Viktorija Bekam, Dženifer Aniston i Gvinet Paltrou su vitke i izgledaju mladoliko – jer su na alkalnoj dijeti – i jako je hvale.
Već nekoliko godina Viktorija Bekam hrani se prema knjizi Honestly Healthy Alkaline Programme, koju je napisala čuvena londonska nutricionistkinja Nataša Koret.
Knjiga sadrži prelepe fotografije i recepte, kao i opšte preporuke za „novi način života“, u kojima se prednost daje hrani koja, jednom kada uđe u naše telo, postane alkalna (tu je i hrana koja stvara kiseline).
Veruje se da telo radi optimalno ako se održava kiselinsko-bazna ravnoteža (nivo pH krvi u normalnim uslovima treba da bude između 7,35 i 7,45 – ovo je alkalnije okruženje, dok kiselo okruženje treba da ostane u želucu). Ako je nivo kiselosti krvi veći, tada se mogu poremetiti metabolički procesi: hrana se teško apsorbuje, postoji nedostatak minerala i elemenata u tragovima (kalijum, magnezijum, kalcijum, natrijum), masti se akumuliraju, količina sluzi se povećava, imunitet se smanjuje, stanje kose i kože se pogoršava, nivo energije pada.
.jpg)
Generalno, loša hrana je sva ona životinjskog porekla meso, živina, riba – osim pastrmke i lososa, morski plodovi, sve životinjske masti, mleko, sir, jaja, med, sve od brašna, belog pirinča, pečurke, kečap, senf, veštački zaslađivači, slatkiši, kafa, gazirana pića, crni čaj i gotovo sav alkohol.
Alkalna hrana je mnoštvo povrća, bobičastog voća i voća, uključujući ono koje ima kiselkast ukus – kisele jabuke i jabukovo sirće, limun, paradajz, grejp, šipak, sirovi spanać (kada se kuva postaje kiseo), orasi, alge, zelenilo, žitarice (pre svega ovas, heljda, proso i kvinoja), banane, suvo grožđe i drugo sušeno voće, sveži đumbir, kokosovo i bademovo mleko, maslinovo, kokosovo i laneno ulje, ulje semenki grožđa, avokado.
Ljubitelji ove dijete veruju da bi svakodnevna ishrana trebalo da se sastoji od 80% alkalizujuće hrane i samo 20% hrane koja stvara kiseline. Ali većina savetnika kaže da ako je 2/3 vaše hrane alkalno, to je više nego dovoljno.
.jpg)
Istina, nisu svi nutricionisti podržali alkalnu ishranu. Na primer, nije dokazano koliko životna sredina utiče na ukupnu kiselinsko-baznu ravnotežu. „Oksidativni procesi u telu se neprestano dešavaju – tako mi funkcionišemo“, kaže nutricionista. „Priroda je postavila ogroman broj zaštitnih mehanizama koji nezavisno održavaju kiselinsko-baznu ravnotežu. Stoga pristrasnost prema alkalizaciji može biti štetna. S druge strane, ako aktivno gubite kilograme, u krvi se stvara puno otpadnih proizvoda, a alkalna hrana može doprineti dodatnoj detoksikaciji.
Takođe je korisno piti pola litra tople jonizovane alkalne vode na prazan stomak – do nje je lako doći pomoću alkalnih filtera.
„Generalno je dobro kada se dijeta sastoji od 50% ugljenih hidrata, 25% proteina i 25% masti – smatram da je ovaj odnos zlatno pravilo ishrane. Sva izobličenja mogu naštetiti zdravlju“, zaključuju nutrricionisti.
foto:marieclaire
