Sreća je pred vratima: šta je sindrom odloženog života

Zašto je danas važnije od sutra i kako se naviknuti da zadovoljstvo ne odlažemo za kasnije?

Sindrom odloženog života, ili skraćeno SOŽ, naziv je psihološkog stava koji nagoni čoveka da pomisli da je sadašnjost samo proba na putu ka svetlijoj budućnosti, koja će sigurno jednom doći, ali za sada možete biti strpljivi i pravilno se pripremiti.

Kako se manifestuje sindrom odloženog života?

Koncept „sindroma odloženog života“ uveo je u terminologiju psiholog profesor Vladimir Pavlovič Serkin, koji je ovu osobinu otkrio 1997. godine, proučavajući život stanovnika severnih zemalja. Zanimalo ga je šta motiviše ljude da godinama podnose teške ekološke uslove i naporan rad. Kao što se ispostavilo, većina njih se tešila idejom o predstojećem potezu, verujući da će stvarni život započeti nešto kasnije, dok se sada moraju naprezati i naporno raditi, tako da se deset godina mogu preseliti u tople zemlje i zasluženo živeti srećno do kraja života.

Na razvoj sindroma „odloženog života“ utiču različiti faktori – naslednost, okruženje i stil vaspitanja, formirane osobine karaktera, posebno sumnja u sebe i emocionalna nestabilnost. Serkin je sindrom odloženog života opisao kao specifičnu neurozu, objašnjavajući u svom naučnom radu da, za razliku od običnog neurotičara koji je fiksiran na stavu „hoću – ne mogu“, „konkubina“ živi po principu: „ja želim – mogu – ne dozvoljavam sebi “. Kao efikasan primer, profesor je naveo Skarlet O’Haru iz filma „Prohujalo sa vihorom“ i njenu klasičnu frazu „Misliću o tome sutra“.

Znaci sindroma odloženog života

Ako ste ikada čuli fraze od prijatelja poput „Život mi sada ne odgovara previše, ali kada …, sve će biti sjajno“ ili „Za sada nisam baš zadovoljan poslom, ali sledeće godine bi se situacija trebalo promeniti ”… Čini se da svi ovi „za sada“, „onda ću“ i „tada ćemo živeti“ opravdavaju očekivanje čuda – preseljenje u drugi grad ili državu, unapređenje, početak veze i slična dostignuća.

Oni koji su podlegli uticaju sindroma odloženog života žive u večnom iščekivanju – kraju radnog dana, vikenda, praznika, novogodišnjih praznika, letovanja. Za sreću im uvek nešto nedostaje – da izgube par kilograma, promene automobil, daju otkaz, kreću se. Takvi ljudi hronično očekuju pravi trenutak da udahnu punim plućima – kada dobiju diplomu, odsele se od roditelja, podignu decu, otplate kredit.

Život sa sindromom odloženog života pretvara se u očekivanje željenog događaja. U isto vreme, svest se fiksira na predstojeći dan X i gubi se interes za sadašnjost. Čekajući da sutra dođe ranije, “saigrači” jednostavno ubijaju vreme.

Ako primetite sličan stav kod sebe, postoji razlog za razmišljanje o težini problema i da je SOŽ problem, psiholozi ne sumnjaju. Ako svoj život upoređujete neprestano sa životima drugih, usredsređujući pažnju na to da je neko vitkiji, pametniji, uspešniji, češće putuje, više zarađuje – ova percepcija vam ne ide u prilog. Vreme je da promenite životnu strategiju i počnete da se borite protiv sindroma odloženog života. U suprotnom, ovo je put koji nigde ne vodi i rizikujete da zauvek zapnete u uverenju da je najbolje, naravno, ispred vas.

Kako se rešiti sindroma odloženog života

Sindrom odloženog života ometa život današnjice, pružajući maksimalno zadovoljstvo i korist od sadašnjeg trenutka. Kao rezultat, dragoceno vreme izmiče, a mogućnosti se odlažu za kasnije. Ako ste izgubili ukus za ono što se događa ovde i sada i bavite se samo snovima o budućnosti, ne ustručavajte se da zatražite pomoć da biste povratili sposobnost uživanja u sadašnjosti, uvažavanja onoga što imate i ljudi oko vas.

Prvo se otvorite bliskim prijateljima. Kao autsajderi zainteresovani za vaše blagostanje, oni znaju koliko ste skloni izbegavanju sadašnjosti. Ako su sumnje opravdane, pronađite dobrog psihologa i se zakažite konsultacije. Činjenica je da nije lako samostalno izaći na kraj sa sindromom odloženog života, kao sa bilo kojim stavom koji je usađen u podsvest.

Ako ste uvereni da imate volju da se rešite ovog sindroma bez pomoći stručnjaka, osnovni princip delovanja je sledeći: prestanite da čekate – počnite da radite. Život nije nejasna budućnost ili sećanje na prošlost, već ono što vam se trenutno događa. Čekanje odmora ili vikenda je sigurno sjajno, ali ostatak dana može biti jednako ugodan. A ako niste zadovoljni svojim trenutnim poslom, ne očekujte da solidna ponuda padne s neba, razvijte jasan plan i sledite ga da biste pronašli drugi.

Ne odlažite radosti i užitke za kasnije, ne punite ormare i police stvarima koje godinama čekaju na svoj poseban trenutak, ne kupujte ništa prelepo za buduću upotrebu koja će vam dobro doći jednog dana ako se preselite ili posle venčanja, iako još uvek nemate dečka. Podsećajte se često da život nije ponavljanje. To je veliko finale, a sreća ne dolazi kao nagrada za strpljenje. 

Morate živeti ovde i sada, a da ništa ne odlažete. Kao što jedan američki film vrlo dobro kaže: „Izvuci srce, baci ga napred i skoči za njim“. Odnosno, stavite svoju listu želja ispred sebe i trčite za ciljevima.