U 107. godini otišla je Mimi Rajnhart, jedan od poslednjih svedoka Holokausta, ali će njena sudbina zauvek biti upisana u slavnom Spilbergovom klasiku.
Bila je dobra u stenografiji, a to je jedino umela da radi. Pisaće mašine nije volela. Ipak, ime Mimi Rajnhart je postalo poznato upravo jer je strpljivo, sa dva prsta, otkucala beskrajni niz imena – spisak koji je dao ime Šindlerovoj listi, čuvenoj drami o Holokaustu reditelja Stivena Spilberga.
Rođena 1915. u Beču kao Karmen Kopel, ona je nekoliko puta počinjala život ispočetka, pod drugim imenom i u drugoj državi. Nedavno je preminula u svojoj poslednjoj domovini, Izraelu. U bezbrojnim čituljama, objavljenim širom sveta u znak poslednjeg pozdrava, Süddeutsche Zeitung je uz pomoć američkih novinara, detaljno opisao kakvu je ulogu odigrala Mimi Rajnhard u spasavanju 1.300 Jevreja iz nacističkih logora smrti. I, kako se dogodilo da je i sama bila jedna od tih srećnika. Karmen je takođe bila Jevrejka. Iz Beča se preselila u Poljsku, gde je dočekala Hitlerovu invaziju 1939. i progon u krakovski geto, pre no što je 1942. završila u obližnjem logoru. Tu je, dve godine kasnije, srela Oskara Šindlera.
Nemački industrijalac i ratni profiter stigao je u obilazak svoje fabrike emajlirane robe. Primetio je naočitu Jevrejku, a kada je saznao da poznaje stenografiju, uzeo ju je za sekretaricu. Ubrzo joj je dao neobičan zadatak, da otkuca listu imena, koja je iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, bivala sve duža, dok konačno nije navela oko 1.300 muškaraca, žena, čak i dece koje je Šindler proglasio „neophodnim radnicima“. Tako ih je spasao od sigurne smrti u gasnim komorama. – Neprestano su dodavali nova imena. Zato je morala da prekucava listu iznova i iznova – rekao je nedavno Saša Vajtman, njen jedini sin, u intervjuu za New York Times.
Ona sama je ranije već priznala da nije odmah znala koliko je važna bila ta lista. – Pre svega, dobila sam imena onih koji su već bili sa Šindlerom u Krakovu, u njegovoj fabrici – ispričala je u Jad Vašemu, Svetskom centru za sećanje na holokaust. Na kraju je, predosetivši da tako treba, dodala svoje ime, i imena još dvoje prijatelja. Kada je spisak konačno zaključen, Šindler ga je pokazao nacističkim oficirima. Potom su svi ti ljudi krenuli na put, u češki grad Brinlic, u fabriku municije, koja je takođe pripadala Šindleru. Svi su preživeli rat. – On nije bio anđeo. Ali je rizikovao svoj život zbog nas – govorila je Mimi Rajnhart decenijama kasnije.
Takođe je rekla da nije imala mnogo ličnih kontakata sa njim, iako mu je bila sekretarica, ali se seća da je bio veoma šarmantan i energičan čovek. – Nije se prema nama ponašao kao da smo ološ – isticala je ona, poredeći ga sa ostalim nacistima. Rajnhard je 1957. emigrirala u Njujork sa svojim drugim suprugom, Albertom. Tamo je živela tačno pola veka. Kada je ponovo postala udovica, imala je već 92 godine, što joj nije smetalo da otvori novo poglavlje u životu. Donela je odluku da se preseli u Izrael. Želela je da se skrasi u blizini svog sina, profesora sociologije na Univerzitetu u Tel Avivu, i da poslednje godine provede uz unuke. – Ovde se osećam kao kod kuće – izjavila je po sletanju na aerodrom Ben Gurion.
Sve donedavno, Mimi Rajnhart je živela u domu penzionera u primorskom gradu Hercliji. Dane je provodila surfujući internetom, sa velikim zanimanjem pratila kretanja na berzi i postala majstor u bridžu. Snaga ju je služila u svemu, osim kada je trebalo odgledati Spilbergov klasik. Poziv na premijeru je odbila. Ipak, kasnije je odlučila da pogleda film. – Morala sam da izađem iz bioskopske sale pre kraja jer sam bila suviše uznemirena – priznala je Mimi Rajnhard.
Ona nije prikazana u Spilbergovom filmu nego je većinu njenih uloga preuzeo Icak Štern, izmišljeni lik Šindlerove desne ruke, koga je maestralno odigrao Ben Kingsli. Takođe, prikazan je Šindlerov tim daktilografkinja u duhovitoj sceni u kojoj fabrikant angažuje svakoga ko je došao na razgovor za posao.
Ipak, film koji je ovenčan sa sedam Oskara je otvorio istragu o opisanim događajima i stvarnim ličnostima. Tako je i Mimi Rajnhart postala slavna ličnost, pre svega u Izraelu. Tome je svedočio njen sin Saša VajmIpak, Nedavno je istakao da joj je popularnost, stečena filmom, “dodala 15 godina života”.
HOD PO IVICI
Da bi spasao jevrejske radnike, Oskar Šindler je pažljivo održavao veze sa SS šefom krakovskog regiona Amonom Getom. To je prikazano u Spilbergovom klasiku iz 1993, u kojem glavnu ulogu igra Lijam Nison. Iako je Get (nezaboravni Ralf Fajns) uživao u pucanju na logoraše sa balkona svoje vile i bio nestrpljiv da pošalje “Šindlerove Jevreje” u logore smrti, Šindler bi ga svaki put nadmudrio. Tvrdio je da je njegova fabrika emajla ključna za nacistička osvajanja, a zapravo je činio sve da odatle ne izađe ništa od vrednosti za Nemačku. Get je pogubljen zbog zločina 1946, s tim da je spasao bar jedan život. Bila je to Mimi Rajnhard. Ona se sećala kako ju je ovaj nacistički oficir poštedeo, uprkos tome što je 1942. bila uhvaćena sa lažnim dokumentima. Nije to učinio iz samilosti, već iz sujete prema nadređenima koji su zahtevali pogubljenje. – Bila je iskopana masovna grobnica za nas, ali se Get predomislio. Želeo je da nas pobije onda kada on to odluči – ispričala je Šindlerova sekretarica. Šindler je posle rata najpre pobegao u Argentinu, potom se vratio u Nemačku. Umro je 1975. godine, sam i bez prebijene pare.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Profimedia