Najlepša priča iz novije istorije nakita izlegla se iz jednog jajeta. Kada je ruski car Aleksandar Treći pozvao draguljara Petera Karla Faberžea, zatražio mu je nešto naročito, čime će svoju voljenu suprugu obradovati za Uskrs 1885. godine.
Caru je na pamet pala romantična ogrlica od rubina, tako da se neprijatno iznenadio kada mu je Faberže doneo rešenje koje je izgledalo tako neugledno (naročito u poređenju s njegovim kasnijim radovima). Bilo je to veliko jaje, nalik guščijem, belo i uglačano, po sredini obrubljeno zlatnom trakom. Ali, kada ga je carica Marija Fjodorovna otvorila, njenoj sreći nije bilo kraja.
Poklon je krio mnoga iznenađenja, baš kao ruske babuške: savršeno žumance od zlata, u njemu zlatna koka na gnezdu od zlatne slame, u koki minijaturna carska kruna od dijamanta, a u kruni majušna ogrlica od rubina na zlatnom lančiću. I svakog Uskrsa u narednih deset godina, car je svojoj ženi poklanjao divno jaje koje bi dizajnirao Faberže. Svako sjajnije od prethodnog. Bila su to neverovatna umetnička dela čija je izrada trajala celu godinu, a upotrebljavalo se mnoštvo dragocenih materijala: zlato, biseri, dijamanti… Nekoliko je čak u sebi krilo portrete carske porodice.
Novi car, Nikolaj, nastavio je tamo gde su njegovi roditelji stali. Pričalo se da je bio dirnut dok je gledao svoju majku kako otvara naročita uskršnja jaja, tako da je za svoj prvi Uskrs na ruskom tronu naručio još dva od Faberžea. Jedno za majku, drugo za suprugu. Tradiciju je produžio za još 20 godina. Onda je svemu došao kraj. Pedeset jaja je napravljeno za carsku porodicu do 1916. godine. Kada je 1917. izbila boljševička revolucija, u radu su bila još dva, i ona su ostala nedovršena. Carska porodica je naredne godine pogubljena, čuvena radionica je nacionalizovana, a majstor i njegova porodica su pobegli u inostranstvo.
Sovjetima su Faberžeova jaja bila mrski simbol dinastije Romanov, a i trebao im je novac, pa su 1923. primerke zaplenjene tokom Oktobarske revolucije, dali na doboš. Međutim, kupaca je bilo malo. Tek se 1943. godine u aukcijskoj kući Christie’s prvi put pojavilo jedno carsko jaje, i to ono prvo. Kupac ga je platio svega 85 funti. Deset jaja je završilo u Moskvskom muzeju, a druga se danas nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama. Tri su u vlasništvu Britanske monarhije, a za osam se još traga.
Danas, kao što znamo, svako Faberžeovo jaje vredi milione, i to ne samo zbog vrednosti dragulja od kojih su načinjena. Porodica Faberže je pripadala hugenotima, protivnicima katoličke crkve, pa su još u 17. veku morali da beže iz Francuske. Smestili su se u tadašnjoj ruskoj prestonici Sankt Peterburg i kasnije otvorili juvelirnicu. Peter Karl Gustavovič Faberže je zanat učio u Drezdenu, usavršavao u Engleskoj, Italiji, Parizu i Frankfurtu. Još sa 18 godina bio je opčinjen carskim nakitom koji je video u Ermitažu i javio se da volontira pri restauraciji. Sa suprugom Avgustom i četvoro dece lepo je živeo, jer je ruska aristokratija izgubila glavu za njegovim dizajnom nakita. Posao je doslovno procvetao pošto su njegovi radovi zapali za oko i carskoj porodici, na jednoj izložbi u Moskvi.
Ruske novine su pisale: – Njegovo Veličanstvo počastilo je Faberžea kupovinom para manžetni oslikanih cvrčcima, koji prema drevnom grčkom verovanju donose sreću. Tri godine kasnije, majstor je prvim uskršnjim jajetom ušao u istoriju.
