Termin “Narcizam” datira još iz grčke mitologije, međutim prvi put je u modernom rečniku upotrebljen 1889. od strane nemačkog psihijatra Paul Nacke-a. Njemu je Sigmund Frojd pripisao pravo da iskoristi ovaj termin kako bi opisao perverziju u kojoj ljudi koriste sopstveno telo kao seksualni objekat. Čini mi se da je u poslednje vreme reč Narcizam poprimila jedno kolokvijalno značenje te se toliko utemeljila u svakodnevni govor da može istovremeno opisivati podjednako, ne samo teške ljude u našem okruženju, prežaljene i neprežaljene bivše ljubavi, već i čitavu generaciju poznatu kao Milenijalci.
I zaista, neretko čujem kako ljudi opisujući nekoga ko ima malo više samopouzdanja kažu “On/ona je pravi narcis”, ili pak neko ko želi da privuče nečiju pažnju, ko hoće da se izbori za svoj položaj, ko napusti onog drugog u emotivnoj vezi dobija epitet “Narcisa”.
Da li je narcizam zaista toliko rasprostranjen, ili je generalno u porastu u opštoj populaciji?
Okvirno, na ovo pitanje bi se moglo odgovoriti odrično. Pre svega je važno napraviti razliku između nečega što se zove normalni narcizam, između narcističkih crta, narcističke strukture ličnosti i na kraju narictsičkog poremećaja ličnosti. Povremeno prepušanje blagodetima socijalnih mreža i objavi selfija sa nekog egzotičnog putovanja, ili isticanje sopstvenih postignuća, čak I doživljaj narcstičke povrede(to je ono kad vam proradi sujeta) ukoliko se osetimo odbačenim ili napuštenim nas ne čini nužno samocentriranim i egocentričnim.
Dakle, naricizam je crta ličnosti koju svako od nas manifestuje u većoj ili manjoj meri, i ponekad je neophodno dodati kvalifikator “zdrav” kako bi se specifikovao društveno prihvatljiv tip narcizma. To je zapravo ono što može biti od koristi, što podstiče samopuzdanje koje nam omogućava da povremeno preuzmemo rizik, poput traženja unapređenja na poslu ili udvaranja atraktivnoj nepoznatoj osobi. Sa druge strane, da bi se neko dijagnostikovao sa naricstičkim poremećajem ličnosti, mora da ispunjava određene kriterijume kao što su grandiozni doživljaj sosptvene važnosti i značaja (grandiozni Self), preokupiranost maštanjem o moći, idealnoj ljubavi ili snazi, nesposobnost empatije, preosteljivost na ocene okoline, intenzivna zavist prema drugima, imperative za divljenjem okoline, egzibicionističke potrebe (ponašanje motivisano zadovoljstvom da se bude posmatran), nadmenost I arogancija, stalna potraga za novim uspesima, eksploatatorski i parazitski odnos prema okolini. Važno je naglasiti da je narcizam kontinuum a da poremećaj leži na njegovom samom kraju.
Narcistički poremećaj ličnosti je retka dijagnoza. Prema brojnim studijama pogađa manji procenat populacije u rasponu od 0.5 do 6.3 procenata (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013; Kacel et al., 2017). U pozadini ovih tipičnih narcističkih karakteristika nalazi se nisko samopoštovanje, nesigurnost, zavist, dosada, nezainteresovanost. Pogrešno je a priori pretpostavljati da je svaki narcistički subtip očigledan, jer nisu svi podjednako žedni novca, uspeha i slave. Sigurno se neko od nas povremeno susreo sa onima koji sebe predstavljaju kao altruiste, te su život posvetili pomažući drugima (“Ja sam osoba koja će biti upamćena po svojim dobrim delima” dobar je primer). Njihov altruizam i dobričinstvo sa jedne strane može biti autentičan, dok sa druge može maskirati duboko ukorenjen egocentrizam, ili kompenzovati dožovljaj praznine i samoće. Ono što je zajedničko za sve naricstičke podtipove jeste neuravnoteženost na liniji Self-drugi, okretanje ka sebi za dobijanje gratifikacije i oslanjanje na sebe u sticanju sigurnosti i samopouzdanja.
Bez da zvuči pretenciozno, a posebno što ne želim da glorifikujem bilo kakav patološki tip adaptacije, istina je takva da su narcistične osobe atraktivne drugima te se i nameće pitanje šta je to što nas privuče njima, uprkos raznim “alarmima” i signalima koji nam nekada govore suprotno?
Jedno od objašnjenja može biti da narcisi manifestuju ponašanje kojim će zaista primamiti naklonost drugih, te nije neuobičajeno da će u prepunoj prostorji ostali pomno pratiti svaki njihov gest ili reč (što za njih predstavlja duševnu hranu). Poseduju umeće u privlačenju pažnje drugih zato što sve što rade ima za cilj da ubede ostale u svoje izuzetne sposobnosti, ali bez ulaganja napora da se obezbede stvarne kvalifikacije. Pre nego što imamo vremena da spoznamo ko su oni zapravo, vrlo brzo ćemo pasti pod njihove moći. Pojedina istraživanja sugerišu da su narcistične osobe fizički privlačnije. Ova osobina je takođe povezana sa tendencijom da su narcisi seksualno aktivniji a fizička privlačnost je prerekvizit koji im pomaže u zavođenju drugih.
