Ljubav, mir, harmonija i umni, telesni i duhovni balans garantuju čoveku dug i ispunjen život. Ove stavke su neizostavne kada analiziramo sve događaje i ljude koji su obeležili naše živote. U skladu s tim, najčešće se pominje pojam mentalno zdravlje. Upravo ono je najvažnije da bismo postigli sklad, a neretko najmanje pažnje posvećujemo ovom segmentu života.

Prethodna godina je stavila na ispit i dobre i loše đake, i profesore i doktore, a položili su oni kojima je mentalno zdravlje očuvano uprkos neočekivanoj krizi. Susreli smo se sa brojnim iskušenjima, strahom, poneki i sa anksioznošću, a briga o mentalnom zdravlju je baš zahvaljujući tome ušla u fokus javne sfere.

U to ime, sva pažnja je uprta u održavanje mentalne higijene, a jedni od vesnika ovih principa su Skandinavci. Upravo se tamo izrodio princip „friluftsliv”. Teško se izgovara, još teže pamti, a opet  ukazuje na čovekove korene, prirodu i ono iskonsko zapisano u našem genetskom kodu.      

Friluftsliv znači “život na otvorenom”, a skandinavci princip primenjuju bez obzira na godišnje doba. Život na otvorenom predstavlja odlazak u prirodu, bez obzira na vremenske uslove. Šetnja smanjuje strahove, anksioznost, stres i nervozu, a naučno je dokazano da se čoveku raspoloženje poboljša čim je u dodiru sa prirodom.  U Švedskoj postoji izreka: “Ne postoji loše vreme, samo loša odeća!”

Na tom tragu savetuje se šetnja, upoznavanje sa prirodnim predelima i boravak na svežem vazduhu. Taj otvoreni prostor je zapravo ljudska najsigurnija jazbina i beg od svih faktora koji nas čine nervoznim i nesrećnim. Ako živite u urbanom delu grada, potražite skrivene šumske dragulje istog. Za porodicu je naročito važno da se upusti u takve šetnje. Deca istražuju, zapitkuju, bolje razumeju svet oko sebe, a roditelji su tu da ih usmeravaju i objašnjavaju. Otvorite vrata i zakoračite u neodvojiv deo sebe – prirodu.

Foto: pexels.com