TAJNA POPULARNOSTI
Ipak, tajna ogromne popularnosti njegovih radova ležala je u nečem drugom. Svaki komad koji bi uradio po narudžbini bio je potpuno prilagođen kupcu. U Faberžeovom slučaju, to je značilo da je ugrađivao tajne simbole razumljive samo onima kojima su rukotvorine bile namenjene. Na primer, carica se nije odvajala od rubinske ogrlice iz prvog jajeta jer je znala da je to simbol careve ljubavi. Čitave intimne ispovesti su bile utisnute i u niz drugih predmeta: životinjice od žada i topaza, satove, tabakere, otvarače za pisma, monokle, ukrasne igle, okvire za fotograije…
Faberže je od dragulja umeo da izradi sve, ne samo nakit. Pričalo se da je svakog klijenta poznavao u dušu. Upoznao je njihove hirove i razmaženost, pa je naučio i kako da im ugodi. Do početka 20. veka već je imao radnje u Moskvi, Kijevu i Odesi. Preračunato u današnji novac, godišnje je zarađivao skoro 160 miliona evra. Na Svetskoj izložbi 1900. u Parizu cela evropska publika je mogla da vidi uskršnja jaja Romanovih. – Rad gospodina Faberžea je dostigao granice savršenstva pretvarajući drago kamenje u umetnička dela – pisale su novine. Francuska vlada mu je dodelila orden Legije časti. A pošto je otvorio radnju u Londonu, svima, od kruga kralja Edvarda Sedmog, do vojvode od Vestminstera i Rotšildovih, bilo je stvar prestiža da poseduju nešto od Faberžea.
Kako je juvelir ruskog cara osvojio Britance, govorila je izložba u londonskom muzeju Victoria & Albert muzeju. Među eksponatima se izdvajala tijara u obliku Amorovih strelica, koja je izrađena za vojvotkinju od Meklenburg-Šverina, snaju nemačkog kajzera Vilhelma, kao i srebrne skulpture konja kralja Edvarda i Leopolda de Rotšilda, koji su se 1896. nadmetali u velikom derbiju, zabeleženom ilmskom kamerom. Kraljica Elizabeta je priložila tri originalna jajeta Romanovih, koje je svojevremeno kraljica Meri izbavila iz ruku boljševika.
OD AMERIKE, S LJUBAVLJU
Ono što nisu uspeli njegovi sinovi Ežen i Aleksander u Parizu, da povrate Faberžeovu slavu, uspelo je jednom kontroverznom čoveku. Arman Hamer je bio američki biznismen i prijatelj sovjetskog vođe Lenjina. Kupujući po boljševičkoj državi šta je hteo, nabavio je za bagatelu nekoliko carskih jaja. Zalihe ruske robe je tridesetih godina prošlog veka prodavao po američkim robnim kućama, trpajući sve i svašta pod egzotičnu etiketu Blago Romanovih.
Tvrdio je da je Faberžeova jaja platio dvadeset puta više nego što su ga stvarno koštala, a prodavao je i lažna, uz pomoć seta Faberžeovih pečata, torbica i falsiikovanih dokumenata. Čak je uposlio lažne naučnike da pišu članke i drže predavanja o jajima Romanovih. Nije ga mrzelo ni da pokrene časopis u kojem je veličao svoju Faberže kolekciju, u koju je podmetnuo dosta falsiikata. Marketing je upalio. Američki magnati su počeli da kupuju sve na čemu piše Faberže, pa je i cena jajima od dragulja odletela u nebo. Egipatski kralj Faruk je kupio tri, a Malkolm Forbs, veliki kolekcionar i sin osnivača čuvenog magazina, sakupio je najviše, čak dvanaest Faberžeovih jaja. Iako se sumnjalo je u Forbsovoj zbirci bilo Faberže jaja, odnosno imitacija, ova moćna prodica je kolekciju prodala pre petnaestak godina Viktoru Vekselbergu za više od 90 miliona dolara. Ruski milijarder je za Faberžeove originale u svom posedu smestio u zaseban muzej u Sankt Peterburgu.
Tako su remek-dela dvorskog juvelira Petera Karla Gustavoviča Faberžea postala najbleštaviji simbol trijumfa kapitalizma nad boljševizmom, uprkos trudu Sovjeta da zatru istoriju carizma.
Foto: Profimedia
Tekst: M.Đ.
