Šta nas čini srećnim, a šta ne?

U 2013. godini Ujedinjene nacije su 20. mart proglasile Međunarodnim danom sreće.

U svetlu događaja na proleće 2020. godine, ovo može izgledati kao neprikladna šala. Proslava u velikom društvu neće uspeti, ali upućeni osmesi jedni drugima, razmenjujući pozdrave pozitivnim zdravicama, takođe se mogu obaviti video linkom.

„Ovo je period obnove i novih početaka za sve“, rekao je jedan od direktora UN-a,  predlažući da se na taj dan uspostavi praznik. Danas je to relevantnije nego ikad – poželimo jedno drugom pozitivne vesti i razloge za radost. I na putu ćemo shvatiti šta tačno donosi osećaj sreće i ometa njenu stalnost.

ŠTA JE Sreća?

Naučnici definišu sreću kao često iskustvo pozitivnih emocija (radost, interesovanje, ponos, zadovoljstvo) i retkog negativnog uticaja (tuga, ljutnja, anksioznost). Stabilnost dobrog raspoloženja povezana je sa sposobnošću zabave i pozitivnom percepcijom događaja. Stariji ljudi se u pravilu osećaju srećnije zahvaljujući stečenoj sposobnosti da dožive radost iz najjednostavnijih stvari. Kada ljudi ostare, oni se uglavnom fokusiraju na ono što je zaista važno, ne brinući o naizgled ozbiljnim problemima koji se tiču mlađe generacije. Pored toga, studije potvrđuju da se stariji ljudi lakše rastaju sa toksičnim vezama i brigama zbog neuspeha u prošlosti. „Oni shvataju da je život kratak i više pažnje posvećuju onome što ih čini srećnim“, kaže dr Robert Valdinger, direktor studije o razvoju odraslih na Harvardu, dubinske studije o sreći.

“Svaki trenutak i iskustvo dobijaju posebnu vrednost za starije, jedinstven ukus i želju da im se dopadnu, radujući se uvodnom buketu emocija.”

Šta nas čini srećnim?

Nauka kaže da je oko 60% sposobnosti da budemo srećni registrovano u genima – neki se zaista mogu nazvati “srećnima”, jer su se na taj način rodili. Ali 40% sreće i dalje zavisi od izbora koji načinimo i životnog stila koji određujemo pojedinačno ili pod uticajem okoline. Dakle, šta god neko rekao, pola sreće je gotovo u našim rukama.

Šta donosi sreću?

Svako to određuje za sebe. Na primer, neko doživljava euforiju od putovanja, dok je neko srećniji u svom omiljenom gnezdu dok sedi kod kuće (a sada je vreme da otkrijete taj potencijal u sebi). Neki uživaju u gurmanskim delicijama, dok drugi pronalaze duševni mir u intervalnom postu i meditaciji. Psiholozi preporučuju jednostavne načine da saznate šta vas čini srećnim: posmatrati i analizirati emocije koje ste iskusili tokom različitih trenutaka. Označite i zapamtite kada se osećate uzbuđeno, živo, entuzijastično, zadovoljno. I budite iskreni prema sebi – ovo je veoma važno za razumevanje sreće. Drevni grčki mudrac Aristotel je davno definisao: „Kretanje je život, a život je pokret“, potvrđujući činjenicu da se osećaj blagostanja i fizička aktivnost međusobno hrane u neprekidnom ciklusu. Pored toga, možete nadahnuti svoju sreću tako što ćete misli usmeriti u pozitivnom smeru primenom pažljivosti ili jednostavno češće razgovarajući sa veselim ljudima kojima je čaša napola puna i nije prazna ni pod kojim uslovima.

Psiholozi kombinuju navike koje oduzimaju radost i zadovoljstvo životom u uži spisak, čiji ste sadržaj verovatno pogodili:

• Potraga za izvrsnošću, kada ne možete biti zadovoljni nečim nesavršenim, pouzdano je sredstvo zaštite od sreće.
• Zaglavljeni u prošlosti i budućnosti. Gubitak energije na doživljavanje „šta ako“ i žaljenje zbog onoga što bi se moglo dogoditi, „da sam …“ ne ostavlja snagu za radost ovde i sada.
• Komunikacija sa „toksičnim“ ljudima koji su uvek spremni da na vam ubace dozu negativnosti, uznemire vas ili naprave sumnju.
• Poređenje sebe sa drugima. Zavist i ogorčenost – brzi treninzi za stres i anksioznost.
• Želja da se previše zakomplikuju stvari je obimna definicija za manifestacije anksioznosti sa ili bez.

Opustite se i dišite. I glavna mantra ostaje ista: SVE ĆE BITI DOBRO.

elle.ru