“Nisam te očekivala tako rano“, rekla je moja cimerka Fibi dok je stavljala hleb u toster, kada sam došla od momka sa kojim se viđam (viđam? spavam?). “Zar nisi želela da prespavaš kod njega?”
Skinula sam šminku, zavezala kosu u visoku punđu i navukla ružnu pidžamu, jer ne mogu da se osećam prijatno u svom stanu, a da se te tri stvari nisu odigrale, a zatim sam se vratila u kuhinju u kojoj je Fibi mazala tost i objasnila joj da uvek napuštam kuće momaka jer je spavanje u tuđoj kući previše intimno. „Znam da je bukvalno bio u meni, ali šta znam, spavanje pored nekoga je mnogo intimnije.“
Ideja da momak deli krevet sa mnom čini da se osećam potpuno ranjivo. Kao da su pregledali moj telefon i pročitali sve moje poruke ili razgovarali sa ljudima o meni kad nisam prisutna. Pretpostavljam da me plaši činjenica da kada ste budni možete da kontrolišete kako vas doživljavaju, a kada spavate ne možete. Možete protresti kosu u korenu, tako da dobije veći volumen. Izvijete leđa i zadnjica vam izgleda veća. Ali kada niste svesni, vaše telo se ponaša kako želi. Postoje razne nepovoljne mogućnosti. Mogli biste da počnete da stenjete i izgovorite ime nekadašnjeg profesora u snu. Dečko moje drugarice rekao joj je da uvek ima gasove u snu, verovatno zato što se preko dana, kada su zajedno, silno uzdržava od toga. Smatrao je da je to slatko. Bilo mi je drago što se i pored toga oseća opušteno. U toj situaciji, ja ne bih želela da ikad više prespava kod mene. Šta ako moja soba neprijatno miriše na prženu piletinu koju sam te večeri jela u krevetu? Ili vide da imam jednu od onih sveća u obliku gole žene, koje svi na Instagramu imaju i smeje se?
U romanu Milana Kundere “Nepodnošljiva lakoća postojanja”, plejboj lekar Tomas uvek odlazi nakon seksa sa ljubavnicama. “Nije imao želju da ga ujutro čuje kako pere zube”, piše Kundera. To je tako bilo sve dok Tereza, sobarica, nije ostala preko noći u njegovom krevetu i iznenadio se kada je shvatio da je imao najdublji san u životu, iako je njena ruka čvrsto stisnula njegov palac. Tomas zaključuje da iako monogamija nije prirodna kada je seks u pitanju, jeste kada je reč o spavanju. „Vođenje ljubavi sa ženom i spavanje sa ženom dve su odvojene strasti, ne samo različite već i suprotne. Ljubav se ne ogleda u želji za kopulacijom (želja koja se proteže na beskonačan broj žena), već u želji za zajedničkim snom (želja ograničena na jednu ženu). “
I ja sam ranije želela da spavam pored svog muškarca. Ruku sam omotavala oko ruke svog bivšeg dečka poput Tereze oko Tomasove. Ponekad se činilo da su naša tela stvorena jedno za drugo. Njegova noga između moje, moja glava ispod njegove ruke. Poput Lego kockica koje se slažu na svoje mesto. Kada je bio odsutan, nisam mogla da spavam, jer se činilo da nešto nedostaje, kao da sam zaboravila da isključim svetlo ili sam ostavila rernu uključenu. Prestala sam da brinem zbog tendencije da se puno znojim tokom noći. Uživala sam u udobnosti.
Nakon što smo se rastali, trebalo mi je vremena da svoj krevet ponovo učinim svojim. Ali kao i sve ono zbog čega vrištiš i vičeš i govoriš da nikada neće biti isto, bilo je. I dok san dolazi i odlazim na mesto koje niko ne može da prati, prvi put nakon celog dana u kući sa tri glasne žene, zaista se osećam sama. Nema mnogo ljudi zbog kojih bih to žrtvovala.
“Nakon našeg prvog sastanka“, odgovorila je moja prijateljica Hana kada sam je pitala koliko dugo čeka da njen dečko ostane da prespava. „Šta je tačno ono čega se plašiš?“ upitala je. „Zvuči kao da se bojiš da srušiš zidove jer si ranije bila povređena?“ Nisam mislila da stvarni ljudi imaju zidove.
Možda je spavanje moj zid, a možda mi treba agent za nekretnine u uskim belim farmerkama kao u seriji Love Island da ga srušim. Nažalost, nemam pristup takvim muškarcima, pa se nadam da će to učiniti zgodan konobar.
Bila sam stvarno pijana kada smo došli nedelju dana kasnije, srušivši Grejsin bicikl na pod na putu do moje sobe, što je definitivno probudilo sve u kući. Zaspala sam prilično brzo nakon što smo imali seks, ali nakon dva sata žeđ me je probudila, a zatim nastavila da me budi do kraja noći. Škripala sam zubima više nego obično. I oko 4 sata ujutro, sedela sam uspravno, jer sam imala košmar zbog propuštenog termina kod frizera. Molila sam se da mi iz kredenca ne ispadne nešto. Da mi kosa nije sva čupava. Probudila sam se umorna kao da sam došla sa dalekog puta. Kasnije tog dana, kada sam sela u frizersku stolicu i zabila nokte u dlan kako bih pokušala da odvratim pažnju od bola zbog blanša, razmišljala sam o tome kako mi je, uprkos iscrpljenosti, i dalje bilo drago što je ostao da prespava. Tada sam se setila kako sam prvi put spavala u svom krevetu sa svojim bivšim i kako sam ležala iskolačenih očiju, odbrojavajući minute do kada sam mogla da ustanem konačno. Poenta je u tome da je on bio vredan pokušaja. Možda je i ovaj momak vredan toga.
