Hormoni koji utiču na težinu

Kako leptin, grelin i insulin kontrolišu metabolizam?

Telo je dizajnirano tako da mu s vremena na vreme trebaju hrana i piće, inače će doći do ozbiljnih neuspeha u njegovom dobro koordinisanom radu. Sveprisutni hormoni – biološki aktivne supstance koje se proizvode u ćelijama endokrinih žlezda radi regulisanja metabolizma i fizioloških funkcija – odgovorni su za pravilno snabdevanje potrebama za hranom.

Apetit, međutim, ne osećamo uvek isto – dešava se da je jednostavno brutalan, čini se da bi nekada slona mogli da pojedemo, a ponekad uopšte i ne postoji, iako je, sudeći po rasporedu, krajnje vreme za jelo. Iza ovog fenomena stoje složeni metabolički procesi, uglavnom pod kontrolom posebnih hormona – leptina i grelina, zbog kojih mozak oseća glad i sitost. A ako želite da pređete na zdravu ishranu i postignete željenu stabilnost u težini, ovaj par vredi bolje upoznati.

ŠTA JE LEPTIN

Ovaj peptidni hormon, proizveden od masnog tkiva, reguliše metabolizam energije, telesnu težinu i suzbija apetit. Suština je da što više telesne masti telo ima, više leptina će se osloboditi. Pored toga, u ženskom telu je odgovoran za regulaciju menstrualne funkcije (sa kritičnim smanjenjem nivoa leptina, zaustavljanjem ovulacije i menstruacije). „Hormon sitosti“ izlučuje ćelije masnog tkiva (adipociti) i krvlju ga prenose u mozak. Kada dovoljno leptina stigne do „kontrolnog centra“, telo prepoznaje da mu više nije potrebna hrana i javlja se osećaj sitosti.

ŠTA JE GRELIN

Ovaj hormon, koji uglavnom proizvode ćelije sluznice želuca, deluje kao antagonist leptina, delujući upravo suprotno. Kada uđe u krvotok i mozak, signalizuje vam da ste gladni, a nakon obroka oslobađanje „hormon gladi“ opada. Dakle, grelin, poput leptina, deluje kao regulator telesne težine, neprekidno održavajući nivo uskladištenih supstanci u normi.

KAKO MOŽETE DA UPRAVLJATE NJIMA

Namenski receptori neprestano mere leptin i grelin, vodeći računa da jedete dovoljno – ne više i ne manje nego što vam treba. Shodno tome, kako bi se izbegli poremećaji u hormonalnim signalima, važno je voditi računa o pravilnom režimu i ishrani. Što se tiče ishrane, vlakna su glavni saučesnik. Dijetetska vlakna zasićuju dugo vremena, stimulišu varenje, pospešuju rast i razmnožavanje „dobrih“ bakterija u crevima, što zauzvrat pomaže da se rešite viška ugljenih hidrata i ne dobijete težinu.

Vežbanje i razumna ishrana pomažu da hormoni ne zalutaju. Ne zaboravite na doručak, večerajte najkasnije 3 sata pre spavanja, jedite bez ometanja i polako kako se ne biste prejeli. Smanjite rafiniranu i prerađenu hranu i čisti šećer.

I MALO O INSULINU

Pored leptina i grelina, postoje i drugi važni hormoni povezani sa ponašanjem u ishrani. Insulin, koji proizvodi pankreas, izdvaja se kao jedini hormon u telu koji može da smanji šećer u krvi. Glavna svrha insulina je da reguliše metabolizam ugljenih hidrata, posebno da iskoristi glukozu u telu, ali na ovaj ili onaj način insulin utiče na sve vrste metabolizma.

Ugljeni hidrati se razgrađuju u ustima, razgradnja proteina počinje u želucu, a masti se vare u dvanaestopalačnom crevu. To znači da je telo gotovo stalno zauzeto asimilacijom hrane, praćeno oslobađanjem glukoze u krvi i istovremenom proizvodnjom insulina za njegovu apsorpciju. Podvrgavajući se navici da jedete van rasporeda i ljubavi prema haotičnim grickalicama, pankreas je prisiljen da neprestano reaguje na oscilacije glukoze u krvi. Prekomerno opterećenje može izazvati poremećaje u proizvodnji insulina, koji je ispunjen nedovoljnom apsorpcijom glukoze, i može doći do dijabetesa tipa 2.

„Oni koji su zabrinuti zbog prekomerne težine i razmišljanja o dijabetesu trebalo bi da preispitaju svoj način života zbog negativnih faktora“. – Jasno je o ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali takođe, ako želite da stabilizujete skokove glukoze, važno je napustiti pušenje, smanjiti alkohol na minimalne doze, unositi dovoljno vitamina D i dobro se naspavati, jer nedostatak sna povećava rizik od razvoja rezistencije na insulin. Najvažnije je da izbegavate grickalice i zaslađena pića između obroka najmanje 4-5 sati. Poštovanje ovih pravila neizbežno će dovesti do smanjenja nivoa šećera u krvi, prilagođavanja ukupne hormonalne ravnoteže i stabilne težine kojoj težite.