Dok se oko Pornhuba pletu optužbe, raste broj platformi sa filmovima za odrasle čiji se poslovni model vodi moralnim načelima, čak feminizmom. Jedna od liderki tog pokreta je rediteljka Erika Last, koja je rešila da pokrene revoluciju u porno kinematografiji
Platforma Pornhub je ponovo pod vatrom, ovoga puta baražnom. Posle optužbi desetina žena za osvetničku pornografiju, seksualno zlostavljanje, pa i silovanje, globalno popularni sajt za odrasle sada je glavni junak novog dokumentarnog filma. Naslov mu je Money Shot i preko striming servisa mogu ga videti svi. Rediteljka Suzan Hilindžer se zainteresovala za priču u New York Timesu iz 2020, sa ispovestima žena koje su bile maloletnice kada su snimci seksualnih napada na njih objavljivani na Pornhubu. Članak je postao viralan. Od tada, kompanija sa sedištem u Montrealu suočava se sa mnogim tužbama žrtava napada, kao i aktivista, koji im na dušu dodaju trgovinu decom.
Afere sa Pornhubom skidaju i druge velove kojima je obavijena industrija za odrasle – da se proizvodi nelegalno, da glumačka ekipa često nema valjane ugovore, da se sadržaj krade i širi dalje bez dopuštenja. Sa druge strane, osoba koja gleda pornografiju i dalje se žigoše kao neko s kim “nešto nije u redu”. Kako i ne bi ako se zna, da su pornići uglavnom namenjeni muškim fantazijama, a sudeći po sumnjama koje se vezuju za Pornhub, služe im i za zlostavljanje ženskog roda.
Da živimo u idealnom svetu, sadržaj za odrasle ne bi nestao, ali ne bi smeo ni da bude nasilan. Na sreću, poslednjih godina se javljaju platforme koje razbijaju te matrice. Okreću se od sadržaja koji privlači samo mušku publiku i rade na prikazivanju žene na način koji je ne dehumanizuje i ne ponižava. Te platforme nazivaju etičkim, ponekad feminističkim. Cilj im je da raščiste prostor za slobodno izražavanje koje slavi različitost, a izbegava fetišižizaciju. Treba li napomenuti, svi se vode devizom “strogo zabranjeno nasilje”. Da je to moguće, pokušava da dokaže Erika Last, Šveđanka rođena pre 46 godina pod prezimenom Halkvist. Rediteljka, majka, književnica, blogerka i vlasnica produkcijske kuće Erika Lust Films, ona je ponudila alternativu mejnstrim porno industriji. Iako je nagrađivana za režiju i stavljena na godišnju BBC-jevu listu od 100 najuticajnijih žena, ona je pažnju globalne javnosti privukla tek nedavno, kao kreatorka revolucionarnog audio-vizuelnog projekta XConfessions. To je prvi serijal, snimljen donacijama, koji je doveo film za odrasle na bioskopska platna.
Koji su aspekti porno industrije loši i moraju pretrpeti radikalne promene, objasnila je Erika Last u intervjuu za magazin Altar.
– Narativi se moraju promeniti: moramo prestati da prikazujemo štetne rodne stereotipe i počnemo da prikazujemo muškarce i žene kao podjednako važne seksualne saradnike. Pristanak treba jasno pokazati i ne treba podsticati prinudu, pedofiliju ili zlostavljanje čak i kada znamo da je reč o simulaciji – kaže ona. Pošto na najvišim pozicijama u porno industriji dominiraju beli muškarci, Lust predlaže i veću raznolikost među njima. – Sve vrste javnosti mogu imati koristi od toga što su žene i LGBTQ+ iza kamere, jer im to omogućava da ponovo napišu scenario o svojoj angažovanosti (ne samo u seksu, već i u javnom životu) te urade nešto drugačije od masovno proizvedene, stereotipne pornografije na besplatnim sajtovima. Moramo da napravimo inkluzivniju pornografiju u kojoj se svako može identifikovati – zahteva švedska rediteljka.
Erika Last je bila studentkinja političkih nauka na Univerzitetu u Lundu kada se zainteresovala za pornografiju. Prvi takav video pokazao joj je njen mladić i nije joj se dopao. Najpre to, što je uloga žene bila skoro isključivo da ugodi muškarcu, bez osvrtanja na njeno zadovoljstvo. Osetila je da mejnstrim pornografija, snimana iz muške perspektive, ne može biti istina o pravom seksu. Na kraju, bilo joj je i dosadno, jer u dijalozima i pričama nije bilo ni mašte ni seksualnosti. – Pornografija jeste napravljena sa ciljem da uzbuđuje, ali zašto ne možemo da tražimo isto vizuelno zadovoljstvo koje tražimo u drugim filmovima, prelepe slike i zadivljujuće zaplete? – zapitala se tadašnja studentkinja. Pošto se 2000. godine preselila u Barselonu, pohađala je časove filmske režije. Četiri godine kasnije, ušla je u industriju za odrasle sa nezavisnim kratkim filmom Dobra devojka. Bio je to duhoviti osvrt na stereotip dostavljača pizze u pornićima. Besplatno ga je pustila na mrežu, ništa ne očekujući. – Ali, film je bio preuzet toliko puta da sam shvatila da nisam jedina koja žudi za alternativom vodećim filmovima za odrasle. Primala sam mejlove od ljudi širom sveta koji su pitali kada će izaći sledeći. Tako je rođena Erika Lust! – seća se rediteljka. U to vreme nije bilo porno tržišta za žene jer se verovalo da one ne kupuju ništa što ima veze sa seksom. Danas raste zajednica ljudi koji, kako kaže, žude za realističnijim, inkluzivnijim i originalnijim bioskopom za odrasle.
A kakav je zapravo ženski pogled na seks i ostatak teksta pročitajte u našem rođendanskom broju koji je na kioscima!
Foto: Pexels
Tekst: Milica Đorđević
