Plavi ponedeljak (Blue Monday) je naziv koji se koristi za navodno najdepresivniji dan u godini, a obično se vezuje za treći ponedeljak u januaru. Iako je izraz danas široko rasprostranjen u medijima i popularnoj kulturi, njegovo poreklo i značenje su znatno složeniji nego što se na prvi pogled čini.
Poreklo pojma „Plavi ponedeljak“
Termin Blue Monday nastao je 2005. godine kao deo marketinške kampanje britanske turističke kompanije Sky Travel. Kampanju je pratio navodni „matematički model“ koji je trebalo da izračuna dan u godini kada se ljudi osećaju najtužnije.
Formula je uključivala faktore kao što su:
- loše vreme,
- kratki dani i manjak sunčeve svetlosti,
- finansijski pritisci posle praznika,
- neuspešne novogodišnje odluke,
- pad motivacije i energije.
Međutim, ta formula nikada nije naučno potvrđena, a stručnjaci iz oblasti psihologije i psihijatrije ubrzo su je osporili.
Zašto baš januar?
Iako Plavi ponedeljak nije naučno utemeljen, januar zaista može biti psihološki izazovan mesec za mnoge ljude:
- Praznici su prošli, a svakodnevica se vraća
- Finansije su često iscrpljene
- Dani su kratki, hladni i tmurni
- Nedostatak sunčeve svetlosti može uticati na raspoloženje
- Mnogi ljudi odustaju od novogodišnjih ciljeva
Zbog toga se kod nekih osoba mogu javiti simptomi poput umora, bezvoljnosti, razdražljivosti ili blage tuge.
Naučni pogled: mit ili stvarnost?
Većina stručnjaka se slaže da ne postoji jedan univerzalno „najtužniji dan“. Depresija i loše raspoloženje su kompleksni i individualni procesi koji ne zavise od datuma u kalendaru.
Psiholozi upozoravaju da popularizacija Plavog ponedeljka može:
- banalizovati ozbiljna mentalna stanja,
- stvoriti očekivanje da je „normalno“ biti loše tog dana,
- skrenuti pažnju sa stvarnih uzroka depresije.
Plavi ponedeljak danas
Uprkos kritikama, pojam je ostao prisutan i često se koristi za promocije i popuste, kampanje o mentalnom zdravlju, kao i medijske priloge o raspoloženju i motivaciji.
U poslednje vreme, sve češće se koristi i kao povod za razgovor o brizi o mentalnom zdravlju, što može biti njegova pozitivna strana.
Kako se nositi sa „plavim“ danima?
Bez obzira na datum, evo nekoliko saveta koji mogu pomoći:
- provodite vreme na dnevnom svetlu,
- održavajte rutinu sna i ishrane,
- budite fizički aktivni,
- razgovarajte sa bliskim osobama,
- potražite stručnu pomoć ako se loše raspoloženje produži.
Plavi ponedeljak nije naučna činjenica, već marketinški konstrukt koji je vremenom postao deo savremene kulture. Ipak, on podseća na važnu istinu: zimski period može biti težak za mentalno zdravlje, i o tome treba otvoreno govoriti.
Najvažnije je zapamtiti da nije slabost osećati se loše — ali jeste snaga potražiti podršku kada je potrebna.
Foto: unsplash
