.jpg)
Zašto novi izraz koji koristi generacija Z miriše na nevolju? Fleksing je obična engleska reč za savijanje, koja u poslednje vreme dobija na težini, jer znači isticati se, pokazivati se, praviti se važan ili hvaliti – isključivo skupim stvarima. Ljudi to rade odvajkada. Zašto bi onda leksing bio problem.
Zato što se sve češće oblači u laž, time čak hvali, a ne bi se razmahao da nema društvenih mreža. Lagati o novcu, naduvavati lična dostignuća ili, jednostavno, razmetati se nečim što nije u redu, znak je da nas pokorava kultura u kojoj je najveća sreća posedovati stvari. Sve je počelo na Fejsbuku i Instagramu, ali je na TikToku dostiglo vrhunac. I to ne na dobar način.
Amerikanka Lil Tej je imala svega devet godina kada su je mediji prozvali mašinom za mimove. Ono što ju je pretvorilo u senzaciju na Jutjubu bio je njen prljavi jezik. Devojčica ga je usvojila kao deo svog identiteta, a uz to je prirodno išao potcenjivački stav prema drugim ljudima i zvezdama na platformi. Mala Lil je umela da objavi kako je samo njena WC šolja vrednija od kirije koju plaća tvoja mama. Hvalisala se, obmotana kaiševima Louis Vuitton i Prada, da je u školu voze u rols-rojsu. Jedan od njenih tipičnih poteza bio je da baci veliku hrpu novca u vazduh. Gledaoci su u tome videli urnebesno ponašanje jednog razmaženog deteta, ali su njeni snimci vrlo brzo postali viralni na svim mrežama. Ona danas ima dvanaest, i navode je kao primer žrtve leksovanja. Jer, na kraju se ispostavilo da je cela slika, koju je Lil tako očajnički pokušavala da stvori, bila laž – sve vile i imovina za koje je Tej tvrdila da su njeni, zapravo su bili tuđa imanja koje je njena majka prodavala, kao agent za nekretnine.
I ranije su ljudi voleli da pokazuju skupu garderobu, mamin automobil ili tatin novac, kako bi se istakli i pokazali da su superiorniji nad drugima, ali to još nije leksing. U današnje vreme, onaj koji se hvali često uopšte ne poseduje to čime se hvali, ali mu je cilj da kod drugih izaziva zavist, bes, pa i mržnju. Neki restorani i kaići na Zapadu morali su da uvedu zone u kojima je leksing zabranjen, kako bi svi gosti bili ravnopravni i mogli da se opuste.
Ako vam se čini da ste lexing čuli u nekim popularnim pesmama, niste se prevarili. U javnom govoru, leksing ili leksovanje postao je popularan u slengu Afroamerikanaca od 90-ih godina prošlog veka. Reper Ajs Kjub ga je prvi upotrebio u pesmi Bio je to dobar dan i vezao za policajce koji fleksuju. U glavni tok je ovaj izraz ušao 2014. godine, sa pesmom Bez fleks zone repera Rea Sremurda. Njegovi stihovi opisuju mesto gde možete da budete svoji i da ne oseć ate potrebu da se takmičite sa drugima tako što ćete se stalno razmetati. Ubrzo je Rič Homi Kuan odrepovao Fleks i ovu pojavu izjednačio sa sticanjem novca.
Fleksovanje je sa ulice prešlo u naučne studije, odatle u uvažene leksikone. Tako ga Kembridžov rečnik definiše kao pokazivanje da ste veoma ponosni ili srećni zbog nečega što ste uradili ili nečega što posedujete, obično na način koji nervira ljude. A ako čitate Urbani rečnik, to je čin hvalisanja stvarima u vezi sa novcem, na primer o tome koliko novca imate, ili o skupim stvarima poput brendirane odeće. U stvarnom životu, fleksing se vodi kao nova kultura hvalisanja skupim stvarima na društvenim mrežama, a to nije moglo proći bez luksuznih brendova. Sa jačanjem globalizacije, brendovi su započeli novi život tako što stvaraju predmete koji kupcima diktiraju identitet.
Ljudi danas teže da kupuju određeni brend ne više zato što vide te proizvode kao jedinstvene ili neophodne, već zato što oni prikazuju logo, a samim tim i status koji logo stvara za kupca.
Fenomen fleksovanja uglavnom se vezuje za ponašanje slavnih ličnosti, infl uensera i vlogera na mrežama. Slike na kojima svi oni nose brendiranu garderobu ili voze preskupe automobile, ključ su nove kulture. Pop diva Bijonse objavi fotografi ju na Instagramu, na kojoj nosi jednostavnu crnu haljinu. Međutim, u centru pažnje je jedan detalj: izvezena crna torbica na kojoj je veliki logo Gucci. Ona takođe nosi zlatni kaput, a zlatna boja je simbol tog brenda. Stoga, Bijonse pokazuje izgled inspirisan kućom Gucci, gde je logo brenda detalj koji prvi privlači pažnju. Odličan primer fleksovanja slavnih je Instagram nalog Kim Kardašijan. Ona se pozicionirala kao obožavateljka najskupljih brendova. A šta još više voli? Da ih pokazuje na društvenim mrežama, u svakoj prilici. Štaviše, to se može reći za ceo njen rijaliti klan.
