanka, leži čitava čitava skala odricanja na ponos i stid među glumicama, što je mnogima na kraju uništilo i mentalno zdravlje i karijeru. Glumci su počeli da se služe i raznim trikovima, od stidne perike do telesnih dublerki i fotomontaža. Rene Zelveger je jedna od malo njih koja je dobila Oskara uprkos tome što je uspela da tokom cele karijere ne pokaže ni delić svoje intime, čak ni kada je to scenario zahtevao. Tek u novije vreme, filmski setovi u Holivudu su dobili koordinatore za intimne scene, nalik onima koje već imaju kaskaderi. Uskoro ta praksa stiže u Srbiju, gde se ove jeseni organizuju obuke za prve koordinatore. Reč je, zapravo, o novom zanimanju, u projektu koji podržava UN Women u Srbiji.
– Srećna okolnost je to što svedočimo brojnim promenama i pomacima nabolje nakon što je Holivud potresao skandal sa Harvijem Vajnstinom. Pokret #MeToo je otvorio novo poglavlje u filmskoj industriji – kaže Milana Rikanović, direktorka UN Women u Srbiji.
– To se, između ostalog, odnosi i na unapređenje pitanja snimanja erotskih scena ili onih u kojima glumci treba da budu gotovo ili potpuno bez odeće, ili da su u bliskom fizičkom kontaktu. Naime, to podrazumeva uvođenje radnog mesta koordinatora intimnosti u produkcijske timove koji su zaduženi za uspostavljanje i dokumentovanje saglasnosti svih izvođača uključenih u kreiranje intimnih scena – objašnjava Rikanović. U projekat su uključeni i poznati muškarci iz sveta umetnosti. Glumac Milan Marić podseća da njihov posao podrazumeva fizički kontakt i dosta improvizacije.
– Koordinatori intimnosti mogu u velikoj meri da pomognu u snimanju svih scena zbližavanja, intimnosti, izlaganja tela, ne samo scena seksa. Ako imamo, na primer, kaskadere da bi se osećali bezbedno i kao što se scene tuče ne improvizuju, tako je i sa scenama seksa, koje bi trebalo da da budu isplanirane i koordinisane – smatra popularni glumac.
A reditelj Nikola Ljuca kaže da su scene erotike, seksa ili zbližavanja obično u scenarijima zastupljene sa po jednom ili dve rečenice, tako da uvek postoji siva zona za interpretaciju.
– Velike produkcije u svetu uvođenjem pozicije koordinatora intimnosti garantuju da niko tokom snimanja neće da bude traumatizovan, a da će publika te scene da prepozna kao umetnički čin – zaključuje Nikola Ljuca.
ŽENE IZ SENKE
Žene su u filmskoj industriji bolje plaćene od muškaraca jedino u porno filmovima, napominje Milana Rikanović.
– Istraživanja EU pokazuju da jedan od pet filmova režira žena. Istovremeno 84 odsto sredstava za finansiranje ide u filmove koje režiraju muškarci. Istraživanje koje je rađeno pre pet godina, o predstavljanju roda i rase u sto najpopularnijh porodičnih fillmova, pokazuje da muškarci zauzimaju glavne uloge čak dva puta više od žena. Muški likovi su prisutni na ekranu 60,9 odsto vremena, a ženski 39,1 odsto. Prema studiji iz 2014. koju je objavio Institut Džina Dejvis o rodu u medijima, u 120 filmova koji su se prikazivali u bioskopima širom sveta od 2010. do 2013. samo nešto više od trećine , tačnije 31 odsto imenovanih likova su bile žene. U 23 odsto filmova našle su se na mestu glavnog protagoniste ili jednog od glavnih likova. Žene su režirale samo sedam odsto ovih filmova – navodi direktorka UN Women Srbija. Ako se vratimo u relativno blisku u prošlost i državu, pronaćićemo da su od 900 filmova koji su proizvedeni u Jugoslaviji bilo svega nekoliko režiserki. Najistaknutija je Soja Jovanović.
– Žene su u pogledu logistike i infrastrukture proizvodnje filmova bile montažerke, kostimografkinje, dakle, sve ono što je važno, ali prateće i nevidljivo – naglašava Milana Rikanović.
JEDAN POGLED
Glumiti kao sav normalan svet
Razgovarali smo sa dr Katarinom Brajović Car, psihoterapeutkinjom i vanrednom profesorkom, o ulozi nove profesije koja bi mogla da promeni proizvodnju filmova i serija.
