U teškim vremenima poput pandemije, istraživanja sugerišu da dobra dela prema drugima ublažavaju anksioznost i stres.

Prethodne studije pokazale su da su ljudi koji pomažu drugima srećniji i imaju bolje mentalno i fizičko zdravlje od onih koji ne provode toliko vremena čineći dobra dela.

U teškim vremenima poput pandemije, istraživanja sugerišu da dobra dela ublažavaju anksioznost i stres. Često tokom vanrednih situacija i kriza ljudi počinju da čine nasumična dobra dela. Pomaganje drugima u krizi čineći dobra dela može učiniti da osećate da je sve pod kontrolom - čak i erupcije euforije - nešto što se naziva „pomoćnik“ - dopamina i endorfina. Medicinske studije pokazuju da pljuvaka saosećajnih ljudi sadrži više imunoglobulina A, koji je antitelo koje se bori protiv infekcije. Pored jačanja imunološkog sistema, testovi mozga dobronamernih ljudi pokazuju da im je velikodušnost dala mirnije raspoloženje, manje stresa, bolje emocionalno zdravlje i veće samopoštovanje.

Očigledna korist pomaganja nekom drugom je što se možete odmoriti od sopstvenih briga. Doprinošenje, nuđenje, volontiranje, doniranje i izvođenje ljubaznih dela, bez obzira koliko mala bila, povezuju vas sa drugim ljudima (i životinjama) na vrlo smislen, human način.

Nova studija objavljena u časopisu Psychological Bulletin takođe sugeriše da činjenje dobrih dela i pomaganje drugima može biti dobro za vaše zdravlje i blagostanje. Izveštaj daje više detalja, pokazujući da je pozitivno ponašanje podjednako korisno za primaoca. Snaga veze zavisi od mnogih faktora, kao što su vrsta ljubaznosti, definicija blagostanja i starost, pol i drugi demografski faktori davaoca.

„Pozitivno socijalno ponašanje - altruizam, saradnja, poverenje i saosećanje - sve su to bitne komponente harmoničnog i dobro funkcionišućeg društva“, rekao je vodeći autor za Forbes, Dr Hui, docent na Univerzitetu u Hong Kongu. „To je deo zajedničke kulture čovečanstva, a naša analiza pokazuje da doprinosi i mentalnom i fizičkom zdravlju.