Ako bismo stvari pojednostavili, mogli bismo reći da su narcisi na prvi pogled veoma zavodljivi, šarmantni, duhoviti, atraktivni, jednom rečju, neodoljivi. Ponekad se pitamo, šta je to što oni poseduju i na osnovu čega nam se podvuku pod kožu. Da li u njima prepoznajemo deo sebe, pa se u to zaljubljujemo, da li se zaljubljujemo u projekciju željenog, žudimo za nečm što oni imaju a mi ne pa mislimo da ćemo tako nadomestiti neke svoje nedostatke. Ako nam se dešava da iznova ulazimo u vezu sa narcističnom osobom, iz koje uvek izađemo malo je reći povređenim, to ne znači nužno slučajnost. Možda postoji nešto u nama što pokreće ovo ponašanje. Može biti da ponavljamo obrasce iz prošlosti ili imamo unutrašnju potrebu, ma koliko ona bila samodestruktivna, koju moramo zadovoljiti.
Verovatno je da su neki ljudi koji privlače narcistične ličnosti u odraslom dobu doživeli neku vrstu emocionalne manipulacije ili emocionalnog kažnjavanja kao deca. Narcističan roditelj, kroz svoje reči, ponašanja i vrednosti, nekada svesno a nekada nesvesno šalju poruke detetu na koji način da se ono ophodi kako bi zaslužilo roditeljsku pažnju i ljubav. Shodno tome, ukoliko ste introjektovali takve roditeljske poruke, sasvim je razumljivo da ćete izabrati partnera koji će samo potvrditi ono što ste do sada naučili. Primer za to su roditelji koji imaju nerealno visoka očekivanja i zahteve, koji kritikuju umesto da pohvale dete za svaku akciju i koji često svoje neostvarene snove pokušavaju da realizuju kroz decu (poruke tipa “Ti si preosetljiv”, ili Prestani da dramiš, ili Samo pokušavam da ti pomognem – sve one poruke u kojima nema emocionalne responzivnosti).
Uprkos tome što nam je samopouzdanje narušeno prethodnom romantičnom vezom, dešava se da u svakoj sledećoj ponavljamo sličan obrazac, a to je da biramo partnere koji nastavljaju da umanjuju našu vrednost, odnosno koji nam stavljaju do znanja da nismo dovoljno dobri takvi kavi jesmo.
Da li postoji recept kako se zaštiti od narcističnih osoba, ili bar kako ih izbeći? Jer oni donekle imaju svest da moraju živeti u svetu sačinjenom od drugih ljudi, pa samim tim moraju i komunicirati sa njima, uz sve konflikte i frustracije koje taj odnos donosi. Pri tome, fantazije o sebi samima ih ne mogu zaštititi od komplikacija koje realni interpersonalni odnos podrazumeva. Tako da na postavljeno pitanje nema jednostavnog odgovora, ali ono što možemo ponuditi je da možda učvrstimo sopstene granice koje će nam donekle pomoći da koliko toliko prepoznamo narcističnu osobu. To možda nje jednostavno shvatiti na samom početku odnosa, ali kako vreme odmiče primetićete da oni ne ulažu ni najmanje napora da bi postigli gratifikaciju. U stvari, čak pretpostavljaju da drugi treba da budu počastvovani uslugama i pažnjom koju im čine.
Postoje istraživanja koja ukazuju da naricistčne ličnosti u izboru partnera često biraju zavisne osobe koje su servilne, konformirane i bez očekivanja da će dobiti bilo šta za uzvrat. Dakle, važno je da prepoznate onaj momenat u svojoj vezi ili bilo kom interpersonalnom odnosu kada prestaje da vam bude prijatno, kada se osećate izmanipulisanim i kada neko neprestano svoje potrebe stavlja iznad vaših. Kada osetite da ste vi neko ko samo popunjava njihovu “glad” za samopouzdanjem, a da zajedno igrate uloge u nekom imaginarom teatru, kada smatraju da su iznad odgovornosti koju zajendički život nameće i kada neprestano dokazuju svoju vrednost (uprkos tome što se ispod te pseudosigurnosti često krije nesigurnost i zavisno ponašanje) – sve su to signali koji ukazuju da je vreme da taj odnos napustite.
Zdrava osoba ima kapcitet da pruži i da primi ljubav, i da uživa u blagodetima sopstenog rada, rekao je Sigmund Frojd. Ali je još rekao da ko god da voli postaje ponizan. Oni koji vole, takoreći su založili deo svog narcizma!
Tekst: Snežana Mrvić
Foto: Unsplash