Koordinacija intimnosti na snimanjima filmova i serija ima ključnu ulogu, da obezbedi saglasnost aktera, kao i da svaki detalj služi liku i pripovedanju, kaže sagovornica za magazin Grazia.
Možemo li ilustrovati kako posao koordinatora intimnosti funkcioniše na snimanjima u inostranstvu?
Glumci su najglasniji povodom sopstvenih pozitivnih iskustava kada je u pitanju saradnja sa koordinatorima za intimnost. Ejmi Šumer smatra da ona sama nema nikakav problem kad je u pitanju obnaženost, zahvaljujući privilegijama svog životnog iskustva i vaspitanja. Međutim, svesna je da se ne osećaju podjednako opušteno, zaštićeno i prijatno svi ostali koji čine umetničku ekipu na setu. Ne treba polaziti samo od sebe. Smatra se da je u seriji “Hronike Tajms Skvera” prvi put upotrebljen na setu koordinator za intimnost, kada je i definisana i uspostavljena ova konsultantska pozicija. Glumica Emili Mid, koja igra u toj seriji, kaže za sebe da je naučena da se, kao i većina glumaca, samo prepusti situaciji i povinuje toku snimanja, što ne mora da bude tako. Mehanizmi koje je pre dostupnosti koordinatora za intimnost koristila, bili su povlačenje u sebe, disocijacija, distanciranje i slične mentalne odbrane. Zapravo, nema potrebe da se glumci ili bilo ko drugi spontano brani od neprijatnosti, kad postoji neko ko aktivno i odgovorno brine o poštovanju granica ličnog prostora glumca i drugih umetničkih radnika. To onda postaje potpuno drugačije iskustvo za sve uključene, to je radni ambijent u kojem postoje zdrave granice, dobra informisanost i prilike da se vode otvoreni i trezveni razgovori o tome koliko je lako ugroziti granice privatnosti, najčešće slučajno i bez namere da se nanese emotivna povreda.
Možete li nam opisati šta će biti posao koordinatora?
Spontanost je sastavni deo stvaralaštva i da bi se zaštitila od mogućih povreda i pređašnjih trauma, važno je da postoji neko ko je posebno obučen i ovlašćen da prati tok komunikacije između režije i glumaca i da verbalizuje njihov sporazum oko zahteva posla i pretoči ga u usmenu ili pisanu saglasnost. Samo ta jedna dodatna karika u produkciji je nekada sasvim dovoljna da prizove racionalni element, koji ponekad može izostati u naletu stvaralaštva. Kad smo spontani i bezbedni, to je najbolja pozicija za rad u bilo kojem radnom ambijentu. Dakle, koordinator za intimnost ne pruža psihološku podršku u smislu terapije ili savetovanja već prati kvalitet komunikacije i obezbeđuje preduslove za prevenciju mentalnog zdravlja, pre svega kroz prevenciju nesporazuma, konflikata ili zloupotrebe moći tokom snimanja ili nakon njega.
Da li su koordinatori potrebni i muškarcima u svetu filma?
Rajan Rejnolds je podelio svoja pozitivna iskustva sa scenom u kojoj se on sam osećao pomalo zbunjeno i neprijatno na snimanju komedije “Budi malo ja.” Glumica sa kojom je snimao scenu je sama osmislila kostim za prekrivanje izloženih delova tela, sa duhovito nacrtanim nasmejanim licem na mestu bradavica. Taj jedan detalj, uz dobru atmosferu na snimanju, preokrenuo je potencijalno neprijatnu scenu u zabavnu i spontanu.
Ko sve može da se prijavi za obuku i ko obuku vodi?
Reč je o specijalističkim studijama, što znači da je obuka namenjena diplomcima humanističkih struka. U prvoj generaciji ćemo obučiti isključivo diplomirane psihologe sa umetničkim iskustvom, odnosno onima koji imaju solidno predznanje, kako bi se u što kraćem roku osposobili za rad. Nastavni kadar svojom stručnošću pokriva polje umetnosti, psihologije, mentalnog zdravlja i ljudskih prava. Među trenerima su treneri i supervizori iz oblasti psihološkog savetovanja, komunikologije i umetnosti, profesorke Amra Latifić i Aleksandra Đurić, dr Dragan Jovićević i reditelj Nikola Ljuca. Prva obučena generacija specijalizanata pojaviće se od proleća 2024. godine.
Tekst i intervju: Milica Đorđević
Fotografije: Profimedia, Privatni album
