Ultimativna mantra novog doba glasi, „mladost – pre svega“. Njena filozofija je prilično jednostavna, a bazirana je na površnim postulatima onoga što se zove „ageism“. Naime, samo ukoliko ste mladi, možete biti lepi, uspešni, poželjni, zanimljivi, perspektivni, spremni za nove početke… Ali, ako ste prešli 35-tu ili u najboljem slučaju 40-tu godinu života, najčešće imate samo dve opcije – da se grčevito i (ne)uspešno borite sa nametnutim „terorom mladosti“ ili da se tiho povučete u svoju keliju anonimnosti, prihvatajući da je vaše vreme prošlo.
Ipak, da li je u realnosti baš sve tako surovo, kao što zvuči? Često, nažalost, jeste. Ali kao i uvek, postoji i druga strana medalje, zvane život, koja demantuje ovu problematičnu, pa i degradirujuću činjenicu. Za nju su, kao i uvek, zaslužni oni koji se usuđuju da prkose ustaljenim pravilima i koji svojim primerom pokazuju da život nije jednosmerna ulica. To su oni pojedinci koji procvetaju kasnije od drugih, u svom zrelom dobu, pa tako, iznenađujuće blistavi menjaju dotadašnja pravila igre.
„Late bloomeri“ ili oni koji „kasnije cvetaju“ , odnosno kasnije dosegnu svoj pun životni i profesionalni potencijal, nisu svakodnevna, ali ni retka pojava. Ima ih u svim sferama društva, nevezano od profesije, socijalnog ili materijalnog statusa. Sama kovanica „late bloomers“ nije slučajno nastala. Kao što ni u prirodi ne cvetaju svi cvetovi u isto vreme, tako i među ljudima postoje oni koji zasijaju u ranoj mladosti, ali i oni koji svoj zenit dožive tek u zrelom dobu. Sve je pitanje predispozicija, okolnosti, afiniteta, kao i ličnih ambicija i pogleda na život. Objašnjenje za ovaj „fenomen“, dala je i nauka, koja kaže da izvršne funkcije našeg mozga sazrevaju do 25-te godine života, a kod nekih se to dešava i kasnije. Dakle, ljudski mozak dostiže svoj vrhunac u različitim godinama, pa periodi „cvetanja“ nisu kod svih isti. Štaviše, u životu svakog od nas postoji više perioda „cvetanja“, samo je važno da ih prepoznamo i da se potrudimo da oni potraju što duže.
Neke od ključnih karakteristika late bloomera su strpljenje, mudrost, otpornost… Nisu se se oni sa tim rodili, već su samo naučili suštinu preživljavanja, dok su čekali da procvetaju. Zato su i stabilniji od onih koji su procvetali rano i iznenada. Late bloomeri možda imaju duži, ponekad i teži put, ali njihovi cvetovi duže traju. Ne bave se poređenjem sa drugima, nisu opterećeni društveno-prihatljivim normama, već slede svoj put i uživaju u svojim uspesima. Zrelo i svesno, bez mladalačkog zanosa. Pojedine stručne studije i istraživanju, kažu da čak i žive duže od ostalih.
Vraćajući se na početak teksta, nema sumnje da živimo u vremenu koje insistira na ranom uspehu. Štaviše, to nije samo ni pitanje pomenutog „terora mladosti“, već društvenih konvencija. Ako do 35-te godine niste adekvatno pozicionirani, smatraće vas neuspešnim, a izvesno, i sami ćete se tako osećati. Više nego ikada, izražen je takmičarski duh, koji nije samo pitanje „sporta i zabave“, već jake, čak isforsirane ambicije da se što pre i po svaku cenu postignu vanserijski rezultati, praćeni visokom poslovnom pozicijom i još većom zaradom. Posmatrano u svetskim okvirima, odavno nije retkost da mladi ljudi, posebno IT stručnjaci, postaju milioneri, pa čak i milijarderi, pre nego što su napunili 30 godina života. Kao podrška ideji „ranog uspeha“, mogla bi se pridodati čak i jedna davna izjava Alberta Einsteina, koja glasi: „Osoba koja nije dala veliki doprinos nauci pre tridesete godine života, nikada to neće ni učiniti”.
