Još prošle godine Ani Erno je bila favorit Nobelove nagrade za književnost, a lažni nalog na Tviteru, koji je otvorio jedan italijanski pisac, čak je najavio njenu pobedu. U ovu prevaru je bilo toliko lako poverovati da je na onlajn kla dionicama Erno izbila na prvo mesto. Objava je sada stvarna, pa će 82-godišnja književnica postati prva Francuskinja koja je dobila prestižnu nagradu. I jedna od svega sedamnaest žena među 119 dobitnika Nobelove nagrade.
Među prvima joj je čestitao predsednik njene zemlje Emanuel Makron. Odajući joj počast kao glasu slobode žena i zaboravljenih ljudi veka, na Tviteru je zaključio: Ani Erno piše roman o kolektivnom i intimnom séanju naše zemlje vé pedeset godina. Nobelova nagrada je zapravo došla kao popravni ispit za kritičare, pošto je 2019. francuska književnica stigla tek do finala izbora za prestižnu međunarodnu Bukerovu nagradu. Reč je o romanu Godine, ličnoj priči o razdoblju od početka Drugog svetskog rata do današnjih dana, koja se smatra njenim remek-delom.
Kao majka savremene sociološke autoikcije, Erno tvrdi da piše nešto između književnosti, sociologije i istorije – objašnjava profesorka i kritičarka književnosti Veronika Duše. – Da bi napisala život, ona koristi jezik kao nož. Njeno kratko, oskudno, nelirsko, minimalističko pisanje koristi se kao britko oružje – kaže kritičarka.
Ani Erno je napisala više od dvadeset knjiga, a Švedska akademija joj je dodelila Nobelovu nagradu za životno delo, takođe hvaleći hrabrost i kliničku oštrinu sa kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja. Pobedi modernog klasika, kako je Ani Erno nazvao beogradski NIN, obradovali su se i u Srbiji. Mediji nisu propustili priliku da podsete da je ona, pred kraj mračnih devedesetih, došla Beogradu u goste.
Predstavljala je svoje knjige Jednostavna strast, Mesto pod suncem, Nisam izašla iz svoje noći. To sećanje joj je pobudilo žalost dve godine kasnije, kada je pokušavala da zamisli kako grad, u kojem je provela lepe dane, pati pod bombama. Intervju NIN-u dala je pred početak pandemije, povodom romana Godine. Čim su je upitali da li je nekada čitala pisce s našeg prostora, spremno je odgovorila: – Danila Kiša i jedan roman Mirka Kovača, Životopis Malvine Trifković.
ŽIVOT NACIJE
Rođena kao Eni Dušen, 1940. u Normandiji, odrasla je u radničkoj porodici, u gradiću Iveto. Majka je za nju želela najbolje obrazovanje, stalno ju je podsticala na učenje. Ani je postala nastavnica književnosti, a udala se u građansku porodicu. Taj klasni skok joj je postao opsesivna tema. U delima često istražuje raskid sa svetom u kojem je odrasla, stičući kapital, koji je više kulturni nego materijalni. Koristeći se intimnim dnevnicima, u celokupnom radu ona je izrazila svoju društvenu putanju, razvijajući ideje klasne izdaje i društvenog stida.
Zato knjige Ani Erno pružaju ogledalo čitaocima koji su iskusili isti društveni jaz, omogućavajući im da ponovo izgrade svoj lični i društveni identitet. – Sve što sam napisala potiče iz mog životnog iskustva, iz onog što sam videla, proživela, iz svega što i dalje proživljavam. U tom smislu, poreklo i tematika moje literature jesu autobiografski – rekla je Ani Erno za NIN. – Ipak, nije mi cilj da pišem o sebi, niti da opisujem sopstveni život. Služim se svojim životom i onim što mi se desilo kao društveno biće, kao žena, koristim ga kao polje za istraživanje da bih na svetlost dana iznela određenu istinu. Ja koje upotrebljavam, jeste reč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu. U Godinama se takvo ja ne pojavljuje. Umesto njega nalazimo reči mi, oni ili one, jer sam sigurna da nas deiniše zajednička istorija – govorila je današnja nobelovka.
Dok joj se dela oslanjaju na lično iskustvo i emocije, njene priče nikada nisu samo njene – one su zapravo kolektivno iskustvo, kao što je priznao Makron. Erno je uzburkala javnost još 1974. godine sa knjigom Počišćena, prikazom sopstvenog ilegalnog abortusa. Dok se pita kako se sve dogodilo, ona se vraća kroz srećno detinjstvo u provincijskom gradiću, potom briljantno školovanje i upis na univerzitet. Njenu naratorku Deniz, baš kao nju samu, ambiciozna majka gura uz društvenu lestvicu, iako ona ima osećaj da je u tom svetu autsajder.
U Smrznutoj ženi iz 1981. ulazi u buržoasku porodicu, koja se pokazuje kao kao konzervativna i konformistička i u kojoj se brak koristi za potčinjavanje. Nekoliko knjiga Erno je posvetila roditeljima, ne štedeći ni njih ni sebe, i za Muško mesto, posvećeno ocu radniku, dobila je 1984. i prvu nacionalnu nagradu. Nastavljajući da istražuje odrastanje i ulazak u doba zrelosti, Erno se ponovo vratila na abortus, ovoga puta u obliku memoara pod nazivom Događaj.
Knjiga je adaptirana u istoimeni ilm u režiji Odri Divan, koji je 2021. osvojio Zlatnog lava na Festivalu u Veneciji. Takođe, ona istražuje početak svog seksualnog života, potom i seksualnu zavisnost, želju i načine njenog zadovoljenja. Roman Jednostavna strast, koji počinje tako što razmišlja o gledanju svog prvog pornografskog ilma, prošle godine je takođe adaptiran za ilm režiserke Danijel Arbid. Najnovija knjiga Ani Erno objavljena je nedavno, pod naslovom Mladi muškarac i govori o njenoj vezi sa trideset godina mlađim čovekom.
U IME PRAVDE
Erno je ponekad žigosana kao poročna autorka, na osnovu teze da seksualna izopačenost doprinosi društvenoj izopačenosti klasnog prebega. – Međutim, ona narušava književne hijerarhije i namerno piše ispod književnosti, udubljujući se u teme koje bi se mogle smatrati nedostojnima literature – kao što su abortus, masturbacija, nova predgrađa ili supermarketi – primećuje Veronik Duše i nastavlja o njenom remek-delu Godine: – Pozivajući se na predmete, reči, pesme i televizijske programe, u rasponu od 65 godina – u kombinaciji sa beleškama iz njenih dnevnika – ona beleži istinu svog vremena – objašnjava kritičarka. – To je priča o mom životu i o hiljadama žena koje su takođe bile u potrazi za slobodom i emancipacijom – objasnila je nedavno sama autorka.
Ani Erno je feministkinja, hranjena marksizmom, kao i filozoijom egzistencijalizma, čija je kolevka u Francuskoj. Posmatrajući s poletom pokret MeToo, rekla je: – Žene više nisu voljne da dozvole da im se stvari dešavaju… Za Erno je pisanje politički čin. Ona zato priznaje da je Nobelova nagrada veoma velika čast, ali i velika odgovornost – ona koju je dobila da bi svedočila, kako kaže, u ime pravde i pravedno.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đorđević
