Kao i u realnom svetu, tako i u virtuelnom postoji mnogo patologije, psihologije, pa i žanrova kao sto su tragedije i komedije. Na žalost ili možda i na sreću, na on line dating-u selekcija ide ubrzano.
Srela sam mnogo poznatih, kako iz privatnog tako i javnog života. Moja profilna slika je bila sa kapom i šalom iz zimskog perioda, dovoljno daleka da se može videti žensko pristojnog izgleda, a da ne zainteresujem površne profile.
U moru profila listala sam fotografije ne, ne, ne, pa onda da, da, ruka mi je opušteno i bez opterećenja klizila po ekranu pametnog telefona. Poznat lik, moj školski drug, iz osnovne. Znam da je „srećno“ oženjen, da godinama pokušavaju da dobiju bebu, oženio se relativno kasno, lepa priča, žena prosvetni radnik, on privatnik, nekoliko veštackih oplodnji, samo sto nije…..šok nije toliko bio što ga vidim u masi ljudi koji se zabavljaju to je ipak izazov, nešto što treba probati. Ali neko kao on ne bi trebao da se zadržava na tim sajtovima, zaraza je opasna i lako se može postati ovisnik. Ponese čoveka mogućnost da bude ono što je oduvek želeo a što nije smeo, da li zbog lošeg materijala psihe ili zbog osude okoline ili nedovoljno samopouzdanja. Šok je bio kada sam pročitala da on traži ljubav svog života?! Ne znam da li mi se više smejalo ili plakalo u tom momentu. Ne znam da li sam više sažaljevala nju ili njega. Ili porodicu koja je samo šablon koji treba ispuniti.
I ja sam morala da ispunim taj šablon, iz strahopoštovanja prema roditeljima tj porodici koja je bila zadnja odbrana pravog smisla te reči. Iako danas još uvek ima obrisa te institucije, ja sam odlučila, čim sam postala svoj čovek, da ne živim po tuđim pravilima nego po svojim. A oni su bili sve samo ne pravila mojih roditelja. Moj moto je da ne lažem sebe, samim tim ni druge. Zato ponavljam, pre bilo kakve potrage za osobom svog života budite iskreni prema sebi! Dogovorite se sa sobom, preispitajte se, nalupajte sebi par šamara iskrenosti pa tek onda napravite profil!