Ipak, pre nego što navedene činjenice, kao i „ishitrena“ mudrost slavnog Einsteina uzdrmaju samopozdanje potencijalnih late bloomera, trebalo bi znati da je fizičar Albert-László Barabási, demantovao pomenutu Einsteinovu teoriju. Naime, Barabasi smatra da se uspeh ogleda u potencijalno dobroj ideji, kao i sposbnosti osobe, da uz pomoć svog talenta, znanja i drugih veština tu ideju realizuje. A sve to, nema nikakve veze sa godinama. Dakle, ako pred sobom imate želju, motiv i cilj, a u sebi dovoljno energije i talenta, godine svakako nisu prepreka za nove početke i ostvarenje (ludih) snova. Štaviše, zrelost će biti vaša prednost.
U isto vreme, sve je više i onih koji su radoznali da čuju drugačije priče, onih koji su spremni da daju „vetar u leđa“ ljudima čije su ideje i postignuća izvan klišea. Možda smo svi pomalo i umorni od „agresivnih“ narativa o mladim (wanna be) milionerima, kojima je jedina motivacija i cilj, upravo novac. Podjednako, pa i više od toga je interesantan neko ko je u 45-oj odlučio da ostavi sve i krene na duhovno putovanje u Indiju ili da negde u Andima istražuje drevne civilizacijije. Ili neko drugi ko je u u 50-oj napustio siguran posao, kako bi konačno napisao knjigu o kojoj je maštao celog života… Ili neko ko je dovoljni hrabar, uporan i pomalo „lud“ da u svojoj 65-oj završi davno započete doktorske studije i pokrene novi uspešan posao…
Koliko god nekome ovakve i slične ideje zvučale nerealno, one se dešavaju i zaista su moguće. Štaviše, verovatno će se mnogi iznenaditi podatkom da je upravo među uspešnim, bogatim, slavnim ljudima, veliki broj „late bloomera“. Glumica Judi Dench je svetsku slavu stekla u 60-oj, a slično se dogodilo i Morganu Freemanu, kao i Alanu Rickmanu, koji je prvu filmsku ulogu dobio u 42-oj godini života. Ronald Reagan je do svoje 53 godine bio glumac, a onda je postao predsednik Amerike i tako ušao u istoriju. Giorgio Armani je započeo modni biznis pod svojim imenom kada je imao 41 godinu, a pre toga je studirao medicinu, bio dekorater izloga i prodavac. Cristian Dior je takođe imao 41 godinu kada je otvorio svoju modnu kuću, dok je Vera Wang imala 40 godina kada je zakoračila u modni biznis. Pre toga se bavila umetničkim klizanjem i novinarstvom. Ian Fleming je svoju prvu knjigu o Jamesu Bondu napisao kada je imao 44 godine, a J.R.R. Tolkien, čak 56 godina kada je objavljena njegova čuvena trilogija „Lord of the Rings“. Julia Child, prva, najpoznatija žena-kuvar, proslavila se u svojoj 50-oj godini, nakon što je objavila svoju knjigu recepata. Harland David Sanders, vlasnik čuvenog lanca restorana „Kentucky Fried Chicken“, otvorio je prvu franšizu kada je imao 62 godine, bez prethodnog iskustva u ovoj oblasti. Ray Kroc je pola života radio kao prodavac mlečnih šejkova, da bi u 52-oj godini kupio McDonald’s od koga je napravio najpoznatiju svetsku franžizu brze hrane. Gladys Burrill je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija učesnica maratona. Gladys je imala 92 godine, kada je uspešno stigla na cilj, nakon 9 sati, 53 minuta i 16 sekundi. Svoj prvi veliki maraton je istrčala u svojoj 86 godini.
Lista late bloomera je previše duga, pa ih je nemoguće sve pomenuti, ali je nesumnjivo inspirativna i uliva nadu. Verovatno i među vama koji čitate ovaj tekst ima onih koji su u kasnim 30-im, možda 40-im, 50-im… Nezadovoljni ste postignutim i razmišljate o promeni. Neki od vas bi želeli da pokrenu novi posao, neki da započnu novu ljubavnu vezu, možda da upišu fakultet ili se presele u drugi grad ili državu. Ipak, bojite se promena, pronalazite izgovore i na kraju odustajete, jer smatrate da je kasno za nove početke i avanture. A zapravo, potrebno je samo da odbacite predrasude, strahove i uradite ono najvažnije. Da se usudite. To je početak svake promene. To što još uvek niste procvetali, ne treba da vas brine. Verovatno ste late bloomer i vaše vreme tek dolazi.
Foto: Profimedia
Tekst: Bratislav Mihailović
