Vežbanje – znamo da je dobro za nas, ali za mnoge ostaje aktivnost koju radimo iz osećaja dužnosti, a ne zato što u njoj istinski uživamo. Ipak, naučna istraživanja pokazuju da se i naš mozak može “naučiti” da voli fizičku aktivnost. Drugim rečima, zadovoljstvo tokom vežbanja nije rezervisano samo za sportiste ili fanatike teretane – svi možemo razviti pozitivnu povezanost s pokretom.
Zašto mnogi ne uživaju u vežbanju?
Mnogima je vežbanje povezano s naporom, znojenjem, bolom i osećajem obaveze. Često nas sputavaju i negativna iskustva iz prošlosti – strogi časovi fizičkog u školi, loša kondicija, upoređivanje s drugima ili nesigurnost oko izgleda.
Mozak u osnovi funkcioniše tako da pokušava da izbegne neprijatnost. Ako doživljavamo trening kao nešto što “moramo”, a ne što “želemo”, on će stvoriti otpor prema toj aktivnosti.
Ali dobra vest? Može se promeniti.
Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se menja i prilagođava – što znači da možemo stvoriti nove neuronske puteve koji povezuju vežbanje s pozitivnim emocijama, umesto s frustracijom ili dosadom.
Evo kako da istrenirate mozak da zavoli vežbanje:
1. Počnite malim koracima – i neka bude zabavno
Mozak voli nagrade. Ako mu dajete pozitivne signale nakon svakog treninga – makar bio kratak – on će početi da vezuje vežbanje s dobrim osećajem. Šetnja uz omiljenu muziku, ples po kući, joga uz sveće – sve to može biti početak.
Ključ je u tome da aktivnost ne doživite kao kaznu, već kao izvor uživanja.
2. Pronađite „svoj“ pokret
Nisu svi rođeni za trčanje ili dizanje tegova. Neki ljudi uživaju u plesu, drugi u planinarenju, plivanju, biciklizmu ili čak borilačkim veštinama. Pronađite ono što vam prija – to je najbrži put do doslednosti.
Uživanje u pokretu vodi ka redovnosti – a redovnost menja mozak.
3. Vizualizujte nagradu, ne napor
Istraživanja pokazuju da mozak ne razlikuje stvarne i zamišljene emocije. Ako pre treninga vizualizujete kako ćete se osećati (ili izgledati) posle (svežije, energičnije, ponosno), veća je šansa da ćete vežbanje i započeti i završiti.
Fokusirajte se na pozitivan ishod, a ne na prepreke.
4. Pohvalite sebe – čak i za najmanji trud
Svaki put kada završite vežbanje, nagradite se. To ne mora biti ništa veliko – može biti topla kupka, omiljena pesma ili jednostavno rečenica: „Bravo, uradila si to.“ Time gradite pozitivan odnos prema fizičkoj aktivnosti.
Samopohvala aktivira dopamin – hormon zadovoljstva.
5. Okružite se pozitivnim uticajima
Vežbanje u društvu, motivacione aplikacije, inspirativni treneri na društvenim mrežama – sve to može doprineti stvaranju pozitivnih asocijacija. Kada vežbanje postane i društveni doživljaj, mozak ga sve više vezuje za zadovoljstvo.
Vežbanje ne mora biti borba
Treniranje tela je važno – ali treniranje uma da u njemu uživa je ključno. Uvođenjem malih promena u pristupu, možemo naučiti mozak da na vežbanje gleda kao na nešto čemu se raduje, a ne što izbegava.
Kada mozak zavoli pokret, telo ga prirodno sledi.
Foto: Instagram/ anitadacosta