RECEPTI ZA SLAVU
Slavne ličnosti ne fleksuju na svojim profilima samo da bi se slikali. Oni se danas doživljavaju kao moderna aristokratija. Pohvaljuju ih za uspeh, dostignuća, materijalno stanje. Na njih se gleda ili kao na uzore ili kao na primere odvratnog ponašanja. U svakom slučaju, status slavnih je mašina za pravljenje novca. Ličnost im je pretvorena u robu kojom se trguje, ali ih industrija zabave takođe doživljava kao vlasništvo. Slavni su imovina za sve one koji imaju koristi od njihove komercijalizacije.
Da bi ostali u žiži pažnje i nastavili da zarađuju sve više novca, takvi ljudi moraju da zadrže ukus slave. Hvalisanje slikama na kojima se nosi Gucci ili Prada, možda je dovoljno da zadrže status slavne ličnosti, ali ne i za rast popularnosti. Zato su poznati počeli da postavljaju video-snimke u kojima publiku vode u obilazak svojih garderobera. To je dovelo do nove popularne prakse u fleks kulturi. Ovakvi snimci imaju milione pregleda. Oni pružaju priliku da i običan čovek zaviri u njihove ormane, odnosno ono što oni nazivaju ormanima.
To su zapravo brojne prostorije, veličine zasebne kuće, nakrcane odećom, obućom, torbama i drugim modnim dodacima. U njima se vide isključivo luksuzni predmeti, najviše iz visoke mode, vredni milione dolara. Ali, nije to ono što privlači pravu pažnju u ovim snimcima. Zanimljiva je psihologija koju poznati neguju prema toj svojoj imovini. Svi oni imaju ozbiljnu emotivnu vezu sa luksuznim komadima. Vole ih više ili manje u zavisnosti od načina na koji su ih stekli, dobro se sećaju gde su ih nosili.
Štaviše, kada slavne vlasnike pitaju šta bi uradili u nekoj urgentnoj situaciji, oni nam saopštavaju koji bi predmet spasili – umesto člana porodice ili kućnog ljubimca. Zašto uticajni i bogati fleksuju? Nema sumnje da ova kultura gospodari njihovim životima, ali razlozi takvog ponašanja nisu isti. Karla Abdala, profesorka Fondacije Armando Alvares Penteado u Brazilu, proučava ponašanje poznatih ličnosti i diva sa Instagrama. – Kada ih pitam kakav im je životni stil, oni govore o trošenju novca na brendiranu odeću, na gurmanske restorane, visokotehnološke uređaje, putovanjima oko sveta… Njihova najveća stručnost je trošenje – zaključuje Abdala.
Zvezde šou biznisa i milijarderi jesu opsednuti idejom da najveća sreća leži u posedovanju skupih stvari (konzumerizam), ali postoji još dublji motiv koji ih nagoni da stalno kupuju preskupu robu i slikaju se s njom za internet. Najlakše bi bilo reći da im je glavni cilj da se razlikuju od običnog sveta. Fleksovanje, međutim, nije samo održavanje ukusa slavnih, već i njegovo dalje razvijanje. Da, milioneri su stalno ocrnjivani jer se hvališu svojim životima i tako loše utiču na mlade generacije. Ali, njihove slike i snimci uvek imaju milione pregleda i lajkova. Ovakav sadržaj jednostavno privlači ljude. Bez obzira da li ih vole ili mrze zbog njihovog ponašanja, zvezde stiču sve više pratilaca, time i novca.
U svetu u kome su ovi ljudi prihvaćeni kao roba, fleksing je za njih čist posao. Za poznate ličnosti, fleks kultura je deo njihovog posla, životni stil koji je neophodan za uspeh. Problem leži u tome što oni uglavnom ne razmišljaju o tome kakve posledice imaju njihove onlajn akcije na njihove obične pratioce. A mnogi su tinejdžeri i deca, koji gledaju ovo razmetanje i odmah žele da i oni tako žive. Odatle izvlače zaključke da je formula uspeha na društvenim mrežama nositi dizajnersku odeć u i voziti skupe automobile.
IZMIŠLJENI ŽIVOTI
Lil Taj je jedna od mnogih običnih ljudi koji, u želji da postanu popularni, izmišljaju svoje živote. Na sreću, ona nije mogla da podigne kredit u banci kako bi kupila lažni identitet. To rade neki odrasli infl uenseri, pa završe u ozbiljnim dugovima. Godine 2018. Liset Kalveiro, poznata influenserka na Instagramu, priznala je da je napravila više od 10.000 dolara duga pokušavajuć i da ostvari svoj san. Ona je trošila stotine dolara mesečno na odeću i hiljadu dolara na brendirane torbe, jer se nije mogla prikazati u istoj odeći na fotografi jama. Na kraju je zažalila zbog svega, ali je i dalje primer tamne strane fleksinga na mreži, koliko su daleko su ljudi spremni da idu da bi postali sledeć a internet zvezda.
Fleksovanje kao nova vrsta popularne kulture poznatih izgleda prilično intrigantno, posebno za fanove ovih javnih ličnosti. U isto vreme, nosi rizik za pojedince koji žele da postanu njen deo. Stvaranje imidža egzotike i luksuza nije problem za ljude koji to mogu da priušte, ali za one koji ne mogu, fi nansijski bankrot je najmanja šteta. Više zabrinjavaju psihički slomovi, pa i samoubistva, ali to, izgleda, nije ni izbliza privlačna tema kao mala palata, sa vrtom i engleskim travnjakom, koju je Paris Hilton podigla za – svog psa.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Profimedia
